Конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” (8) | Још неке занимљивости

  У овом чланку, представићу неке коментаре за конкурсни пројекат „Мрештење змија”, који свакако заслужују да буду споменути на овом блогу.

 Коментар: Лајк за ово двоје што се љубе. :)

И још један леп коментар о пројекту (и о аутору пројекта). :)

Урбана оаза блока 23 | Анђела Ђоровић и Сања Ивков | 2011

  Као што сам и раније практиковао на блогу, и у овом чланку представићу Вам један конкурсни пројекат. Конкурс се недавно одржао, са темом „Урбане оазе”, у периоду октобра/ новембра месеца ове године, који је завршен коначницом у виду изложбе у простору УК „Пароброд” у Београду, у Капетан-Мишиној улици. Ово је рад две младе колегинице, студенткиње архитектуре из Београда - Анђеле Ђоровић и Сање Ивков, које су на својствен начин изгурале своју идеју и замисао у блоку 23, у простору који бисмо могли слободно назвати заборављеним или запостављеним просотором. Можда мелодичније звучи међупростор, мада ово већ спада у домен финеса терминологије.

  Није згоре поменути да ови простори постоје на бројним локацијама у Београду, и у већини случајева они су запуштени и препуштени на милост и немилост времена, што је врло погрешно. Бар сам ја таквог става. Сматрам да ипак оваквим просторима треба пружити шансу за нешто више.

Фото: Марко Радинковић

  Но, да се вратимо на блок 23 и на конкретну локацију интервеније. Пре свега треба рећи да је блок 23 пројектован 1968. године. Његови аутори су значајни српски архитекти Александар Стјепановић, Бранислав Караџић и Божидар Јанковић. Блок обилује суровошћу и истинитошћу бетона као материјала. Јак брутализам блока је оплемењен наглашавањем важних конструктивних веза и елемената на објектима и наглашавањем значајних тачака. У блоку постоје две вишеспратне ламеле двотрактног типа. Између трактова се јављају ови међупростори који нису имали неку адекватну функцију. Узак простор и велика висина зграда чине га клаустрофобичним. Ти простори имају свој разлог постојања - на њима се најчешће оријентира кухиња у таквим пројектантским ситуацијама. Овде чак служи и за сушење веша преко сајли. Да ли се овај простор може оживети? Или треба да носи свој крст на плећима заувек? Више сам става да треба тражити иновативне методе него препустити све случају. Сваки простор има своју особену вредност, само зависи из којег угла посматрамо и да ли је видимо.

 После увода о самој локацији, враћам се на тему конкурса. „Урбане оазе имаће врло важан задатак да адаптира начин израде, пројектовања објеката и друштвених заједница, омогућавајући здравије, еколошки одговорније окружење ради побољшања квалитета живота.” Oвај цитат описује суштину тематике конкурса који је расписан, а и уједно даје облик дефиниције пројектног задатка са једне стране, а са друге пружа нову тему за размишљање у некој скоријој будућности.

Изложбом ,,Урбане Оазе” се желело створити боља клима за израду зелених кровова, спољашњих и унутрашњих вертикалних башта које се већ годинама пројектују у развијеним градовима света, а код нас су у самом зачетку. 

ЗАШТО БЛОК 23?

  У уводном делу дотакао сам тему блока 23. Наравно, то је више било као општи опис наше послератне архитектуре, као неизоставни део приче.

  У свом опису о пројекту, ауторке ове интервенције истичу зашто су баш изабрале овај блок:

  Концентрација неикосришћених и неактивних простора у оквиру самих објеката, како и у њиховом окружењу је повећана. Ови простори су девастирани, запуштени, непријатељски према посетицоима, неатркативни, често и небезбедни - „шкарт” простори. С обзиром на то да се ради о стамбеним објектима чија је густина насељености велика, треба имати у виду квалитет живљења, угодност боравка и кретања у и кроз такав објекат. Од велике важности је податак да у непосредном окружењу налазе се и објекти образовања, због чега је повећан број деце као корисина истих, околних простора унутар блокова.

  Стамбени објекат блока 23 представник је бројних објеката са сличним проблемима. Стога, одабрана локација са својим ужим и ширим окружењем, представљена је као полигон за стварање све неопходнијих амбијената - зелених оаза - на микро и макро плану.

  Из овог текста се закључује детектовање конкретног проблема у простору од стране аутора. Опис је врло сажет, и нама, као читаоцима, даје јасан и прецизан садржај проблема. Као што сам у уводном делу поставио питање - да ли се овај простор може оживети? - овај цитат нам даје сурову истину данашњег стања таквих простора. Свако решавање енигме почиње се са постављањем проблема. Уколико их детектујемо у простору, на добром смо путу тражења и налажења решења.

