Стамбене куле на Булевару војводе Степе | Београд

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Стана Алексић, дипл. инж. арх., проф. Бранко Алексић, дипл. инж. арх.;

Пројектант: Стана Алексић, дипл. инж. арх.;

Пројектанти конструкција: проф. др Димитрије Рајић, дипл. инж. арх.; проф. др Милорад Ристић, дипл. инж. арх.;

Пројектант инсталација: „Јанко Лисјак“, „Светлост“;

Пројектантске куће: Завод за пројектовање, ГП „Рад“;

Инвеститор: ГП „Рад“;

Извођач: ГП „Рад“;  

О ОБЈЕКТУ

Групација три стамбене куле, висине 22 до 24 спрата, са проширеном каскадном базом, конструктивно је решена у рамовском и панелном систему због двојне намене зграда. У приземљу и на првом спрату налази се пословни простор, а стамбени на осталим спратовима. Степенишно спуштање зграда доприноси њиховој крутости и смањује еластична померања у високим тачкама зграда.

01 | Стамбене куле на Булевару Војводе Степе

02 | Стамбене куле на Булевару Војводе Степе

03 | Ситуациони план стамбених кула на Булевару Војводе Степе

04 | Пресек кроз ситуациони план стамбених кула на Булевару Војводе Степе

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects” 

Eмисија „Европа и Срби“ | Интервју са архитектом Михајлом Митровићем | 2013

Синоћ је на другом каналу РТС-а (Радио-телевизија Србије) била емисија  „Европа и Срби“ у којој је гостовао наш архитекта Михајло Митровић. 

Недавно сам имао прилике да разговарам са арх. Митровићем. Интервју је био заиста одличан и одвијао се у неколико дана почетком септембра. За сада је објављен само део који се односи на Западну капију Београда, који се може прочитати на порталу Сербума.

На јутјубу (youtube) су постављени снимци емисије (има два снимка) који се могу погледати.

Емисија „Европа и Срби“

Бензинска станица „Дејтон“ | Београд | 1995

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Марио Јобст, дипл. инж. арх.;

Тип објекта: Бензинска станица „Дејтон“;

Локација: Булевар Михаила Пупина, Блок 20, Нови Београд | Србија;

Година изградње: 1995. године; 

О ОБЈЕКТУ

01 | Ранији излед пумпе, Београд

Једна од првих бензинских станица на Новом Београду подигнута је упоредо са настајањем новог дела града, другог плућног крила великог Београда, тик уз прелаз на леву обале Саве, на неизграђеном простору који се повлачио пред експанзијом првих стамбених блокова. У време када је Нови Београд био само „спаваоница“ града, а аутомобил ретка привилегија, није се могло ни приметити да је то место репрезентативна спона старог и новог дела града. Када су се велики нови објекти приближили круцијалној тачки града, а аутомобил подивљао, није било избора - стари објекат је морао да буде срушен.

Постављено је оправдано питање да ли са порталног места града треба уклонити једну сервисну службу или треба поштовати новостечену градску навику и изградити нови, савремени објекат. Одлучено је да се гради нови објекат, и од пројектанта Марија Јобста (1940) очекивало се да архитектонском креацијом савлада локацијски хендикеп и да грађевину усклади са новим урбаним амбијентом.

02 | Бензинска пумпа „Дејтон“ (oснова и пресек), Београд

Током 1995. године изграђена је нова сервисна станица, која се одмах наметнула као допадљив архитектонски доживљај, објекат толико особен и препознатљив да је спонтано назван „Дејтон“, у вери да је то прикладан еуфемизам, иако асоцира на једно неугодно историјско време. Необична и транспарентна синусоида надстрешнице представља основу ликовне идеје, јер таласи надстрешице покривају цео објекат, па и онај пословни тракт, што грађевини даје монументалност, али и посебну атрактивност. Колоритом, лепршавошћу и ведрином „Дејтонка“ умекшава и освежава координате оштроуглог рукописа првих суседа, амбициозног блока који чине зграде „Хајата“ и „Југопетрола“.   

03 | Бензинска пумпа „Дејтон“, Београд

 
Извор: Mитровић, М., 2012. Марио Јобст (1940): Бензинска станица „Дејтон“ (1995), Нови Београд, Булевар Михаила Пупина. У: Архитектура Београда 1950-2012. Београд: Службени гласник.

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Хотел „Hyatt Regency“ | Београд | 1988-90

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: академик проф. Иван Антић, дипл. инж. арх.;

Пројектанти: Радмила Вучковић-Милошевић, дипл. инж. арх.; Светлана Секуловић, дипл. инж. арх.; А. Тодоровић, дипл. инж. арх.;

Пројектанти конструкција: проф. др Милорад Ивковић, дипл. грађ. инж., Борислав Хорватовић, дипл. грађ. инж.; Даница Маљковић, дипл. грађ. инж.; Гордана Ранисављевић, дипл. грађ. инж.; Милан Јовановић, дипл. грађ. инж.; Михајло Тасић, дипл. грађ. инж.;

Пројектанти инсталација: Звонимир Биченко, дипл. грађ. инж.; Стеван Грубач, техн.; Радојица Граовац, техн.; Зоран Кнежевић, техн.; Живојин Пешић, дипл. инж.; Босиљка Петровић, дипл. инж. арх.;

Пројектантске куће: Завод за пројектовање ГП „Рад“, ДД „Енергопројект - урбанизам и архитектура“, ДД „Индустрија“;

Инвеститор: БМП - Београдско мешовито предузеће;

Извођач и време изградње: ГП „Рад“, „Енергопројект“, 1988-90. године;

Пројектанти ентеријера: Зорана Стојнић-Шербановић, дипл. инж. арх.; Мира Младеновић, дипл. инж. арх.; Светлана Секуловић, дипл. инж. арх.;

Консултантске фирме: Hirsch/Bedner Associates, USA; Otto Tashkovich Ass., USA; Lehr. Ass., USA; Cine-Little International, USA. 

О ОБЈЕКТУ

Хотел „Hyatt Regency“ - Београд, налази се у непосредној близини Сава центра, спада у категорију хотела са пет звездица и најлуксузнији је у овом делу Европе. Има 8 спратова, 35.668 m² корисне површине: 308 соба укључујући 43 луксузна апартмана (површине од 44-350 m²), пословни центар за преводилачке услуге, 4 сале за састанке, 3 сале за конференције, кристалну дворану са мултифлексибилним карактером за све врсте јавних скупова, неколико ресторана различите аутентичне атмосфере - Regency Club је ексклузивни део хотела и налази се на два највиша спрата (формиран је од посебних јединица), затим рекреациони центар са базеном, сауном, соларијумом и салама за вежбање.

01 | Хотел „Hyatt Regency”, Београд

02 | Ентеријер Хотел „Hyatt Regency”, Београд

Хотел има пет електричних и четири хидраулична лифта, централни систем за надзор и управљање, пријем и дистрибуцију ТВ сигнала преко три сателитске антене и интерни ТВ систем за потребе обезбеђења хотела, противпожарну сигнализацију, два топловодна и два парна котла, три центрифугална расхладна агрегата и систем за детекцију гаса.

 

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”