Стамбено-пословни блок „Пролеће“ | Чачак | 1969

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Михајло Митровић;

Локација: Чачак, Република Србија;
Пројектовано: 1969. године;
Реализовано: 1969. године;

Извођач: ГП „Ратко Митровић“, Београд;

О ПРОЈЕКТУ | О ОБЈЕКТУ

Изграђен је усред центра Чачка и једним делом, врло истакнутим, гради једну страну главног градског трга. Његову четврту страну, једне трапеизодне форме. Последњи акорд једне целине изграђене у потпуности после рата на месту традиционалне чачанске Велике пијаце, целине која говори о тузи наше поратне архитектуре упркос чињеници да су ту изграђени и објекти познатих архитеката, као што су корифеј српске архитектуре Драгиша Брашован или загребачки архитекта млађе генерације Лујо Шверер.

01 | Изглед стамбеног комплекса у Чачку | Арх. М. Митровић | 1969

02 | Ситуациони план стамбеног комплекса у Чачку | Арх. М. Митровић | 1969

У том урбанистичком нереду, основни задатак је био пронаћи формулу која би колико толико инсинуирала неки архитектонски ред. И пошло се од тога да је превасходни задатак у целом  проблему сачувати  једну прелепу стару зграду, грађену, вероватно,  почетком века у дирљивом напору и хтењу да се малој средини и малом простору завешта лепота једне куће. Да се сачува ова зграда и нови блок приклони њеном постојању и поштовању архитектонског наслеђа.

Уз ову зграду постављен је један мањи пословни објекат који се уз њу везује висином, ширином, кровним преломима и лантернама. Стамбени блок започиње на растојању од неколико метара везујући се са њом једним малим пацијом. Стамбени објекат се после ове везе каскадним ритмом повезује са постојећим објектом супротне стране. 

03 | Станови | Арх. М. Митровић | 1969

У овом распону између та два објекта, у споју са тим наслеђем, у неприлици урбанистичке небриге, развијена је једна архитектонска мисао која је као што је већ речено имала за циљ да се подреди вредностима наслеђа, да се одвоји од једноличја тренутка и да донесе мало просторног мира у претеривањима сваке врсте. То је био циљ, а време ће рећи да ли се до њега стигло. 

Извор: Стамбено-пословни блок „Пролеће“ у Чачку (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 126.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Изложба „Недовршене модернизације” у Београду | 2012

Снимак вођења изложбе „Недовршене модернизације” у Београду, у простору Музеја историје Југославије. Изложба се одржавала у периоду од 19. маја до 2. јула ове године.

Снимак вођења изложбе:

Стан и становање | Бранко Алексић | 2

2.

   У стварности, као и у нашим представама, кућа се везује за основну друштвену ћелију - породицу. Симбол је јединства и трајности пара. У том смислу евоцира слику заштићене присности и жеље за продужењем врсте, затим слику породичног утемељења и солидарности.

   Место је бројних догађања: одвијања и преплитања активности и процеса условљених потребама, интересима и аспирацијама породичне групе, као и бројних трансформација условљених развитком групе; место је сукоба и измирења, слика и обележја трајности и промене. Кућа је људска творевина - биће одређене намене, али са многоструким ликом и бројним димензијама!

   Ту се дете рађа, „она је продужење утеруса. штити га, покрива, скрива.” Она му је први ослонац у свету, мајчин скут и охрабрење; пружа правац сигурне безбрижности; подстиче га на радозналост, смелост, откривања. Она је место његовог првог поседовања - потврде његовог значаја и важности. Ту оно почиње да уобличава свој начин живота и да осваја свет, искушавајући, самостално и у друговању, могућности своје динамичне и предузимљиве личности, обдарене фантазијом. Ту оно сазрева, осамостаљује се пре него што ће почети да живи свој сопствени живот.

  Ту мајка-домаћица располаже са својим доменом; она је организациони стожер породице, држи у рукама конце домаћих активности. Кућа је место где она негује дете, дискретно га надзире, подржава у развоју и дружењу, даје правац његовом осамостаљењу. При томе је ту свакодневно окупирана домаћим пословима који су разложени у узастопне, више или мање синхронизоване поступке. Ту у физиолошкој језгри куће, технички и оперативно формулисаној домаћој сфери, она „управља” вегетативним животом скупа: удовољава виталним потребама породице, потребама рада и сређености, уносећи благодети угодности и комодитета у њено живљење. Она ту најнепосредније афирмише природну приврженост породици и тек досегнуту равноправност: спретно се носи с домаћим обавезама, партиципира при том непосредно, по потреби и слободном избору, у изразу и свим видовима живота породице.

   Ту у кући, она дели обавезе, бриге и радости са својим партенером: часове доколице посвећују својим личностима, препуштају се својим интимним преокупацијама или слободном кореспондирању - међусобном или са другима - дружењу. Кућа им се приказује као идеално место среће, пошто у њеном окриљу налазе своју слободу: да раде и понашају се по својој вољи, да се предају свом позиву , да се окруже стварима које су им потребне и које воле; она је њихов универзум, друкчији, лепши од спољне стварности, интимно присутан у њиховим бићима. У том смислу можемо рећи да кућа „вида” ране које стичу у свакодневном раду, сукобима и ривалству захукталог спољњег света; такође им нуди шансу остварење личне равнотеже и процвата. То „видање” има дијалектичку вредност: човек у „заклону” прикупља енергију и вољу за уређење свог спољњог света који је стално изложен опасностима.

   Каже се: хармоничан живот породице одређени је циљ; реч је увек о томе да се кући дају предности средства одржања слободних и лаких односа у најједноставнијим условима.