 Jeдан добар снимак из блокова 22 и 23, који на најбољи начин илуструје те блокове:

ИДЕЈНИ КОНЦЕПТ

Идејни дијаграм

   Циљ озелењавања овог објета је активирање и ревитализација маргинализовнаих површи и простора - неискориришћених и неактивних [простори у загради]. Концепт обликовања унутрашњих зелених површина проистекао је из геометријских приступа и савремених праваца у визуелном изражавању и представаљању [glitch art], који коресопондирајући са геометријом волумена самог објекта и објеката у ужем окружењу бивају пребачени из хоризонталног у вертикални план.

  Геометрија облика која је доминантна, како у блоку у ширем смислу, тако и на објектима који га чине у ужем смислу, пружа велику инспирацију у анализирању и истраживању могућих идеја и решења. Управо та разиграност елемената од којих је објекат начињен пружа могући мотив за нове интерпретације у данашњем времену. Такође, представља и један облик графизма, богатим ликовним изразом.

 *GLITCH ART представља савремену тенденцију у изражавању у области звука и слике. Звук и слика су резултат 
дигиталних и аналогних експеримената са основним чионицима (пиксел >слика | фреквенција > звук).                                                                                                                                                   

  Технологија је генератор његовог развоја, док сам глич (glitch) генерише сопствени раст, модулације и варијације, тежећи да се имплементира у простор као покретач динамике и амбијента кроз време. Овакав начин разумевања и виђења ове појаве примењен је на вертикалне равни одабраног објекта као визуелни, конструктивни и амбијентални експеримент.

  Из овога проистиче да је модул у савременом добу остао и даље актуелан у процесу пројектовања. То и те како представља вредност у самом процесу и конципирању идеје, те пружа могућност надовезивања на постојећу структуру, чинећи их на тај начин конхеретним и одличним спојем.

 

ЦИЉЕВИ И ИНОВАТИВНОСТ РЕШЕЊА

          

Изглед вертикалне баште

  Предложена акција са својом реакцијом, односно резултатом у виду стварања зелене оазе - оплемењен, еколошки значајан и одржив простор - прераста у идеју која се постепено имплементира у ткиво самог објекта, а затим блока и ширег окружења. [Простор из заграде] се отвара својим будућим корисницима и окружењу. Постаје приступачан, угодан, безбедан, амбијентално и конструктивно атрактиван. Количина кисеоника и зелених површина на микроплану се повећавају. Успоставља се одржив систем, уз знатно мањи утрошак енергије коришћењем природних ресурса - атмосферске воде, сунчева енергија... Једна од специфичности приложеног решења је и начин на који се зелене површине третирају. Осим као еколошки и технолошки пожељан елемент у градском ткиву, зелене вертикалне равни третиране су и као графички експеримент преиспитивањем геометрије и савремених тенденција у визуелном изражавању, чиме се успоставља и нарочит визуелни ефекат. Ово решење представља метод који се може применити на било коју површину... Објекат, блок, град. Добијени резултат универзално је применљив и променљив.

Међупростори/ Монтаже

ТЕХНОЛОГИЈЕ И ТЕХНИЧКИ ОПИС

         

  Овај део који је више техничке природе, поред концепта, има исто велику значајну улогу. Пре свега даје на представу да су ауторке размишљале како би се решење могло извести. Тиме је овај концепт додатно унапређен. Идеја јесте јако битна, али и стубове идеје треба одбранити кроз размишљање реализације исте. Једино тако можемо говорити о аргументованим и добро промишљеним концептима. 

  Кратко и сажето речено треба пазити шта се жели јер се то може и остварити (у позитивном смислу).

                          

Зелене површине - одабир биљака

  Одабир праве биљке један је од предуслова за успешно генерисање и имплементирање зелених површина у градско ткиво. Простори које ово решење третира изоловани су од свог окружења, са недовољно сунчеве светлости и мањком кисеоника у односу на околину. За озелењавање површина предлаже се употреба зимзелене биљке патуљастог раста која одговара на потребе третираног простора без захтевања нарочите неге. Ради постизања жељеног визуелног ефекта у конктексту идејног концепта предлаже се комбиновање два тона исте биљне врсте или две различите врсте сличних карактеристика.

