петак, 28. новембар 2014.

90 година од рођења архитекте Мирослава - Мирка Јовановића | 1924 - 2014

Ове године се навршава 90 година од рођења архитекте Мирослава - Мирка Јовановића (1924-2003). Архитекта Јовановић има значајна остварења у београдској стамбеној архитектури, као што су зграда за сликаре у Париској улици број 14, стамбена зграда у Светогорској улици бр. 20 и стамбено насеље у улици Кнеза Вишеслава.
01 | Зграда за сликаре | Арх. Мирослав - Мирко Јовановић | 1956-60
Ове године је такође објављен и мој чланак у часопису Наслеђе о згради за сликаре у Париској улици 14, која до сада није детаљно анализирана и истраживана. Такође, у току јучерашњег дана је објављен и видео о овој згради.

Видео Зграда за сликаре у Београду

среда, 26. новембар 2014.

Емисија „Београд - вечити град“ | пети део

Препоручујем да погледате ову документарну серију о Београду под називом „Београд - вечити град“. У овом чланку биће тринаеста, четрнаеста и петнаеста епизода овог серијала.
 
 
Четрнаеста епизода:
 
 

недеља, 23. новембар 2014.

Конкурс за зграду Модерне галерије у Београду | 1960


Сваки архитектонски конкурс носи потенцијално у себи клицу отварања нових путева, нових могућности, али и ризик неуспеха немоћи понављања. Зато је приступање конкурсним радовима увек пуно узбуђења, нарочито када се ради о изузетнијим, интересантнијим проблемима у које можемо уврстити и проблем модерних галерија, изразито савремени проблем, тесно повезан са суштином модерне ликовне уметности.

За успех конкурса меродавно је, не толико да има велики број добрих, коректних решења, колико да је на разноврстан начин, са разних полазних тачака, проблем осветљен и решаван, да се из покушаја и истраживања конкурената може оценити који пут даје највише могућности и обећава добру реализацију замисли.
01 | Основа приземља са партером | Иван Антић и Иванка Распоповић | 1960
Овај конкурс, иако му се не могу приписати неки нарочито велики резултати, дао је ипак корисних сугестија у овом, за нас новом и још недовољно јасно дефинисаном проблему. Мора се ипак констатовати да постоји доста велики број, око једна трећина, сасвим безвредних чак неозбиљних радова. Највећи број радова представља солидне студије које се не удаљују много од познатих, донекле и опробаних решења. Ту је, на неким нашим последњим конкурсима за музеје, често употребљавано и злоупотребљавано решење са унутрашњим двориштем (атријумом“), затим, решења изложбеног простора у виду хале, што више одговара сајамском типу изложбе итд. У погледу система осветљења, примењивано је и зенитално и латерално, при чему се не може дати апсолутна предност ни једном ни другом, мада, у разним случајевима, имају својих посебних преимућстава али и недостатка. Мањи број радова потражио је мање конвенционалне путеве да притом није постигнут и стварни успех.
02 | Основа спрата и изглед | Иван Антић и Иванка Распоповић | 1960
Рад награђен првом наградом дао је нешто више од доброг и коректног функционалног решења, од исправне примене система осветљења, од доброг и прегледног вођења кретања посетилаца. Овај рад дао је једну свежу, оригиналну, изнијансирану просторну концепцију унутрашњности. Претежно зенитално осветљен, са латералним осветљењем у доњој етажи за скулптуре, простор се распоређује на полу-нивое чиме се постижу разноврсни просторни доживљаји уз врло угодно кретање и, што је још важније, варијације у висинама простора чиме се даје могућност за стварање посебних амбијената у складу са величином слика и техником сликања, са сликарском групом или епохом која носи одређену климу или значајнијим сликарем појединцем. У спољњем обликовању,  пројект наговештава интересантне могућности са пластично разиграним масама, које дају добре могућности композиционог повезивања са датим простором и хетерогеним елементима навозне рампе и моста, најзад, имало бизарне, кристаласте форме кровова могу бити од доброг визуелног ефекта са моста и Калемегдана. Наравно, пројект треба посматрати као одређену идејну концепцију која тек у детаљној студији и разради треба да разреши све слабе чворове, да изрекне све недоречено, да развије идеју до пуне мере.
03 | Перспектива | Иван Антић и Иванка Распоповић | 1960
Резултат конкурса за пројект зграде Модерне галерије у Београду
 Комисија за оцену конкурсних радова за зграду Модерне галерије у Београду коју су сачињавали: 
- књижевник Миодраг Панић - Суреп;
архитекте Бранко Петричић, Оливер Минић, Станко Мандић, Ђорђе Крекић и Душан Миленковић;
- кустос Народног музеја Момчило Стефановић;
- сликар Пеђа Милосављевић;
- и управник Модерне галерије Миодраг Б. Протић,
одлучили су:
да се прва награда у износу од 700.000 динара додели раду чији су аутори архитекте Иван Антић и Иванка Распоповић; да се друга награда у износу од 500.000 динара додели раду чији су аутори Ристо Шекерински, архитекта, и Петар Павлић, студент архитектуре; да се трећа награда не додели већ да се одговарајућа сума расподели на повећање откупа, па се додељује:
- први откуп у износу од 250.000 динара раду чији су аутори Слободан Михајловић и Драган Распоповић;
- други откуп у износу од 200.000 динара раду чији су аутори архитекте Првослав Јанковић, Александар Стјепановић и Божидар Јанковић;
-трећи откуп у износу од 150.000 динара раду чији је аутор Александар Љахницки, архитекта.

