In memoriam | Aрхитекта Душан Крстић (1938-2014)

У овом чланку биће приказан исечак снимка троипосатног интервјуа са архитектом Душаном Крстићем у Новом Саду о становању и стамбеној архитектури у време бивше Југославије. Архитекта Крстић се поред велике праксе бавио такође научним радом у области становања.

Исечак интервјуа са архитектом Д. Крстићем:

Спомен-костурница бранилаца Београда | 1914 - 2014

* * *

Поводом стогодишњице од почетка Великог рата, у овом чланку приказујемо Спомен-костурницу бранилаца Београда на Новом гробљу, дело руског архитекте и вајара Романа Николајевича Верховскоја.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: архитекта-вајар Роман Николајевич Верховској;

Сарадници: вајари Живојин Лукић и Владимир Павлович Загородњук; 
Финансирање и наручилац споменика: Удружење резервних официра и ратника;
Локација: Београд, Ново гробље, општина Звездара;

Година изградње: 1931. године; 

О СПОМЕНИКУ

Спомен-костурница бранилаца Београда (1914-1918) налази се на Новом гробљу, у делу који се данас назива Алеја народних хероја. Простор ове Алеје је уређен у периоду од 1928. до 1931. године, а свој коначни изглед је добио седамдесетих година прошлог века. Костурницу је подигло и финансирало Удружење резервних официра и ратника уз помоћ тадашње Београдске општине.

Споменик је импозантне висине од 18,5 метара и тежине 2870 килограма, док је изливен у Војнотехничком заводу у Крагујевцу. Споменик је свечано откривен 11. новембра 1931. године. Од 2011. године, тачно на осамдесет година од откривања овог споменика, овај датум се обележава као Дан примирја у Првом светском рату, те је као државни празник нерадан дан у Републици Србији.

Спомен-костурница се састоји од споменика и крипте. Унутар споменика до краја 1934. године смештени су посмртни остаци 3529 идентификованих и 1074 неидентификованих војника са различитих локација (Лекић, 1995)

01 | Спомен-костурница бранилаца Београда | aрхитекта-вајар Р. Верховској  | 1931 | Фото: Горан Анђелковић

О ауторству споменика се могу наћи различите и често погрешне информације у стручној публициситици. У сваком случају, чињеница је свакако да је аутор споменика руски архитекта и вајар Роман Николајевич Верховској (Вујовић, 1994), иако у стручној публицистици наилазимо на још два имена - Живојин Лукић (1889-1934) и Владимир Павлович Загородњук (1889-1976). Ауторство Верховскоја потврђује и његов потпис на крилу орла, али и на каменом подножју гробнице.  

02 | Спомен-костурница бранилаца Београда, потпис аутора | aрхитекта-вајар Р. Верховској  | 1931 | Фото: Горан Анђелковић

Наиме, оно што је познато стручној јавности, поменута друга два вајара јесу припомагала реализацији идеје и пројекта Верховскоја. Тако се претпоставља да је Живојин Лукић, такође ратни ветеран, аутор скулптуре војника, док је Загородњук аутор великог клесаног орла са штитом српског грба. На споменику је уочљив и оригинални топ из битке за ослобођење Београда.

Композиција споменика је изразито вертикална. Тако на врху постамента уочавамо поменуту скулптуру српског војника (Ж. Лукић), који симболизује победу, док у подножју видимо бронзану скулптуру срушеног орла (Р. Верховској) као поражене стране. Између победе и пораза, налази се оригинални топ којим је ослобођена српска престоница, те и двоглави орао са штитом српског грба (В. Загородњук), као симболом српске државности.