Конструкција

  У складу са образложеним идејним концептом, одабран је и конструктивни систем вертикалне баште - касетни систем. Систем чине касете димензија 50х50 цм.                                                                                                              

Вода - наводњавање зелених површина

  Наводњавање и одржавање зелених површина од значаја су за одрживост решења. Формирањем затвореног система помоћу којег би се прукупљале атмосферске воде омогућено је наводњавање зелених површина током године, што знатно олакшава процес одржавања. Предлаже се употреба „кап по кап” система (Gravity Fed Drip Irrigation System). Систем за прикупљање вода који се налази на врху баште испушта воду заливајући горње редове. Након завршеног заливања, вода се креће под дејством гравитације, наводњавајући ниже делове баште. Вишак воде који је настао заливањем, прикупља се на дну баште и рециклира коришћењем пумпе.                                                                                                                                             

Светло - ЛЕД осветљење

  Осветљење, осим утицаја на стварање осећаја безбедности и лагодности у простору, има за циљ да се са што мањом употребом електричне енергије постигне одговарајући визуелни ефекат у сталној кореспонденцији са зеленим површинама. Употреба ЛЕД осветљења омогућава „програмирање” режима рада у зависности од намене простора односно активности које се у њему одвијају - доба дана, сезоне. На овај начин осветљење узима учешће у формирању амбијента и динамике простора, повећава степен инспиративности, атрактивности и осећаја сигурности.

Соларна енергија - соларни панели

  Осим еколошког, употреба соларних панела има и економски значај. Ова два аспекта доприносе одрживости решења, као и развоју и очувању новоформираних еко-система у градском ткиву. Соларна енергија, као чиста енергија, нема емисије штетних гасова што знатно утиче на заштиту човекове животне средине. Имплементацијом соларних система у стамбене објекте, можемо отклонити проблем загађења животне средине, побољшати квалитет живота и умањити човекову деструкцију природе.                                            

  Идејно решење објеката у блоку 23 обухвата увођење употребе соларне енергије. Соларни панели били би постављени на кров објекта.                                                                          

Двојна породична кућа у улици Огњена Прице у Београду | Арх. Александар Стјепановић

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектовано: 1970. године;
Реализација: 1970-72. године;
Локација: улица Огњена Прице, општина Врачар, Београд;
Извођач: ГП „Конфор“;

Аутор: арх. Александар Стјепановић;

О ОБЈЕКТУ

01 | Изглед објекта | 1970-72. године

Улица Огњена Прице у којој је подигнута ова стамбена зграда налази се у делу Београда познатом под именом „Котеж Неимар”. Овај крај града, карактеристичан по низу самосталних објеката са баштама и вртовима, задржао се као нека врста оазе породичних објеката у релативно ужем  подручју града, сачувавши све особености овог начина становања и живота. Ова чињеница је била присутна у току целог рада на пројекту и реализацији.

Сам терен - парцела која је предвиђена за изградњу стамбене зграде ослања се на две улице: са севера на улицу Корнелија Станковића, а са југа на улицу Огњена Прице, између којих постоји висинска разлика (терен пада ка југу).

Две постојеће зграде, са источне и западне стране парцеле, формирају одређен просторни оквир који даје ближе обележје средине.

Облик терена-парцеле је такође био један од битних фактора у опредељивању организације оба плана (хоризонталног и вертикалног). Парцела има облик издуженог правоугаоника који је у својој средишњој зони преломљен у правцу запада.

Скицирајући све наведене чињенице, долазимо до основних полазних услова релевантних за поставку основног концепта. Традиција шире средине, постојећи физички оквир - утицај уже средине и облик парцеле, висинска разлика између крајњих тачака, као и максимално искоришћење терена у грађевинском смислу, имајући истовремено у виду  његову вредност, представљале су основни полазни мотив приликом рада, не доводећи уједно у питање исправност архитектонско-урбанистичког концепта.

Разврставајући ове услове по њиховој важности и тежини, логично се наметнуо закључак да су ширина парцеле (ограниченост једне димензије - ширине, њена дубина која је у односу на ширину много израженија величина) и њен облик они битни и пресудни фактори у смислу опредељивања за основни архитектонско-просторни концепт објекта.

Утицај средине је несумњиво стално присутан као нешто што сваки архитект, као припадник те средине, носи у себи, хтео он то или не.

02 | Изглед објекта | 1970-72. године

У подужном смислу зграда је подељена на две ламеле - две стамбене јединице чији се садржај развија у два смера: по дубини и по висини, на принципу полунивоа, пратећи конфигурацију терена. Садржаји су распоређени према логици (технологије) начина становања: прво приземље - приступ, улазна зона, гаража и пратећи простори, друго приземље - боравак, обед, припрема хране (кухиња), а затим  одговарајући број соба са хигијенским чвором на осталим нивоима. 

