Препоручујем да погледате ову документарну серију о Београду под називом „Београд - вечити град“. У овом чланку биће двадесет пета, двадесета шеста и двадесет седма епизода овог серијала.
понедељак, 30. новембар 2015.
субота, 28. новембар 2015.
За истраживаче | часопис „Архитектура урбанизам“ | Бр. 5, 1960 | 2015
Наставља се
иницијатива за истраживаче наше архитектуре друге половине ХХ века. У
овом чланку биће објављен садржај из петог броја часописа „Архитектура урбанизам“, који је изашао 1960. године.
![]() |
01 | Часопис „Архитектура урбанизам“ (1960-62), бр. 1-14 | фото: Анђелковић Горан |
САДРЖАЈ:
- Улица Пролетерских бригада у Загребу (Зденко Колацио), стр. 3 – 13;
- Зграда Народног одбора града Загреба, стр. 14 – 17;
- Архитектонске награде града Загреба за 1959 (Божидар Тушек), стр. 18 – 19;
- Пословна зграда Главног задружног савеза у Љубљани, стр. 20 – 21;
- Функционално преображење Бледског града, стр. 22 – 24;
- Хотел „Турист“ у Скопљу, стр. 25;
- Никола Несторовић (Александар Секулић), стр. 26 – 28;
- Стамбене зграде типа Е-57 (Оливер Минић), стр. 29 – 32;
- Октобарска награда, стр. 33;
- Сајам грађевинарства 2960 (Крешимир Мартинковић), стр. 34;
- Анкета, стр. 35 – 36;
- За заштиту зелених драгоцености Београда (Бранко Максимовић), стр. 37;
- 12. тријенале, Милано: међународни конгрес о изградњи школа, стр. 38;
- Студентски прилог: Дипломски рад кандидата инжењера архитектуре Анте Глунчића, стр. 39 – 40;
- Конкурси, стр. 41 – 43;
- Први бијенале младих у Ријеци, стр. 44;
- Вести, књиге и часописи, стр. 45;
- Short summary, стр. 46;
- Resume, стр. 47.
среда, 25. новембар 2015.
субота, 21. новембар 2015.
Палата „Србија“ у другачијим околностима | 2015
- 500. чланак на блогу -
* * *
У оквиру данашње антитерористичке вежбе могле су се видети несвакидашње сцене код Палате „Србијa“ на Новом Београду.
![]() |
01 | Палата „Србија“ у тренутку антитерристичке вежбе | фото: Анђелковић Горан |
![]() |
02 | Палата „Србија“ у тренутку антитерористичке вежбе | фото: Анђелковић Горан |
![]() |
03 | Палата „Србија“ у тренутку антитерористичке вежбе | фото: Анђелковић Горан |
![]() |
04 | Палата „Србија“ у тренутку антитерористичке вежбе | фото: Анђелковић Горан |
петак, 13. новембар 2015.
Центар месне заједнице у Новом Саду | Арх. Душан Крстић | 1968-70.
ОПШТИ ПОДАЦИ
Пројектна организација: Пројектни завод Војводине – Нови Сад;
Пројектант: Душан Крстић, дипл. инж. арх.;
Статика: Бојана Крстић, техн. арх.;
Инвеститор: Стамбено предузеће – Нови Сад;
Извођач: „Црнотравац“ – Сремски Карловци;
Локација: Футошки пут бр. 93ц, Нови Сад, Република Србија (тада СФРЈ);
Време изградње: 1968-70. године.
О ОБЈЕКТУ
Почетком 1968. године израђен је пројекат центра месне заједнице „Ново насеље“ на Футошком путу у Новом Саду. Урбанистички завод града Новог Сада и инвеститор нису изгубили из вида да један овакав објекат треба да представља фокус одређеног дела града, па су у том циљу предвиђени разноврсни садржаји. Крајем 1970. године, као самостална целина, изведен је административни део центра месне заједнице, који има у приземљу малу пошту са телефонским говорницама, представништво банке, канцеларију, трпезарију и радионицу Стамбеног предузећа, а на првом спрату канцеларије Социјалистичког савеза, Омладински клуб и салу за састанке са тридесет места. Преграде између ових сала и хола су помичне, тако да се њиховим отварањем добија велики, јединствени простор за шире састанке, приредбе или изложбе. На другом спрату налази се библиотека са картотеком.
Пројектант схвата да један овакав објекат, уколико претендује да постане стварно и незаменљиво жариште једног градског рејона, мора то да буде не само својим садржајем, већ и ирационалним, односно, естетским компонентама једног истински новог, вишег реда. Према њему оне могу бити само последица другачијег и новог принципа организовања садржаја, новог начина архитектонског мишљења, нове ТЕОРЕТСКЕ БАЗЕ ПРЕ НЕГО што се оловка нађе над таблом за цртање.
У овом случају, дакле, то није само доследна и поштена примена природних материјала, фуговане опеке и сировог бетона, која треба да да објекту трајност, искреност и снагу истовремено. То није само решење делимично ослобођеног приземља, не у смислу перфорација и пасажа или лекорбизјеовских партера са стубовима, већ ненаметљиво наглашеног полазног и пролазног места центра заштићеног од атмосферских утицаја и обогаћеног садржајима. То није само сагледавање потреба до детаља, тежња ка смишљеном инкорпорирању у ткиво објекта и таквих функција као што су телефонске говорнице и киосци да би се спречило њихово накнадно и сигурно мање успело аплицирање. То је пре свега и изнад свега покушај другачијег организовања простора у целини, покушај, не драматизовања фасаде, већ различитих функционалних и структуралних елемената објеката, конституисаног „типологијом“ свих ствари које га сачињавају. То је покушај диференцирања и груписања функција на оне због којих се диже објекат и оне које омогућују њихово коришћење. Аутор сматра да између ове две групе просторија постоје битне разлике које треба да буду јасно разлучене у основи и оцртане на самом објекту. У принципима таквог просторног мишљења он наслућује отварање видика на нова подручја непознатих могућности, на пределе нових, па ипак, дубоко мотивисаних облика.
![]() |
03 | Изглед објекта по изградњи | 1968-70. године |
Погледати још овај линк.
Извор: 1970. Центар месне заједнице у Новом Саду. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 66: 32-33.
Пријавите се на:
Постови (Atom)