Пословна зграда „Београђанка” | Арх. Бранко Пешић | 1970-72

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор и пројектант: проф. Бранко Пешић, дипл. инж. арх.

Пројектанти конструкција:  академик проф. Ђорђе Лазаревић, дипл. грађ. инж.; проф. Милорад Ивковић, дипл. грађ. инж.; проф. Владимир Королија, дипл. грађ. инж.

Невена Мандић, дипл. инж. арх.; проф. др Сава Вуковић, дипл. грађ. инж.

Пројектанти инсталација: проф. Предраг Зрнић, дипл. инж. арх.; Ђорђе Вучковић, дипл. грађ. инж.; Бранислав Ракић, дипл. електро. инж.; Стеван Милосављевић, дипл. електро. инж.

Пројектантска кућа: Институт за грађевинарство при Грађевинском факултету - Београд

Инвеститор: Градско стамбено предузеће у име града Београда, Робне куће „Београд”, „Електротехна”, „Металсервис”, „Технохемија”

Извођачи: ГП „7. јули” и 47 предузећа из земље и иностранства

Време изградње: 1970-72. године

О ПРОЈЕКТУ | О ОБЈЕКТУ

01 | Палата „Београђанка”

   Палата „Београђанка” има 40 000 m² пословног и продајног простора, приземље и 30 спратова са највећом висином 101 m. 

  У згради су смештени: 

• Пословни простор,
• Робна кућа,
• самоуслуга,
• Радио и ТВ станица
• Ресторани
• Изложбени простори.

  
  Извођачка проблематика ове ексклузивне зграде, специфичне конструкције и начина фундирања, обраде и опреме, решена је најсавременијим техничко-технолошким средствима и организационим методама. За изградњу је ангажовано преко 20 000 радника, техничких стручњака и уметника из 47 предузећа из земље и иностранства.

  Конструктивни систем је армирано-бетонски скелет. Примењен је систем фундирања са армирано-бетонском дијафрагмом на дубини од 17.5 m, са специфичном методом истовременог извођења надземних и подземних етажа, чије плоче разупиру дијафрагму.

02 | Палата „Београђанка”

  Фасада, укупне површине 11 500 m², изведена је као зидна завеса од алуминијума и „термопан” дуплог стакла. Ролетне су спољне, на електрични погон.

  Овде је, први пут у Југославији (данас Србији), примењено више од 20 нових техничких метода.

03 | Палата „Београђанка”

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Интервју са архитектом Динком Ковачићем | 2012

  Приликом боравка у Сплиту током друге половине месеца јула, срео сам се са најпознатијим сплитским архитектом, Динком Ковачићем, са којим сам урадио заиста један предиван интервју који ћу у скоријој будућности објавити у виду чланка на порталу Designed.rs.

01 | Сплитски архитекта Динко Ковачић и архитекта Горан Анђелковић

  Интервју се одиграо у канцеларији пројектног бироа архитекте Ковачића, који се налази у самом строгом центру града, у оквиру Диоклецијанове палате, у једној малој уличици која води ка централном - Народном тргу.

  Фокус интервјуа био је на изградњи стамбених објеката у периоду модернзима на тлу бивше Југославије - тачније насеље Сплит III. Интервју спада у шири опсег истраживања моје будуће докторске дисертације на Архитектонском факултету Универзитета у Љубљани.

02 | Насеље Сплит III

  Taда сам на поклон добио и књигу, монографију, архитекте Ковачића са бројним пројектима, како реализованих тако и оних који су остали на папиру, који чине заиста један велики стваралачки опус овог аутора.

03 | Монографија архитекте Динка Ковачића

Филм „Архитектура једног града - Загреб” | 2012

  Филм „Архитектура једног града - Загреб” снимљен је током боравка у Загребу, главном граду Хрватске, у мају месецу ове године.

  У филму је приказан само ужи центар града.

Филм:

Београдски цвет | 2012

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Горан Анђелковић, Мастер инж. арх. (М. Арх);

Тип конкурса: Јавни анонимни конкурс

Расписивач конкурса: ЈКП „Београдски водовод и канализација”

Тип пројекта: Јавна чесма

Локација: Према потреби на подручју Београда

Година пројектовања: 2012. године

О ПРОЈЕКТУ

Београдски цвет

„Заклео се бумбар у цвет и у мед,

да ће на ливади да направи ред,

неће ту да вршља од сад било ко,

ни зека, ни јага, ни коза, ни во.”

  Ова дечија песмица је била мото за пројекат јавне чесме. Иако овако делује безнадежно и детињасто, речи песме имају јаку и дубоку конотацију, a и критику на слику данашње стварности у архитектури на тлу Београда и Србије.

01. Изглед Београдског цвета у парку на Сењаку

   Основни концепт се базирао да будућа јавна чесма буде једноставног дизајнираног решења. На тај начин геометрија је произашла из једног потеза. Истраживањем и развијањем  идеје пошао сам од основних геометријских облика и дошао до форме цвета, као најидеалније за јавну чесму. Убрзо сам и само решење и пројекат назвао - Београдски цвет.

  Београдски цвет састоји се од три дела: корена, стабла и пупољка односно бетонског постамента, цилиндричног стуба и главе. Чесма је обликована да је могу користити сви корисници: деца, одрасли, стари, особе са инвалидитетом... 

02. Први плакат

  Meханизам функционише на притисак. Постоје два дугмета. Прво је на бетонском постаменту, а други је на цилиндричном делу чесма. Друго дугме је првенствено за особе са инвалидитетом, али свакако га могу користити и други корисници.
    