03 | Основа јединице | 1970-72. године

У погледу усвојеног концепта хоризонталног плана од пресудног значаја је било „понирање” два основна правца пружања терена који се преносе и на сам план. Сукоб два основна правца налази одговарајући израз како у хоризонталном тако и вертикалном плану. Сукоб ових праваца добија своје место разрешења у лежишту објекта путем волуменског просторног акцента основне форме. Поштујући услове средине форма се степенује - расте,  повлачи са оба краја, према лежишту - средишту сукоба.

Тако је акцијом у оба плана,  у хоризонталном плану коришћење оба правца пружања, и у вертикалном плану степеновањем форме према тежишту сукоба, постигнута  неопходна динамичност објекта.

 

Извор: Двојна породична кућа у улици Огњена Прице у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 135

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects“ 

Конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” (7) | Каталог | Пројекат „Мрештење змија”

  Пројекат „Мрештење змија” у каталогу ДАБ-а (Друштва архитеката Београда). Реч је о конкурсу за урбанистичко-архитектонско решење стамбеног комплекса насеља „Др Иван Рибар” на Новом Београду.

Аутори пројекта су:
Анђелковић Горан, М. Арх.
Николић Ђорђе, М. Арх.
Стевић Бојан, М. Арх.
Др Чанак Михаило, дипл. инж. арх.

Пројекат у каталогу Друштва архитеката Београда

 

Виртуелна галерија конкурсних радова за урбанистичко-архитектонско решење стамбено-пословног комплекса социјалног становања у насељу Овча | 2011

  На страници „Српски архитекти/ Serbian architects” је 25. новембра отворена виртуелна галерија пристиглих радова на конкурс за урбанистичко-архитектонско решење стамбено-пословног комплекса социјалног становања у насељу Овча.

  За сада, у овом тренутку, окачени су следећи пројекти:

1. Под шифром: _____ | 

Ауторски тим: Draft architects | у оквиру овог студија рађен пројекат

Милица Вујовић, М. Арх. |
Тијана Јовановић, М. Арх. |
Никола Тодоровић, М. Арх. |
Дамир Алиспахић, М. Арх. |

Наташа Шарић, М. Арх. |

Филип Митровић, М. Арх. |

Просторни приказ целине

2. Под шифром: 19384 | 

Ауторски тим:  

Проф. Дарко Марушић, диа |

Миленија Марушић, диа |

Мр Ђорђе Алфиревић, диа |

Пројектант:  

Бранкица Ковачевић, диа |

Сарадник: 

Бојан Стевић, Б. Арх. |

Основе, пресеци, изгледи и просторни приказ

3. Под шифром: 93539 | 

Ауторски тим: Група АР_Д

Пројектанти: 

Катарина Милашиновић, диа |

Бојана Петровић, диа |

Игор Живковић, диа |
Александра Миљковић, диа |

Сарадник:  

Иван Церовина, диа |

Просторни приказ целине

  Уколико сте учествовали на овом конкурсу, а желели бисте да Ваш рад буде објављен на страници, контактирајте уреднички тим странице „Српски архитекти/ Serbian architects” на и-мејл: gioranoangelo@yahoo.com

  Што се тиче одабира прилога уколико се одлучите да Ваш рад буде постављен у виртуелној галерији на страници „Српски архитекти/ Serbian architects”  ево пар сугестија:

- карактеристични просторни приказ целине комплекса,

- карактеристични цртежи (Ситуација, основе, пресеци, ...),

- и типологија станова.

   Што се тиче броја прилога максимално до 6-7  како би сви радови могли да стану у један албум на страници и како би било све прегледно.

Л И Н К   Г А Л Е Р И Ј Е

Конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” (6) | Каталог

  

  Данас су, после дуго времена, објавили каталог о конкурсу за урбанистичко-архитектонско решење за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” на Новом Београду. Каталог на сајту ДАБ-а (Друштво архитеката Београда):

Каталог конкурсних радова

И шири приказ награђених и ненаграђених радова.

Рад ауторског тима: Анђелковић Горан, Николић Ђорђе, Стевић Бојан и др Михаило Чанак

Рад ауторског тима: Анђелковић Горан, Николић Ђорђе, Стевић Бојан и др Михаило Чанак

Филм „Мрештење змија”:

Промоција књиге „Традиција - транзиција - употреба наслеђа у архитектури” | 2011

   

   17. новембра 2011. године, била је промоција књиге архитеката Борислава Петровића и Ивана Рашковића „Традиција - транзиција - употреба наслеђа у архитектури” у Свечаној сали Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Том приликом, проф. доц. Иван Рашковић је мени, као бившем студенту који је код њега дипломирао, написао посвету у књизи...