03 | Спомен-костурница бранилаца Београда, однос победе и пораза | aрхитекта-вајар Р. Верховској  | 1931 | Фото: Горан Анђелковић

За овај споменик везан је и проблем локације на којој је требало да се подигне. Наиме, његова локација је првобитно требала да буде у градском парку Ћирила и Методија, у близини данашње зграде Техничких факултетa и студентског дома „Краљ Александар I“. Међутим, политичка ситуација вишенационалне Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929), потоње Краљевине Југославије (1929-1945), је била у знаку велике кризе идентитета и јачања појединих сепаратистичких тежњи. Одмах се развила бурна полемика око овог споменика са видним српским обележјима, које су често биле инспирасине инсуацијама „српског хегемонизма“ и „солунаштва“. Не треба заборавити чињеницу да је нову војску Краљевине СХС и Југославије највећи део сачињавао управо победничка српска војска, па је са те стране сасвим очекивано да се подигне овакав споменик у престоници Краљевине, у Београду, како би се одала пошта саборцима у борби за ослобођење.
Међутим, иако је јавност била за подизање оваквог споменика у престоници Краљевине, политичке власти су се ипак одлучиле да се споменик подигне на Новом гробљу 1931. године, које је тада било на периферији Београда. На тај начин, споменик је сакривен од очију свакодневних пролазника, Београђана и других грађана Србије.

04 | Спомен-костурница бранилаца Београда | aрхитекта-вајар Р. Верховској  | 1931 | Фото: Горан Анђелковић

Због политичке неподобности овог споменика у центру Београда, главном граду тадашње Краљевине, његова реплика се подиже у Краљеву. Наиме, краљевачки ветерани балканских и Првог светског рата били су упорни у тој намери и успели су да дођу до оригиналних нацрта овог београдског споменика. Године 1932. на централном градском тргу, на данашњем Тргу српских ратника, подигнута је реплика овог београдског споменика.
Међутим, у време социјализма, овај споменик са српским обележјима није такође био подобан тадашњој владајућој номенклатури, која је пропагирала „братсво и јединство“ међу народима и народностима. Године 1960. споменик је задесила слична судбина београдског - премештен је на руб гробља. Поводом педесетогодишњице од подизања овог споменика у Краљеву, 1982. године враћен је на централни краљеваки трг, где и дан данас стоји и представља значајан симбол града, док су му Краљевчани из милоште наденули име Милутин.

05 | Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912-1918 | 1932 | Фото: Горан Анђелковић

Извори:

Вујовић, Б., 1994: Београд у прошлости и садашњости. Београд: Драганић.

Лекић, Д., 1995: Београд град за сва времена. Београд: Наука.

Да ли су нам архитекте потребне - иронија звана „Београд на води“ | 2014 | 4

Пре него што наставимо са причом иронија звана „Београд на води“ у оквиру серије чланака „Да ли су нам архитекте потребне“, препоручујемо да прочитате одличан интервју колеге архитекте Бојана Ковачевића на сајту Радија Слободне Европе, који је пре десетак дана био објављен и на страници „Српски архитекти | Serbian architects“. Такође, препоручујемо да погледате и чланак о јучерашњој јавној седници у згради Градске управе Београда. У међувремену можете да погледате и фотографије које су окачене на фејсбук страници Министарства простора.

Лепе слике, лепо лажу

У великој сали реконструисане Београдске задруге, у самом средишту простора, постављена је велика макета такозваног пројекта „Београд на води“. Наглашавамо такозваног, јер је ипак реч о продукту политичке елите, а не струке и компетентних људи. О јавној расправи и да не говоримо! Са друге стране, простор је препун и бројних плаката - нереалних рендера будућег града на десној обали Саве (без леве, новобеоградске стране) са одређеним маркетиншким манипулативним порукама у виду „бољег живота“ и „срећних људи“. О тим порукама биће више речи у наредном чланку.

01 | Макета такозваног пројекта „Београд на води“ у реконструисаној згради Београдске задруге | Фото: Горан Анђелковић

У овом делу своју пажњу усмерићемо на рендере овог пројекта политичке елите, или како би се колоквијално рекло међу нама архитектима, о лепим сликама новог будућег града. Познато је, наиме, да је са развојем компјутерске технологије овај вид приказивања постао веома распрострањен и присутан у архитектонској струци. Са једне стране, напредак технологије омогућио је различите медије представљања архитектонских идеја и замисли, али је, са друге, отворио велики простор за прикривање грешака у пројекту. Тако је случај и са овим такозваним пројектом.