Ван конкурса откупљен је рад чији су аутори архитекте Јанез Лајовиц, Станко Кристл, Мајда Добровец и Маријана Видмар, сви из Љубљане.


Извор: Конкурс за зграду Модерне галерије у Београду (1960). Архитектура и урбанизам, бр. 1, стр. 33.


недеља, 16. новембар 2014.

Архитектура Ниша | емисија „АрхиНиш“ | 2014 | 1

У продукцији Нишке телевизије настала је емисија „АрхиНиш“ која приказује значајна архитектонска дела овог града у југоисточном делу Србије. У овом чланку биће приказане прве три епизоде:  





четвртак, 6. новембар 2014.

6. новембар | 1997 - 2014

Тачно пре 17 година, спознао сам да  је мој животни позив архитектура. Тако да могу рећи да се скоро две деценије бавим архитектуром са пројектантског, научног и истраживачког аспекта.
У септембру ове године појавио се Атлас ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије - 21. век, аутора Слободана Малдинија и Софие Ланцош Мадлини, у коме се и ја налазим, као један од млађих аутора у области архитектуре.
01 | Атлас ликовних уметника примњених уметности и дизајнера Србије - 21. век | Слбодан Малдини и Софиа Ланцош Малдини | Анђелковић Горан
 У октобру на Сајму књига појавила се и књига Сви моји станови, дело архитекте Михаила Чанка, где се такође налази моја маленкост, али конкурсних пројекат за стамбено-пословни комплексДр Иван Рибар“.Књига је капитално дело овог аутора и користиће се као уџбеник на Архитектонском факултету у Београду.
02 | Сви моји станови | Михаило Чанак | Анђелковић Горан

понедељак, 3. новембар 2014.

Књига „Сви моји станови“ | Арх. Михаило Чанак | 2014

Недавно је из штампе изашла књига архитекте др Михаила Чанка, под насловом Сви моји станови. На сајму књига се тек после среде могла наћи на штанду издавачке куће Орион арт, док ће промоција књиге бити највероватније у свечаној сали Архитектонског факултета у Београду. Књига обилује пребогатим информацијама из проблематике становања са великим бројем основа станова и биће уџбеник на Архитектонском факултету у Београду.
01 | Насловна страна књиге | фото: Горан Анђелковић