Пројектовано: 1971. године
Реализација: 1973. године
Извођач: ГП „Рад” Београд
Локација: Блокови 61 и 62 (северни део), Нови Београд, Србија
Аутори: арх. Дарко Марушић, арх. Миленија Марушић и арх. Милан Миодраговић
Урбанистичко решење:
Примена индустријске технологије грађења у северним деловима блокова 61 и 62, условила је свођење типова различитих елемената - ламела на најмањи број, неопходан да се оствари тражена структура станова. Из овог разлога број типова објеката-групација сведен је са два на један. Увођење једног типа објекта наметнуо је деликатан проблем суштинског очувања макрокомпозиције насеља и отворио проблем решавања међупростора - амбијената између објеката.
Усвојен тип ламеле велике дубине и сажетог фасадног фронта омогућио је скраћење дужине објеката. Овакава концпет основне јединице-ламеле пружио је могућност да се уместо пет објеката у свакој половини блока формирају четири објекта-групације.
Јединице суседства састављене су од две групације, чије ламеле благим померањем у хоризонталном правцу граде стамбени амбијент израженог идентитета, који је истовремено затворен и проточан.
У датој диспозицији јасно су изражене две врсте амбијената. У оквиру јединице суседства, то је простор дечијих игралишта, одмора одраслих, зона мирних активности која представља прави продужетак стана, док се у контактној зони, где је смештен центар, формира амбијент урбаног, градског карактера.
Простор локалног центра представља јасно наглашен интеграциони мотив организације мање стамбене заједнице од око 5 000 становника.
Просечна спратност у односу на јужни део смањена је са дванаест на девет стамбених етажа, што, осим повољности на плану рационалности, доприноси хуманизовању простора насеља.
Следећи идеју да се у новим условима индустријског грађења створи хумани оквир живљења, урађено је модификовано решење интерног колског саобраћаја. Интерне саобраћајнице су постављене ободно уз спољне групације са гаражама и паркинзима у полунивоу, тако да су унутрашњи простори ослобођени буке и загађења.
Стамбени објекти-групације:
Тражена структура станова, од једнособног до трособног , остварена је са два основна и једним подтипом степенишне ламеле.
Број префабрикованих елемената који сачињавају ламеле сведен је минимум. Постоји само један степенишни чвор за све спратности (П-6, П-10, П-14 и П-20). Однос нето површине станова према бруто површини спрата је 1:1.29.
Предложено решење је у потпуности прилагођено новој технологији грађења француске фирме „Balency”.
Стан:
Простор стана се развија по дубини и организован је тако да се може прилагодити различитим потребама у животу породице. Могућност издвајања и могућност повезивања простора остварена је диспозицијом дневног боравка, пола собе, обедовања и улазног простора у стан (организовање породичних свечаности и друго).
Извор:
Блокови 61 и 62 - северни део (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 79.
Остале информације на страници „Српски архитекти/ Serbian architects”.
Линк:
http://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%90%D0%A0%D0%A5%D0%98%D0%A2%D0%95%D0%9A%D0%A2%D0%98-SERBIAN-ARCHITECTS/351627403876
Реализација: 1973. године
Извођач: ГП „Рад” Београд
Локација: Блокови 61 и 62 (северни део), Нови Београд, Србија
Аутори: арх. Дарко Марушић, арх. Миленија Марушић и арх. Милан Миодраговић
Урбанистичко решење:
Примена индустријске технологије грађења у северним деловима блокова 61 и 62, условила је свођење типова различитих елемената - ламела на најмањи број, неопходан да се оствари тражена структура станова. Из овог разлога број типова објеката-групација сведен је са два на један. Увођење једног типа објекта наметнуо је деликатан проблем суштинског очувања макрокомпозиције насеља и отворио проблем решавања међупростора - амбијената између објеката.
 |
| Урбанистичко решење |
Јединице суседства састављене су од две групације, чије ламеле благим померањем у хоризонталном правцу граде стамбени амбијент израженог идентитета, који је истовремено затворен и проточан.
У датој диспозицији јасно су изражене две врсте амбијената. У оквиру јединице суседства, то је простор дечијих игралишта, одмора одраслих, зона мирних активности која представља прави продужетак стана, док се у контактној зони, где је смештен центар, формира амбијент урбаног, градског карактера.
Простор локалног центра представља јасно наглашен интеграциони мотив организације мање стамбене заједнице од око 5 000 становника.
Просечна спратност у односу на јужни део смањена је са дванаест на девет стамбених етажа, што, осим повољности на плану рационалности, доприноси хуманизовању простора насеља.
Следећи идеју да се у новим условима индустријског грађења створи хумани оквир живљења, урађено је модификовано решење интерног колског саобраћаја. Интерне саобраћајнице су постављене ободно уз спољне групације са гаражама и паркинзима у полунивоу, тако да су унутрашњи простори ослобођени буке и загађења.
Стамбени објекти-групације:
Тражена структура станова, од једнособног до трособног , остварена је са два основна и једним подтипом степенишне ламеле.
 |
| Основа решења |
Број префабрикованих елемената који сачињавају ламеле сведен је минимум. Постоји само један степенишни чвор за све спратности (П-6, П-10, П-14 и П-20). Однос нето површине станова према бруто површини спрата је 1:1.29.
Предложено решење је у потпуности прилагођено новој технологији грађења француске фирме „Balency”.
 |
| Изглед стамбене групације |
Простор стана се развија по дубини и организован је тако да се може прилагодити различитим потребама у животу породице. Могућност издвајања и могућност повезивања простора остварена је диспозицијом дневног боравка, пола собе, обедовања и улазног простора у стан (организовање породичних свечаности и друго).
 | |
| Станови |
 |
| Станови |
Блокови 61 и 62 - северни део (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 79.
Остале информације на страници „Српски архитекти/ Serbian architects”.
Линк:
http://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%90%D0%A0%D0%A5%D0%98%D0%A2%D0%95%D0%9A%D0%A2%D0%98-SERBIAN-ARCHITECTS/351627403876