Посвета у књизи мојој маленкости

Серијал „Заборављена архитектура“ | Епизода 1 - Меандар | 2011

Почетком новембра ове године, снимљена је прва епизода серијала „Заборављена архитектура“. Прва епизода је посвећена објекту познатијем као Меандар у блоку 21, чији су аутори Леонид Ленарчич, Милосав Митић, Иван Петровић и Михаило Чанак (чика Мика).

  

Серијал има за циљ да прикаже вредне објекте српске архитектуре из различитих периода. За сада је планирана територија града Београда за обрађивање ове тематике, али уколико прилике дозволе, биће презентована и остала архитектонска остварења из других градова Србије.

Епизода 1:

Oд конкурса, преко Париза, до Метропола | 2010-2011 | 2

   У првом чланку било је више речи о томе како се радио пројектни задатак конкурса. Акценат је био на фази и процесу пројектовања. У овом, другом чланку, биће речи о периоду после предаје рада и наградама.

* * *

Дошао је и тај дан „Д”- 17. септембар - дан када је требало предати конкурсни пројекат. Пројекат се предавао у представништву компаније Армстронг, које се налази у блоку 19а на Новом Београду. 

Наравно, одштампао сам све раније. Увек тако радим. Имао сам већ неколико пробних штампи, тако да сам био спреман за финалну верзију. Пројекат сам штампао у Копи студију (Copy studio), у близини факултета. На том месту сам углавном штампао радове за факултет. Све је прошло без икаквих проблема, као што сам очекивао. Штампа је била заиста одлична, графика на цртежима упечатљива, боја је била савршена као она монитору. Дакле, све је било одлично и како се само могло пожелети.

01. Приказ одштампаних цртежа

02. Приказ одштампаних цртежа

Био сам спреман као запета пушка за предају рада такорећи. Само сам чекао тај дан предаје.

Као што сам на почетку чланка рекао, предаја радова је била у представнштву компаније. Пошто је у мојој близини, ишао сам пешице. Као и обично, рад сам морао да спакујем у велики коверат А3 формата. Цртежи су у десном, горњем углу морали да имају шифру и нису никако смели бити потписани или на било који начин обележени. У великом коверту, поред цртежа, био је и мали коверат са мојим контакт подацима.

У представништву су већ били спремни да очекују студенте који желе да предају пројекат. Тада сам у канцеларији поновно добио информацију да ћемо резултате конкурса сазнати за недељу дана тј. 24. септембра. Мада сам ово већ знао (писало је у пројектном програму, као мали термински план), али послушао сам поново тај део приче.

Ништа, после предаје рада, вратио сам се осталим активностима. Девети семестар је полако кренуо, те сам се усмерио на наставу на факултету. Могу рећи да ми је овај конкурс баш „легао” јер сам био већ уходан. Летња пауза није била деструктивна већ напротив. Такође, имао сам и већу мотивацију за рад у том тренутку.

Међутим... 22. септембра долази неочекиван и-мејл са следећом садржином:

03. И-мејл о померању предаје конкурсног рада

 

  Одједном је померен рок предаје за месец дана – за 14. октобар! У најмању руку непрофесионално са њихове стране. Читајући и-мејл нисам могао да верујем. Да неозбиљност буде још већа, убрзо је стигао још један и-мејл тог дана, да није пак 14. већ 18. октобра. Тотална непрофесионалност...

04. И-мејл о померању са 14. на 18. октобар

  Немам речи. Размишљао сам неколико дана да ли да покупим рад или не. Ломио сам се око тога. Одједном сам осетио у себи једно велико неповерење према њима. Да ли је то нека моја интуиција говорила боље да узмем ипак радове?

  Ипак сам брзо преломио и одлучио да преузмем радове које сам предао 17. септембра, наравно, наводно на даљу дораду. Нисам имао шта да дорађујем пошто сам сматрао да је пројекат завршен, али био бих сигурнији ако би радови били код мене него код њих у канцеларији. 