  Својим планом, кућа пре свега ауторизује основни ритам живота породице, а то је: окупљање - издвајање. Човек овим двојством изражава с једне стране биолошку и духовну приврженост породици, а са друге стране потребу за независним, личним изразом. Тачније речено,  кућа се прилагођава динамичном захтеву породице која користи све облике - од појединачне изолованости до добровољног заједништва, с варирањем  у интезитету и времену. У том опсегу  даје слободан правац човековом избору: да се лако и спонтано укључује и саучествује у животу групе, да се групише према одређеним афинитетима, да се искључује и остаје сам са собом. Самим тим, кућа утемељује у човеку осећање поседовања сопственог места и поседовања целине. А то је један од предуслова за његову идентификацију. Истовремено је услов утемељења једног од основних чинилаца породичне кохезије - осећања солидарности. 

  Унутрашњом конфигурацијом простора, кућа ауторизује бројне ситуације - слике сложених догађања и односа у породици  које садрже типичне и сталне, посебне и променљиве делове. У том смислу, одређене активности и аспекти породичног живота подлежу систематизацији; треба распологати са довољно резерве за изражавање неочекиваног, посебног.

Каже се да кућа располаже добром мером када све ове слике асимилује искрено, гипко, с лакоћом.

- НАСТАВИЋЕ СЕ -

Извор: Стан и становање (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 16.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Насеље Боронгај | Загреб | Aрх. Богдан Будимиров | 2012

  Током боравка у Загребу на Велику Госпу и сусрета са архитектом Богданом Будимировим, имао сам прилике, заједно са њим, да видим његова архитектонска остварења на овом подручју Загреба. Једно од тих остварења засигурно је и насеље Боронгај у источном делу града.

Филм:

 

Интервју са архитектом Богданом Будимировим | 2012

01 | Арх. Б. Будимиров и арх. Г. Анђелковић

  На велики хришћански празник који се слави у католичким земљама, па и у некадашњим републикама бивше Југославије, у Словенији и Хрватској, познат као Велика Госпа, боравио сам у Загребу, главном граду Хрватске.

  Том приликом сам се срео са њиховим загребачким архитектом, Богданом Будимировим, те смо разговарали о његовом деловању на пољу архитектуре у области становања.

  Срели смо се на Тргу бана Јелачића, на централном тргу града под Сљеменом, код чувене градске каване, на згради на којој и даље стоји стари натпис градска штедионица.

  Интервју смо обавили, да тако кажем, у старој кафани која се налази на путу ка познатој загребачкој катедрали.

02 | Насеље Боронгај, источни део Загреба (Фото: Г. Анђелковић) | Арх. Б. Будимиров

03 | Насеље Запруђе, Нови Загреб (Фото: Г. Анђелковић) | Арх. Б. Будимиров

  После интервјуа у кафани, архитекта Будимиров ме је повео у обилазак његових зграда у насељу Боронгај (источни део Загреба) и Запруђе (Нови Загреб), где се заиста могу видети златни примерци ране модерне под утицајем Баухауса на подручјима Хрватске. 

  

 Насеља су настала шездесетих година прошлог века, у време социјалистичке Југославије, када су се између осталог и на ширим подручјима некадашње државе градила слична насеља.

04 | Монографија „У првом лицу” архитекте Богдана Будимирова

  На крају, на поклон сам добио од арх. Богдана Будимирова његову монографију, коју је објавио 2006. године.

  На порталу Designed.rs биће објављен интервју односно најинтересантнији делови разговора са арх. Будимировим. 

Филм „82” | 2012

  У филму се приказује релација, дуга 82 километра, између Сплита и Шибеника на простору далматинске обале Јадрана. Видео материјал је снимљен у јулу 2008. године, а филм је објављен августа 2012. године.

Филм:

Дворац на Савамали | 1838

ОПШТИ ПОДАЦИ

Градитељи: Франц Тоби и Константин Радотић

Локација: Општина Савски венац, Београд, Република Србија
Адреса: Угао улица Милоша Великог (данас кнеза Милоша) и Гепратове улице (Адмирала Гепрата); Објекат је срушен
Изградња: 1838. године  

О ПРОЈЕКТУ | О ОБЈЕКТУ

  Репрезентативна палата Дворца на Савамали настаје као део амбициозног градитељског програма кнеза Милоша који остварује на падинама Савамале. Подизањем монументалних грађевина према европским стандардима, Велика касарне (1836), Народног совјета (1836) и Дворца (1837-38), дефинише се нови административни центар Кнежевине и формира језгро српског Београда као супротност старој, турској вароши опасаној шанцем.

  На изради пројекта и изградњи ангажован је Франц Тоби који је већ радио на зградама Велике касарне и Народног совјета. Касније током градње сарађује и архитекта Константин Радотић из Панчева.

  Зграда Двора као и зграда Народног совјета уводе српску архитектуру у нову класицистичку етапу. Очигледне су промене у третману просторне композиције и решењу екстеријера. Фасаде су рашчлањене са наглашеном хоризонталном поделом, а улазна партија акцентирана је балконом изнад главних врата. Дворац је имао уређен парк и ограду са „лепом капијом”.

Са овом зградом завршава се пионирска епоха европеизације архитектуре у којој је одлучујућу улогу имала снажна личност и далековидост кнеза Милоша. Касније је зграда коришћена као Министарство финансија, оштећена је и срушена током Другог светског рата.

01 | Дворац на Савамали

Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

GioranoAngelo youtube 2007-2012 | Пет година канала на јутјубу

  Пола деценије, то јест пет година, постоји већ канал на јутјубу. У тих пет година, канал је доживео различите трансформације, промене и усавршавања. За ових пет година објављено је 209 видеа, а има око 160 000 прегледа.

  Трудићу се да у даљем периоду унапређујем свој видео портал.

01 | Изгледа канала 1. августа 2012. године