На блогу је објављен већ један чланак о овом Штраусовом објекту са инсертом РТС-а.
* * *
Конкурс за идејно архитектонско решење зграде Музеја Југословенског ваздухопловства у Београду расписан је 10. јуна 1969. године са трајањем до 31. октобра 1969. године.
Оцењнивачки суд у саставу: Виктор Бубањ, ген. пуковник, комадант ЈРВ; Александар Дероко, архитекта; Батрић Јовановић, директор Управе цивилног ваздухопловства; Никола Гавриловић, архитекта; Ж. Марковић, инжењер; Војин Симеоновић, архитекта; Идриз Чејван, ген. мајор, управник Војног музеја; др Здравко Колар; Братислав Стојановић, архитекта; Душан Јанчић; и Чедомир Јанић прегледао је 42 приспела рада и доделио следеће награде и откупе:
- Повећану II награду у висини од 30.000 динара аутору архитекти Ивану Штраусу, из Сарајева (шифра NTD 69);
- Повећану III награду у висини од 20.000 динара аутору архитекте Вјенцеславу Рихтеру (Vjenceslav Richter) и Власти Кохоуту, из Загреба (шифра 12345);
- Десет равноправних откупа у висини од по 5.000 динара.
Изложба конкурсних радова одржана је у току јануара 1970, у Културном центру Београда.
Инвеститоре, носиоце и учеснике у реализацији музеја сачињавају више органа и организација, установа и предузећа: Управа за цивилно ваздухопловство СИВ-а, Команда ратног ваздухопловства, ЈАТ, Ваздухопловни савез Југославије, Веће Народне технике, као и други директни или посредни подржаваоци ове иницијативе.
![]() |
01 | Друга повишена награда | Иван Штраус |
Локација музеја се налази у комплексу београдског аеродрома на Сурчину. Њоме су известан начин, посредно, заузети ставови по неким питањима која се могу постављати код сличних општеградских објеката. Наиме, музеј Југословенског ваздухопловства је специјализован за одређену област технике и грану активности. То је самосталан специјализован музеј ваздухопловства каквих, или сличних, има и у свету; то је музеј развоја ваздухопловне технике, а, у оквиру тога, и развоја југословенског ваздухопловства. Он је и део општетехничког музеја у усклађеном разграничењу и повезаном деловању. Он продубљује оно што општетехнички музеј неће чинити и не може; а општетехнички ће садржати онолико колико је потребно за праћење ваздухопловне технике у оквиру развитка технике уопште.
Овом локацијом је на известан начин идејно повезана историја и теорија са праксом. Код тога није за потцењивање ни богаћење садржаја општеградског комплекса као што је аеродром. Због бројних функционалних захтева, аеродроми су удаљени од градова - зато се поклања потребна пажња транзитним путницима (у првом реду) да на аеродромима што угодније могу провести време са којим располажу, а које им није довољно да би отишли до града. Овај музеј је и са те стране свакако добро лоциран.
Аеродроми су међутим, и интересантни објекти за посете грађана места у коме се налазе, као и туриста; рачуна се да музеј и у том погледу представља значајну допуну ширег аеродромског садржаја.
![]() |
02 | Друга повишена награда | Иван Штраус |
Дакле кад је реч о просторном размештају, у Београду је практично напуштена идеја о просторном груписању више техничких музеја. При лоцирању овога музеја, већу улогу је имао став о његовом повезивању са аеродромом.
Конкурсни радови - награђени, откупљени, па и неки изван ових - подстичу на уопштавања и извлачењаизвесних особености, које су својствене овом конкурсу.
![]() |
03 | Трећа повишена награда | Вјенцеслав Рихтер и Власта Кохоут |
- Смело приступање специфичном карактеру и садржају објекта, и коришћења тога за тражење савремених архитектонских израза (праву архитектуру и карактерише овакав стваралачки приступ).
Сигурно је да је у том правцу највише постигао аутор најбоље пласираног рада, носиоца друге награде.
Он на својеврстан начин задовљава функцију музеја, а даје архитектуру као чисту, јединствену, свежу и интересантну скулптуру стакла, челика и бетона.
Ево изватка из из оцене жирија:Функционално решење изложбених просторија, добро је дато. Посебно се истиче решење простора за излагање оригиналних летилица, који је дат по спољњем обиму прстена, добро димензиониран, са добрим могућностима излагања експоната и сталним променама сензације приликом кретања кроз изложбу. Визуелни доживљаји посетилаца, како у односу на екстеријер тако и у односу на остали део изложбеног простора у ентеријеру, представљају даљи квалитет решења. Основни концепт функционалног решења даје тон, и искрено је изражен у архитектонском изгледу објекта...Конструкција је интересантна и логично је произишла из концепта објекта...