  Када сам дошао поново у канцеларију, видео сам на великом столу у сали за састанке коверте А3 формата. Интересантно је да је само моја коверта била отворена. Види се да се брзо секло маказама за папире, помало махнито, што говори да се неком журило да што пре отвори. Бар је такав мој утисак. У том тренутку сам поставио питање колико је радова стигло на конкурс уопште. Добио сам одговор да се око 30 људи пријавило на конкурс, а да је стигло свега седам радова. Али опет, то није разлог одлагања предаје и одлучивања жирија ко је победник конкурса. Број радова је премашивао број награда за дупло (планиране су три награде). Али тако одлучише...

  Моји пријатељи, колеге са факултета, су биле става да је конкурс намештен и да се чека „да неко преда рад”. Колико год то звучало сулудо, тада сам био става да можда није тако, али са ове временске дистанце, сада, могу рећи да можда и јесте био намештен конкурс. Али за такву тврдњу немам довољно доказа нажалост. Могу само да сумњам и да наслућујем.

  Но, вратимо се за часак на и-мејлове. У првом и-мејлу се наводе награде које ће бити додељене. Зашто су одједном одлучили да промене и сам фонд награда?! Још једна у низу неозибљности наших људи који раде у Армстронгу (српска посла). Ово је довољно да се каже да је конкурс нерегуларан, и то из два разлога:

1. Због померања термина предаје рада за месец дана. Дакле, четири месеца су говорили једну те исту причу и одједном су направили наводно „грешку” са датумом! Ајме, нисмо ни ми наивни студенти архитектуре. Многи од нас имају мозак и имају самостално размишљање,

2. и због промене фонда награда.

  Сумњиво је у сваком случају, али океј. Можда грешим, али мислим да сам у праву, јер чињенице и њихово понашање говори у прилог томе. Поготово када се погледа шта се тада дешавало и шта се сада дешава.

  Чекао сам нови термин предаје, 18. октобар, у нади да ни тај термни неће накнадно померити и прогласити га „још једном грешком”. 

  Реприза приче од 17. септембра. Предао сам исте радове као и пре месец дана. Наравно у новој коверти, пошто су прошлу онако животињски поцепали (хвала Богу радови су били неоштећени). Сад предстоји период чекања резултата.

   Резултати би требало да буду објављени за недељу дана (као и први пут), дакле 25. октобра. Међутим, када сам слао и-мејл после тог датума, добио сам одговор да ће бити продужено још за пар дана, пошто се жири још није скупио. Још једна у низу неозибљности. Престао сам да бројим.

05. И-мејл о продужавању рока објављивања резултата

   И најзад, 29. октобра, стижу и резултати! Најзад се неко сетио и да то мора да обави и да се извуче из јаме у коју је сам упао. Безобразлук иде до те мере да су ми чак и презиме погрешили. Да ли је то случајно? Мислим да није. То је био израз непоштовања и непристојности. Ово сада, са ове временске дистанце, могу да тврдим, јер скорашњи догађаји говоре у прилог томе.

06. И-мејл са резултатима конкурса

  Добио сам трећу награду. У плану је поставка изложбе на Архитектонском факултету у Београду са свечаном доделом награда. Изложба радова је била од 22. до 26. новембра у Свечаној сали Архитектонског факултета. Свечана додела награда је била заказана за 24. новембар, у 18.00 часова. 

07. И-мејл о одржавању изложбе

  Приликом поставке изложбе, питао сам поново колико је пристигло радова на конкурс – одговор је био девет. Дакле, само су два нова рада пристигла. Запамтите ову разлику. Касније ћу се вратити на то у овом чланку.

  После бројних промена фонда награда нисам био сасвим сигуран шта сам добио трећом наградом и шта ме очекује тог дана. На снимку који је направила моја пријатељица, којом се овом приликом захваљујем на помоћи и на присуству одбрани, може се чути о трећој награди и да сам добио плаћену праксу у трајању од три месеца (сада отприлике негирају све то). Обратите пажњу на први минут (до дела када се ја појављујем) шта је речено:

 

  Одбрани су присуствовали и људи из моје средње школе, на моје велико задовољство. Искрено, нисам ни очекивао. У сваком случају много ми је значило.

   У ранијем чланку сам детаљније писао о томе, те нећу понављати у овом чланку.

  После одбрана, пришао ми је један од чланова жирија да ми каже, онако успут, да су колеге које су добиле прву и другу награду „лоше бранили као да нису њихови радови”, те ме је хвалио више пута. Да ли је реч о некој врсти куртоазног хвалоспева, не бих могао да тврдим. А и не бих улазио у његову констатацију, на крају крајева, то је његово лично мишљење. Свако има право на свој лични став.

  Мој утисак је сличан, да су радове лоше бранили, али је то можда било проузроковано тремом или нечим другим. Није ни битно сад шта је конкретно разлог. Нису најбоље презентовали рад и живот иде даље.