Студија Блок 21 и околине на рендерима пројекта „Београд на води“

У овој студији указаћемо на мањкавости самих рендера овог пројекта, врло аматерских урађених са доста нетачним и нереалним приказима Београда. Лепе слике, али не и искрене. У сваком случају, мишљења смо да би садашњи студенти Архитектонског факултета боље урадили и реалистичније приказали. То важи свакако и за макете.

02 | Р ендер пројекта „Београд на води“ у реконструисаној згради Београдске задруге | Фото: Горан Анђелковић

На овом рендеру видимо конкретно Блок 21 на Новом Београду. Тачније, нешто што би требало да представља новобеоградски блок из шездесетих година прошлог века. Но, да почнемо са анализом:

• Погледајмо прво солитере С 1-6 у десном углу слике, познате као „Шест каплара“. Поставља се питање зашто недостаје солитер С-2 (арх. Кабиљо)? Зашто није приказан? Из непознатог разлога на овом рендеру уочавамо пет солитера уместо шест. Јако непрофесионално! Или је некоме можда сметао, пошто је ипак реч о солитеру који је најближи хотелу „Хајат“, где се до недавно вијорила заставе УАЕ поред наше, а како би се наши гости не би аламирали и нервирали црвеном бојом, илити како би неуки људи рекли комунистичком архитектуром. Такође, солитери су под углом од 45 степени, а не од 90.
• Обратите пажњу на зграду у средини блока, познате под називом „Меандер“ (становници блока је често називају ламела), односно Б-7 (арх. Ленарчич, Митић, Петровић и Чанак). Од префињене хоризонталности нема ни говора. Висина објекта је потпуно нескладна са мерама околних зграда. 
• Обратите пажњу на прво поље слободне површине овог објекта Б-7. Уочавамо нека два објекта изузетно великих габарита (?). Наиме, у том простору се налази, колико нам је познато, један објекат много мањих мера од приказаних на рендеру - основна школа „Јован Дучић“ (арх. Митић). Или је ипак план да се и тај простор попуни још нечим?
• Обратимо пажњу на објекат Б-8 (арх. Игњатовић), који се налази на десном делу слике, одмах до Булевара Михаила Пупина. Зграда из непознатог разлога има кос кров (?), иако у реалности има раван кров. Бар је још увек тако.
• О пропорцијама и односима између објеката није вредно говорити. Кубуси на рендеру уопште не одговарају фактичком стању на терену.
• Погледајмо контекст око блока. Хотел „Хајат“ (арх. Антић) је неодговарајућих габарита и нереалног волумена; Зграде Мариа Јобста, Миодрага Трпковића и Реље Костића, махом стаклених фасада, попримиле су потпуно другачије обличје; Палата „Србија“ није ни приказана на рендеру (види се да је подлога преузета са Гугл планете).

03 | Р ендер пројекта „Београд на води“ у реконструисаној згради Београдске задруге | Фото: Горан Анђелковић

 Још један од парадокса (не)реалности

Задржаћемо се још мало на рендерима. Занимљив је још један парадокс који се може видети на приказима овог такозваног пројекта „Београд на води“. Обратите пажњу на објекат шопинг центра „Ушће“. Потпуно одудара од осталих приказа објеката на рендерима. Зашто је то тако? Врло једноставно - модел је преузет са Гугл планете (Google earth). Зашто би се неко „цимао“ да направи модел волумена, кад може ноншалантно да га преузме? У сваком случају врло провидно и непрофесионално.
Колико је пажње и времена утрошено на разумевање контекста, говори нам ова слика рендера на којој уочавамо да објекат шопинг центра „цури“ из габарита Блока 16.

04 | Модел шопинг центра „Ушће“ | Извор: Гугл планета

05 | Модел шопинг центра „Ушће“ на рендерима „Београда на води“ | Фото: Горан Анђелковић

Н А С Т А В И Ћ Е   С Е ...