Стамбена зграда у Влајковићевој улици бр. 20 | Арх. Јосиф Најман | 1932-33

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектанти: aрх. Јосиф Најман;
Локација: Влајковићева улица бр. 20, Београд, Република Србија (тада Краљевина Југославија);
Време изградње: 1932-33. године.

О ОБЈЕКТУ

Зграда има сутерен, високо приземље и три спрата. У сутерену налазе се поред главног улаза и вестибула гаража, два одељења за канцеларије и стан настојника. Остали део искоришћен је за подрум. Приземље и спратови имају по један стан који обухвата: предсобље, дворану, салон, трпезарију, две спаваће собе, купатило, гардеробу, офис, кухињу, собу за оставу и купатило за младеж.

Зграда је подигнута на релативно малом простору свега од 330 m² са 13.62 m фронта. Под зградом има 215 m².

Фасада је од Хварског камена, а степениште од Венчачког мермера са оградом од гвозедених цеви.

01 | Фасада, основа приземља и основа спрата стамбене зграде у Влајковићевој улици бр. 20 | арх. Јосиф Најман

Извор: Најман, Ј. (1933). Зграда у Влајковићевој улици бр. 20. Архитектура (Љубљана), 3-4: 50.

Музеј „21. октобар“ у Крагујевцу | Арх. Иванка Распоповић и Иван Антић | 2015

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектанти: Иванка Распоповић, дипл. инж. арх. и Иван Антић, дипл. инж. арх.;
Локација: Десанкин венац бб, Крагујевац, Република Србија;
Време изградње: 1964-75. године.

О ПРОЈЕКТУ И ОБЈЕКТУ

Програмом је захтевано да се пројектује музеј површине око 700 m² који ће бити лоциран у Спомем-парку стрељаних грађана у Крагујевцу. Као централни простор пројектован је хол, димензије 9/9 m, са свим траженим пратећим просторијама. Из овог централног простора развијају се три групе просторија.

01 | Макета објекта

Прва група има у свом саставу припремни простор димензије 6/6 m у којем ће бити изложен плакат о стрељању ђака. Исти плакат величине 9/6 m биће постављен на зид. Из овог простора иде се у простор за излагање докумената-фотографија у витринама. Посетилац ће при обиласку витрина имати као таваницу кубусе димензија 3/3 m разних висина, од 13.5 до 21.5 m, обрађених у фугованој опеци римског формата.

02 | Макета објекта

Ови кубуси разних висина а исте основе дају и основну архитектуру зграде и истовремено стварају одговарајућу архитектуру ентеријера. Пројектанти су хтели да посетилац има изнад себе у току обиласка докумената и фотографија „бунаре“ који би били благо осветљени зениталним осветљењем и који би давали одговарајућу атмосферу музеју. Као завршетак ове групе просторија пројектована је сала димензија 9/9 m на чијим ће зидовима бити исписана имена стрељаних.

Другу групу просторија чине сала за предавање и фоаје.

Трећа група формирана је од помоћних - пратећих просторија.

Пројектовани трем има везу са холом преко једнокраког степеништа и упуштен је у терен зато што би пројектовање трема на нивоу приземља пресекло вертикале музеја.

03 | Основа приземља

Извор: (1965). Музеј у Крагујевцу. Пројектанти арх. Иван Антић и арх. Иванка Распоповић. Архитектура урбанизам (Београд), 33-34: 39.

За истраживаче | часопис „Архитектура урбанизам“ | Бр. 3, 1960 | 2015

Наставља се иницијатива за истраживаче наше архитектуре друге половине ХХ века. У овом чланку биће објављен садржај из трећег броја часописа „Архитектура урбанизам“, који је изашао 1960. године.

01 | Часопис „Архитектура урбанизам“ (1960-62), бр. 1-14 | фото: Анђелковић Горан

 САДРЖАЈ:

• Техника грађења у призми међународног сајма грађевинарства (Милорад Мацура), стр. 3 – 4;
• Аутопут (М.М.), стр. 5;
• Наши путеви (Светислав Стајевић), стр 6 – 11;
• Један незавршени блок (Бранислав Миленковић), стр. 12 – 15;
• Реконструкција централног дела Скопља (Љубе Пота), стр. 16 – 19;
• Хотел на Плитвичким језерима (Љ.П.), стр. 20 – 23;
• Гранд палас хотел у Охриду (Љ.П.), стр 24 – 26;
• Зграда инвалидског дома у Скопљу (Славко Брезовски), стр. 27;
• Сервисне станице у Македонији (С.Б.), стр. 28;
• Задружна кућа у Конавлима (проф. Катица Бошковић и Иво Степић), стр. 29 – 30;
• Сервисна станица код Ниша (К.Б. и И.С.), стр. 31;
• Јован Илкић (проф. Бранислав Којић), стр. 32  – 34;
• Међународни конкурс за споменик жртвама логора Дахау (Синиша Вуковић), стр. 35  – 37;
• Урбанистичко-архитектонски елементи при пројектовању и изградњи ауто-путева (Марјан Бохинец), стр. 38;
• Шестоаприлска награда за архитектонско остварење (М.Б.), стр. 39;
• Мотели (Јахиел Финци), стр. 40  – 43;
• Исход југословенског конкурса за пројекте типских мотела (Станко Мандић), стр. 44;
• Изложбе, конкурси, вести, књиге и часописи, стр. 45 – 49.

Емисија „Београд - вечити град“ | седми део

Препоручујем да погледате ову документарну серију о Београду под називом „Београд - вечити град“. У овом чланку биће деветнаеста, двадесета и двадесет прва епизода овог серијала.

 

Деветнаеста епизода

 

Двадесета епизода

 

Двадесет прва епизода