  Оно што је мени интересантно, а то је да су чланови жирија рекли да ни прва ни друга награда нису добро функционално решили решење. Такође, рекли су за прву награду да се решење не може извести од елемената које Армстронг прави, али да представља у неку руку као изазов и нови задатак. „Лепа слика”, а то што се не зна како ће стајати све, то ником није битно. Друго решење је била слика постојећег стања – исто нагомиланост елемената без неке одређене логике и рендери на којима доминирају светлеће кугле које одвлаче пажњу посматрача... Можда како би сакриле праву слику лошег решења...

  После одбране и доделе награде, кренули су преговори о плаћеној пракси који су се завршили фијаском у октобру 2011. године. О томе ће бити више речи у трећем делу ове трилогије.

 

  Током децембра месеца, радови су били изложени у том простору компаније Армстронг у Паризу. Интересантно је да мој рад био постављен на првом месту, а после преостала два рада. Зашто су одједном одустали од распореда 1,2,3 и заменили са 3,1,2. Некако је логично од првог до трећег места да буде. Остаје још једно питање у низу.

   Да се вратим на број два то јест на ону разлику радова (у септембру је било предато 7, а у октобру 9 радова), један пријатељ и колега са факултета ми се у неку руку исповедио и изразио је жељу да остане анониман. Причао ми је како једна особа од ових награђених, није била у Србији 17. септембра и како је говорила „да oни већ иду у Париз”. Ово ми је, у прву руку, деловало као немогуће, али када озбиљно размислим и упоредим датуме, делује да може бити да је тако. Опет, то је само претпоставка која се не може утврдити, али стоји чињеница да се временски није могло постићи до 17. септембра, јер се та особа вратила из иностранства тек 18. септембра, дан после предаје.

  Да ли су то два рада који су накнадно пристигли у октобру или не? То нажалост никада нећемо сазнати. Опет то је само претпоставка за коју не постоје одређени докази који би је поткрепили. Остаје само сумња, а има доста разлога и чињеница за њу.

Н А С Т А В И Ћ Е   С Е . . .

Архитекта Горан Анђелковић | 2007-2011

  У овом чланку представићу снимке својих излагања на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Реч је о три снимка која су настала у периоду од 2007. до 2011. године. Сваки снимак, на неки начин, карактерише одређено време током студија.

  Први снимак је настао 8. октобра 2007. године, и био је у склопу предмета „Урбана структура”, код проф. др Наде Лазаревић-Бајец, на другој години студија. О овоме је било већ речи на блогу. Снимак тог предавања и излагања:

  Други снимак је настао 24. новембра 2010. године, у Свечаној сали Архитектонског факултета Универзитета у Београду, приликом свечане доделе награда на конкурсу компаније „Армстронг”. Тада сам са пројектом „Зен спакен монолитен” освојио треће место. Такође, о овом конкурсу и пројекту је било речи на блогу. Снимак одбране треће награде:

  Трећи снимак је настао 6. јула 2011. године, приликом одбране дипломског рада на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, код ментора проф. доц. Ивана Рашковића. О самом дипломском раду тј. о пројекту и мастер тези биће више речи у наредном периоду на страници блога. Треба поменути да су одбрани присуствовали и двоје значајних српских архитеката, др Михаило Чанак - чика Мика и Милан Миодраговић. Снимак одбране дипломског рада из јула месеца ове године:

Реконструкција XI и XII месне заједнице на општини Врачар | 1973-76

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројекат је завршен: 1973. године;

Реализација: 1976. године;

Локација: између улица Милешевске, Војислава Илића и Јужног булевара;

Аутор: арх. Стојан Максимовић;

Пројектанти: арх. Ђорђе Бобић, арх. Милош Милеуснић, арх. Даница Симеоновић;

О СТАМБЕНОМ КОМПЛЕКСУ

Пројекат реконструкције XI и XII месне заједнице, урбанистички обрађује територију југозападне падине Врачара, унутар зона између улица: Саве Ковачевића (данас Милешевске улице), Војислава Илића и Јужног булевара. Ово подручје, по генералном плану, предвиђено је за стамбену вишеспратну изградњу.  

01 | Ситуациони план

Природни и створени услови:

Већи део територије Врачар, представља заталасану падину, која се од Цветкове механе, паралелно Булевару Револуције (данас Булевар краља Александра), спушта ка југу и југозападу, са мањим или већим платоима све до Булевара Југословенске народне армије (данас Булевар Ослобођења), односно Славије. 

Географски положај овог подручја, уз друге повољне природне услове (добро осунчање, проветреност, повољна оријентација) нуди могућност интезивност стамбене изградње. Ова територија припада ткиву  ужег градског подручја, са могућностима  доброг саобраћајног опслуживања и снабдевања. Оивичена јаким саобраћајницама: Јужним булеваром, будућом Источном магистралом и Булеваром Револуције (у непосредној близини), ове две месне заједнице  укључују се у ужу градску зону становања. 

Постојеће стање:

  Подручје XI и XII месне заједнице, представља данас зону мешовите стамбене и друге изградње.  У првом реду, то је ниска породична изградња, настала у периоду између два рата. Највећим делом то су приземне стамбене зграде, претежно лошег грађевинског фонда, са нехигијенским условима становања.  Релативно велика изграђеност, резултат непланске изградње са последицом осетног мањкања слободних површина.   

Мрежа саобраћајница, унутар месних заједница, изражена је сплетом малих улица, које су последњих година застрте савременим коловозом, у оквиру затечених регулација.

Фонд зеленила у постојећем стању изражен је у мањим групацијама квалитетног високог растиња, претежно унутар парцела породичне стамбене изградње. На читавом подручју нема већих зелених површина. 

Комуналне инсталације на овом подручју, оцењују су као употребљиве, а једним делом могу и да се користе унутар предложеног решења реконструкције.

Урбанистичка организација територије и елементи програма реконструкције:

  
У предњем излагању изнети су ставови који ово подручје карактеришу као зону погодну за реконструкцију. Међутим, у поступку реконструкције било је нужно сагледати шире подручје, како би се могли одредити елементи програма реконструкције. У првом реду овде се мисли на проблеме мреже примарних саобраћајница, проблеме центара унутар шире зоне, као и границе месних заједница које се реконструишу. Проблем саобраћаја је од посебног значаја, јер као што је речено управо се у овој зони преплиће низ пројектованих и постојећих градских магистрала. Булевар Револуције, Источна магистрала, Јужни булевар и такозвана средња лонгитудална , представљају елементе костура примарне саобраћајне мреже.

Посебан проблем у реконструкцији XI и XII месне заједнице односи се на питање планирања центара. Анализом шире зоне дошло се до становишта да се реално може очекивати развој једног јачег центра на подручју око Црвеног крста.

Извор: Реконструкција XI и XII месне заједнице на општини Врачар у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 122. 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects“

Конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” (5) | Људи воле кад се змије мресте

  Настављамо са занимљивостима које су везане за  конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар”. На сајту Блокови.ком (Blokovi.com) код чланка за првонаграђено решење, појавио се још један чланак који говори о виртуелној галрији приспелих радова на овај конкурс. Ово говори да ипак влада велико интересовање, како за ову галерију тако и за овај конкурс.

Са сајта Блокови.ком

  Још једном се захваљујем људима са сајта Блокови.ком због објављивања вести о виртуелној галерији конкурсних радова за поменуто насеље.

Предавање „Подручје подстандардног становања у кругу двојке”, арх. Горан Анђелковић | 2007

На другој години студија архитектуре, на предмету „Урбана структура“, код проф. др Наде Лазаревић-Бајец, одржао сам предавање у амфитеатру Архитектонског факултета у Београду, на тему „Подручје неусловног/подстандардног становања у кругу двојке“. Локација, коју смо проучавали у тиму од 16 чланова, била је у самом центру Београда, оивичена улицама 27. марта, Таковске, Далматинске и Старине Новака.

Предавање је било 8. октобра 2007. године. Недавно сам у својој архиви нашао снимак од пет минута свог предавања. Нажалост, снимак целог предавања не постоји, те овај кратки исечак од пет минута представља једино сведочанство. 

Снимак предавања:

6. новембар | 1997-2011

Шестог новембра давне 1997. године сам некако одлучио да се бавим архитектуром. Тада сам схватио да је то мој животни позив. Тог дана (и тих дана) сам први пут обишао цели Нови Београд, исцртао и направио план свих блокова. Ово је у сваком случају био преломни тренутак у мом животу. Од тада, већ четрнаест година, следим тај пут.

01 | Jeдан од цртежа Београда (моја визија) | 2001. године

Конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” (4) | Још неке занимљивости

Још неке занимљивости на тему овог конкурса. Очигледно се људима допао овај пројекат. То чак иде до те мере да ме људи питају за станове, те се може закључити да људи воле кад се змије мресте. :)

Људи траже основе станова

Људи траже основе станова