петак, 28. фебруар 2014.

На данашњи дан | 11 година од смрти архитекте Мирослава - Мирка Јовановића | 2003 - 2014

Прошло је тачно једанаест година од смрти архитекте Мирослава - Мирка Јовановића, једног од најзначајних наших архитеката друге половине двадесетог века. Следећи речи из опроштајног писма архитекте Ивана Антића (објављеног на сајту Академије архитектуре Србије), дужни смо и одговорни да не заборавимо рад и дело овог плодоносног аутора. 

На овај начин желим да скренем пажњу на рад архитекте Јовановића. На блогу су објављена два чланка о његовим објектима. 

Први пројекат, који је објављен на блогу, је његово стамбено насеље у улици Кнеза Вишеслава, пројектовано и грађено у раздобљу од 1969. до 1971. године. О овом насељу је писао и архитекта Михајло Митровић, наводећи следеће (2012, 47):
На шумовитим падинама Кошутњака изграђено је мање стамбено насеље за потребе Београдског универзитета. Састоји се од једанаест стамбених зграда, које према јединственом концепту варирају два типа исте архитектуре. Урбанистичка диспозиција је сачињена без претенциозних захвата, са главном идејом да прати топографију терена и уклапа се у изузетно богат сценарио постојеће шуме. У конструктивни скелетни систем уграђена је веома јасна диспозиција станова који се нижу око централно постављеног степеништа. Станове карактерише пространа дневна соба везана за кухињски део, увек постављена у углу зграде. Основу архитектонског израза граде спретно употребљени природни грађевински материјали, опека и ћерамида, који се својом свежом црвеном бојом ванредно уклапају у зеленило и сликовит пејзаж. Успешно су решени многи архитектонски детаљи, нарочито они у улазним просторима и на степеништима.
01 | Стамбено насеље Кошутњак за потребе Београдског универзитета | Арх. Мирослав - Мирко Јовановић
Други пројекат се односи на стамбени објекат у Светогорској улици (раније Лоле Рибара), грађен и пројектован у периоду од 1963. до 1965. године.

02 | Стамбени објекат у Светогорској улици | Арх. Мирослав - Мирко Јовановић
Извор цитата:
Митровић, М., 2012: Архитектура Београда 1950-2012. Београд: Службени гласник.

понедељак, 24. фебруар 2014.

„Заробљена“ уметност | Музеј савремене уметности | 2014

Музеј савремене уметности (МСУ), дело архитектонског тима Ивана Антића и Иванке Распоповић, још увек стоји запуштен и заборављен, иако је реконструкција почела (већ давне) 2007. године. Међутим, реконструкцији се не види крај...

01 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године | Фото: Горан Анђелковић
Велелепно модернистичко здање, настало шездесетих година прошлог века, из дана у дан све више пропада и зараста у коров - приступне стазе пропадају и зарастају, приметна су поломљена стакла на фасади музеја, скинута су слова натписа „Музеј“ на ћириличном и латиничном писму, скулптуре се не одржавају и тако даље. Руку на срце, бар су светиљке промењене, па постоји нада да је ипак овај несрећни простор осветљен ноћу. Иначе би било веома сабласно шетати овде у вечерњим часовима.

02 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године - поломљени прозори и унутрашњост простора | Фото: Горан Анђелковић

Кроз транспарентне површине фасадног платна можемо приметити и уочити ентеријер унутрашњег простора, који благо речено изгледа као после апокалипсе или најстравичнијег бомбардовања. Побацане ствари, разбацане и наслагане кутије на гомили, распаднуте ролетне красе овај објекат наше (не)културе. Све у свему, у суштини, ово стање нереда и хаоса најбоље осликава слику нашег хаотичног друштва и система у изобиљу нереда. Није ни чудо што на Тргу републике, недалеко од Народног музеја, који је такође затворен, цвета бизнис ноћног клуба, односно стриптиз бара. Све је јасно.

03 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године - место где је стајао натпис „Музејна ћириличном и латиничном писму | Фото: Горан Анђелковић
Ове тужне и узнемирујуће слике представљају тужну слику наше сурове реалности. Објекат је потпуно заборављен и напуштен, а уметност је заробљена арматурном оградом, која је ту више формално него да стварно огради простор музеја. Стање ограде, која при томе није око целог објекта, говори о потпуном забораву и занемаривању нашег објекта културе. Нажалост, „заробили“ смо уметност.
Чак се стиче утисак да су и скулптуре, насумично постављене на постаментима око музеја, тужне због наше небриге за сопствену културу и баштину. А ко ће бринути, него ми? За сада остаје скамењени, неми језик свих скулптура око Музеја савремене уметности.  

04 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године - „Заробљена“ уметност | Фото: Горан Анђелковић
05 | Изглед Музеја савремене уметности, фебруар 2014. године - „Заробљена“ уметност | Фото: Горан Анђелковић
На крају, постављају се отворена питања, наравно  без одговора на њих, да ли ће Музеј савремене уметности на ушћу Саве у Дунав, односно на Новом Београду, доживети судбину никада завршеног Музеја револуције народа и народности Југославије, дела архитекте Вјенцеслава Рихтера (Vjenceslav Richter), коју можемо изразити кроз две речи - „крај револуције - односно, сметлиште саме револуције, њене идеје и идеологије, па и бивше државе? Да ли је онда ово крај уметности и крај културе?

Текст: Горан Анђелковић
Слике: Горан Анђелковић

недеља, 23. фебруар 2014.

Извод интервјуа са Марушићима на сајту Друштва архитеката Ниша (ДАН) | 2013-14

Половином октобра прошле године била је изложба архитектуре Дарка и Миленије Марушић у организацији Друштва архитеката Ниша (ДАН) у Нишу.

Оно што је занимљиво у опису изложбе на сајту Друштва архитеката Ниша јесте и извод мог интервјуа са нашим познатим архитектонским брачним паром, направљен септембра 2012. године у процесу великог истраживања наше архитектуре.

01 | Изложба архитектуре Дарка и Миленије Марушић | Извод из интервјуа

среда, 12. фебруар 2014.

Стамбене куле на Булевару кнеза Александра Карађорђевића | Арх. Ђ. Пиварски

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Ђорђе Пиварски, д.и.а.;
Локација: Београд, Савски венац, Србија;
Адреса: Улица Стјепана Филиповића бр. 28, 29, 30, 31 и 32;

О ПРОЈЕКТУ | О ОБЈЕКТИМА


* * * 
Иако се у наслову чланка помиње Булевар кнеза Александра Карађорђевића (раније Булевар Октобарске револуције и Булевар мира), права адреса стамбених кула је у паралелној улици Стјепана Филиповића.
 * * *

Пет трокраких стамбених кула од 15 нивоа су главни садржај урбанистичке композиције на Булевару кнеза Александра Карађорђевића (раније Булевар Октобарске револуције и Булевар мира). Вредност композиције је умањена четвороспратним дугачким објектом, који блокира један од најлепших погледа на супротни истурен гребен Београда.

01 | Стамбене куле на Бул. кнеза Александра Карађорђевића | Арх. Пиварски
02 | Стамбене куле на Бул. кнеза Александра Карађорђевића | Арх. Пиварски
Типска основа садржи четири већа двособна стана, један трособни и један једнособни, укупно 91 стан у згради. У једном краку приземља су продавнице.
03 | Типска основа куле | Арх. Пиварски
Двособни станови имају две одвојене собе и дневну собу уз радну кухињу, те се могу сматрати удобним становима за четири особе. У трособном стану комуникација са спаваћим собама се савлађује искључиво преко дневне собе. У једнособном стану из предсобља се улази у собу, кухињу и купатило. Све просторије у становима су директно осветљене захваљујући јако разуђеном трокраком облику основе, чија је рационалност у питању.
04 | Ситуација стамбених кула | Арх. Пиварски
Конструктивни систем је комбинација армирано-бетонског скелета са испунама за укрућење, све рађено у глаткој лесонитној и металној оплати да би се добио бетон као дефинитивна фасадна површина. Међуспратне конструкције су крстато армиране плоче. Парапети су споља од алуминијума, са унутрашње стране од дурисола. Изолација бетонских зидова са унутрашње стране је од стиропора и шупље опеке. Подови су пливајући са мозаик-паркетом.
Спољно обликовање је стандардно савремено.


Извор: Стамбене куле на Булевару октобарске револуције у Београду (1961). Архитектура и урбанизам, 7, стр. 27.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

четвртак, 6. фебруар 2014.

Вила Живојина Бабића | 1910

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Јован Новаковић, арх.;
Локација: Београд, Савски венац, Србија;
Адреса: улица Кнеза милоша бр. 48;
Година изградње: 1910. године;

О ПРОЈЕКТУ | ОБЈЕКТУ

Један од главних протагониста српсковизантијског стила овог периода је архитекта Јован Новаковић, у чијем опусу се посебно издваја велика варошка вила пуковника Живојина Бабића. Зграда је изграђена на регулационој линији улице, има приземље, спрат и специфично обликовано поткровље. Лепотом своје архитектуре доприноси репрезентативном утиску улице Кнеза Милоша. Основни концепт зграде постављен је у класичном духу док се у примени декоративних елемената препознаје српсковизантијски идиом. Средњи део главне фасаде наглашен је еркером у висини првог спрата. Прозори приземља и спрата су двојни, лучно завршени и декорисани стубићима, балустрадама, шаховским пољима и другим елементима из декоративног репертоара моравске школе.
01 | Вила Живојина Бабића | Арх. Јован Новаковић | 1910

Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

недеља, 2. фебруар 2014.

Архитектура Ниша у десет слика | 2013-14

Половином новембра прошле године боравио сам у Нишу. Тада сам искористио прилику да мало фогографишем архитектуру овог града у југоисточном делу Србије.

01 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013
02 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013
03 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013
04 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013
05 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013
06 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013
07 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013
08 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013
09 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013
10 | Ниш | фото: Горан Анђелковић | 2013