Истини за вољу, оваквих тежњи је било и код извесних других учесника; али се код њих није стизало до пуног обједињавања свих утицајних компоненти. Чак и у случају III награде, која је тако чиста и јасна и доречена да би се без бојазни могла одмах изводити, изостаје јој тај моменат новог, својеврсног дела. По свеукупном деловању и у унутрашњости музеја и споља, он је мајсторски сагледан, успео, изложбени павиљон или сличан објекат, али још не и само ваздухопловни музеј. Али, да није било претходног рада, овај би сигурно представљао наш будући музеј. Из оцене жирија:
Све изложбене просторије дате су у једном нивоу, и у таквом третману овај рад представља врло успело решење. Парапетне преграде између сала смањују њихову визуелну повезаност... Конструкција је интересантна и у схеми чиста, а у основи искрено прилагођена функцији и динамици силуете објекта.
Овакве тежње других аутора - треба да их храбре за нове напоре и даља настојања у раду - сигурно су на добром путу.
Кровни покривач без перфорација за зенитално осветљење сматра се погодним за локалне климатске прилике... Објекат је углавном архитектонски успешно и савремено третиран.
- Присутна су два поступка у долажењу до ликовног резултата - циља:
а) из решења функционалних потреба и конструкције објекта доћи до одговарајућег архитектонског израза (што је, да кажемо, класична формула модерне архитектуре);
б) ослобађајући се ове класичне формуле, поћи од скулптуре-архитектуре, инспирисане идејом: ваздухопловством, па уз савремене могућности грађења и са одговарајућом техником у просторном и функционалном опслуживању задовољити програм, функцију, садржај - (што је, да кажемо, тежња авангардне архитектуре).
Мислимо да су развитак науке и технике, па у складу са њим и примена нових материјала у грађењу и коришћењу далеко већих могућности грађења (но што су оне биле у стварању модерне архитектуре), омогућили превазилажење данас већ класичне модерне архитектуре. Готово да нема неконструктивне форме и облика у архитектури (а ако не данас, а оно сутра); а уз одговарајуће техничке опреме и уређаје, унутрашњи простори се прилагођавају разним и различитим функцијама. Да кажемо: унутрашњи простори могу функционално да се мењају, готово исто као што се садржај позорнице у театру мења.
Према радовима већине аутора, добија се утисак да овај други поступак изискује много већа ангажовања да би се добили жељени резултати.
Међутим, он је овом приликом значајан као појава, као симптом - као хватање корака са назирућим кретањима у архитектури.
И баш због тога он тражи и велике напоре, уосталом као и свако рађање новога. - Не увек стваралачко преношење познатих домета, решења или чак и клишеа из архитектонских кретања у свету.
Информисаност о томе шта се ради, где се стиже, код нас и у свету, представља нужан метод у раду; да се не би проналазио пронађено. да би се користила стваралачка измена искустава, да би се кретало даље.
Али увек - да би се дала изворна дела. - Задовољавање програма кроз примену домета у музејско-архитектонској пракси и литератури. У том случају, реч је и о доприносу конкурса у погледу функционалног решавања оваквих музеја.
- Неуједначеност у жељама и могућностима за остварење (реализацију) пројекта.
Ту и тамо недовољна стручно-техничка позадина за реално опстојање и извођење пројеката. При томе и извесна апстрактност у односу на одређене географске, климатске и друге услове конкретне локације.
Недовољно укључивање београдских услова, климе... и свих оних оквира у којима објекат треба да битише и функционише.
Кад се говори о извођењу објекта, тада и другонаграђени аутор треба да пружи неке одговоре и решења пре него што би пришао даљем пројектовању. Ту је реч (према мишљењу жирија) о даљим дефинисањима конструкције, одвођењу атмосферских падавина, као и застакљивању, односно одржавању великих сферних површина. - Ликовна синтеза је најчешће недоречена, или није ни присутна. О овоме говоримо зато што стваралачки став према ликовној синтези захтева активан однос још у фази идејног пројектовања.
- За похвалу је и бројност учесника. Тим пре што је код многих радова присутан озбиљан напор, па и материјална ангажованост аутора.
Аутор текста: Братислав СтојановићИзвор текста: Стојановић, Б. (1969). Музеј ваздухопловства у Београду. Архитектура урбанизам, 59: 58-59.