   Дизајн чесме није нападан ни наметљив, и лако се уклапа у одређени амбијент. О томе је вођено посебно рачуна јер је расписом конкурса направаљена категоризација самих локација у граду.
   Овај пројекат чесме би се свакако боље уклапао у природни амбијент тј. у неком парку или сличном зеленом простору.
  

03. Други плакат

Конкурс за стамбени комплекс у насељу „Расадник” | Лазаревац | 2012

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Проф. Дарко Марушић, дипл. инж. арх., Миленија Марушић, дипл. инж. арх. и мр Ђорђе Алфиревић, дипл. инж. арх.

Сарадници: Сања Симоновић, дипл. инж. арх. и Горан Анђелковић, М. Арх. 

3Д модел: Марко Миловановић, дипл. инж. арх.

Консултант за конструкцију: проф. др Дејан Бајић, дипл. инж. грађевине

Тип конкурса: Јавни анонимни урбанистичко-архитектонски конкурс

Расписивач конкурса: ПД Рударски басен „Колубара”, д.о.о., Лазаревац

Тип пројекта: Стамбени комплекс

Локација: Колубарски трг, општина Лазаревац

Година пројектовања: 2012. године

О ПРОЈЕКТУ

  У овом чланку, у кратким цртама, представићу конкурсни пројекат стамбеног комплекса у насељу „Расадник”, у општини Лазаревац недалеко од Београда.

 Пројекат је рађен у оквиру Института за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) током маја и јуна месеца ове године, у кабинету професора Дарка и Миленије Марушић. 

  

  На конкурс је пристигло 59 радова. Конкурсни пројекат тима, у којем сам и ја учествовао, је после две сеансе ушао у ужи избор од 16 радова, што је свакако представља велики успех.

  Свакако треба узети у обзир и параметре пројектног задатка који су дати конкурсом. Сама локација је својом конфигурацијом, која није била нимало лака ни једноставна, утицала на сагледавање и формирање концепта решења.

  Према задатку, планиране су три фазе извођења решења, што је требало такође приказати у конкурсном решењу. У пројектном решењу се та фазност осећа у каскадирању ламела пратећи елегантно конфигурацију терена. Типолошки гледано решење је комбинација галеријско-коридорског типа.

  На крају, ево неких приказа конкурсног пројекта за насеље колективног становања у насељу „Расадник” на теритоији општине Лазаревац:

01. Изглед насеља

02. План високог приемља и улични фронт Колубарског трга

03. Типологија станова у стамбеном комплексу

Више информација на овој страници.

Годину дана касније | 2011 - 2012

  Taчно пре годину дана, 6. јула 2011. године, дипломирао сам на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, те на тај начин постао Мастер инжењер архитектуре.

  Мастер пројекат радио сам код професора доц. Ивана Рашковића (и комисије коју су чинили проф. др Александра Ступар и проф. др Миодраг Несторовић) са темом Мастер тезе „Континуитет дисконтинуитета - археолошки траг једне идеологије у простору” и Мастер пројектом Музеја револуције новог доба на Новом Београду.

  Недавно је на порталу Designed.rs објављен и чланак о пројекту.

01. Пројекат на порталу

 

  Овако је било прошле године на одбрани:

А овако је изгледала сала 227 (код проф. доц. Ивана Рашковића):

Стамбени објекат на углу Јужног булевара и Максима Горког | Београд | 1971-74.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Стојан Максимовић, дипл. инж. арх.

Пројекат завршен: 1971. године

Реализовано: 1974. године

Извођач: ГП „Напред”, Београд

 

О ПРОЈЕКТУ | О ОБЈЕКТУ

01. Ситуациони план

  Стамбени објекат на углу улица Јужног булевара (раније Булевар Црвене армије) и Максима Горког пројектован је као елемент блока - у потезу стамбених солитера дуж Јужног булевара, у намери да се овом низу високих објеката да завршни елемент, који ће истовремено омогућити јаче урбанистичко обликовање поменутог раскршћа.

  Интервенције на даљој реконструкцији у овој зони, с обзиром на наслеђе које је овде затечено и проблема реконструкције саобраћајница могу се очекивати у непосредној будућности.

 

  Објекат се пружа дуж улица Јужног булевара односно Симе Игуманова (раније Франца Розмана), па су главни пешачко-колски приступи оријентисани на ове саобраћајнице.

  Оријентација објекта је север-југ, по краћој оси.

  У функционалном смислу, у згради је могуће издвојити три основне групе намена: 

1. У сутеренским етажама решени су складишно-сервисни и гаражни простори, са оријентацијом приступа на улицу Симе Игуманова. 

2. У приземним етажама, у анексном делу решен је садржај Програма центра IV са просторима трговине, угоститељства, занатства и друштвено-политичких активности.

3. У високом делу, у девет спратних етажа, решен је програм становања.

  Сва три дела представљају издвојене функционалне целине у заједничком волумену зграде.

02. Типови станова

 Стамбени део решен је у систему дуплекса, са приступним централним ходницима на свакој другој етажи. У објекту је решен читав спектар структуре стамбених јединица, од гарсоњера до четвороипособних станова, са тежиштем на већим стамбеним јединицама.

  Конструкција је армирано-бетонски скелет са делимично монтажом префабрикованих елемената у растеру стубова 4.20х4.20 метара.

  Спољна обрада је у натур бетону и фасадној опеци. Обрада спољних слободних површина решавана је кроз озелењавање и поплочавање кулије плочама и бетонско-асфалтним засторима.

03. Изглед стамбеног комплекса

Извор: Стамбени објекат на углу Булевара Црвене армије и улице Максима Горког у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 127-128.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

 

Серијал „Архитектура Ниша” | 2009

Одличан серијал о архитектури града Ниша из 2009. године. Серијал има три дела.

Први део:

Други део:

Трећи део: