Деловање наших архитеката у иностранству | Meђунароодни сајам у Лагосу, Нигерија | 2013 | 1

   ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: Зоран Бојовић, дипл. инж. арх.;

Пројектанти: Зоран Бојовић, дипл. инж. арх.; Драган Манасијевић, дипл. инж. арх.; Предраг Ђаковић, дипл. инж. арх.; Александар Рашевски, дипл. инж. арх.; 

Ентеријер: Љиљана Бојовић, дипл. инж. арх.;

Спољно уређење/хортикултура: Бранислав Прошић, дипл. инж. арх.;

Пројектанти конструкција: Живорад Димитријевић, дипл. инж. арх.; Влада Врачарић, дипл. грађ. инж.; Милан Корица, дипл. грађ. инж.; Анђелко Ковачевић, дипл. грађ. инж.; Милорад Њежић, дипл. грађ. инж.;

Инсталације ВИК: Јован Томашевић, дипл. грађ. инж.; Миомир Закић, дипл. грађ. инж.;

Унутрашње инсталације: Радосав Милчић, техничар; Звонко Биценко, дипл. електро. инж.; Инсталације електрике: Чедомир Михајловић, дипл. електро. инж.; 

Термотехничке инсталације: Бранислав Контић, дипл. маш. инж.;

Пројектантска кућа: ДД „Енергопројект - Урбанизам и архитектура“ ;

Инвеститор: Федерално министарство трговине, Нигерија;

Извођач и време изградње: „Енергопројект - Високоградња“, 1974-77. године;

 

О ОБЈЕКТУ

Изложбени простор заузима највећи део комплекса и централно је постављен у односу на све пратеће функције. Издељен је у четири независне изложбене зоне чиме је омогућена флексибилност у експлоатацији. Свака зона има покривени и отворени изложбени простор и централни павиљон који доминира. У средњој зони, око централног павиљона изграђено је осам сателитских који су мостовима повезани са централним и чине једну функционалну, хомогену целину. Основна шема кретања је кружна, а самим тим најкраћа и најкомфорнија. Зракасти распоред појединачних павиљона омогућава изузетно добру прегледност експоната на сајму.

 

01 | Међународни сајам у Лагосу, Нигерија | 1977

Основни подаци о објекту:

- укупна површина терена 300 хектара;

- укупна површина комплекса 120.000 m²;

- отворени изложбени простор 611.734 m²;

- површина вештачког језера 11.000 m².

 

У оквиру павиљона, па сваком штанду је омогућен прикључак на енергетску, водоводну, канализациону и телекомуникациону мрежу. Изложбене зоне опремљене путном мрежом за тешки саобраћај, што дозвољава доставу експоната, као и кружном саобраћајницом која је повезана са трансафричком магистралом.

 

02 | Међународни сајам у Лагосу, Нигерија | 1977

Пошто је комплекс изграђен вам домашаја градске територије, обезбеђени су му сопствени извори напајања. Електрична енергија се добија преко трафостанице 33/11 kV и низа подстаница 11/0,4 kV које електричном енергијом напајају потрошаче. Водоснабдевање за зграде и зеленило обезбеђено је са шест дубоких бунара и постројења за пречишћавање воде. Отпадне воде се комплетно пречишћавају пре испуштања у природни реципијент.

 

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

  

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 7

За српску архитектуру црним и тужним словима биће исписан датум 26. новембар ове године, дан када је почело наводно рашчишћавање зграде „Б“ комплекса Добровићевог Генералштаба и Министарства одбране. Таква брза одлука војске као инвеститора да крене са таквим радовима у најмању руку буди сумњу да је то, у суштини, почетак рушења ових зграда.

01 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић

 Но, остаје отворено питање да ли је политичка (више политикантска) врхушка некоме продала ово вредно архитектонско здање, поготово што се у медијима пре неколико дана могло чути да је заинтересован за куповину ових кућа и Доналд Трамп (Donald Trump).

Уредништво странице „Српски архитекти | Serbian architects“ и даље води иницијативу за очување ових јединих Добровићевих кућа у Београду, тако да ће пратити даљи развој ситуације. Пре неки дан на страници је објављен и овај стрип на тему Генералштаба.

02 | Стрип на тему одбране Добровићевих кућа | Монтажа: Г. Анђелковић

Снимци о најави почетка рашчишћавања зграде „Б“ Добровићевог комплекса:

- РСЕ Балкан;

- Студио Б.

Музичка нумера о архитектама | 2013 | 2

Недавно се појавила друга музичка нумера о архитектама. Овај пут на комичан начин приказана је борба између архитекте и извођача радова (вероватно ће следећа нумера говорити о односу архитекте и инвеститора). Спот са песмом можете погледати на јутјубу (youtube). Мада сам личног утиска да је прва нумера много боља.

Овај клип је занимљив из још једног разлога. Обратите пажњу на зграду у позадини. Да ли Вам је позната можда? Да ли је препознајете? 

01 | Зграда у новобеоградском Блоку 23

02 | Зграда у новобеоградском Блоку 23

Вила Злоковић | 1927-28

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: архитекта Милан Злоковић;

Година пројектовања/изградње: 1927-28. године;

Локација: Котеж Неимар, Београд, Србија;

Адреса: Интернационалних бриграда бр. 76;

 

О ОБЈЕКТУ

Сопствена породична вила архитекте Милана Злоковића представља кључно дело у генези модернизма у стамбеној архитектури Београда. Својим градитељским делом Злоковић најочигледније заступа идеје које теоријски образлаже кроз деловање у Групи архитеката модерног правца или као професор на Архитектонском факултету. Развојна линија његовог дела креће се од академизма преко фолклоризма и остварује се у модернизму. У најзначајнија дела стамбене архитектуре убраја се тријада вила где се осим утицаја Адолфа Лоса (Adolf Loos) и интернационалног стила осећа и ауторова особена логика која настаје из теоријског и еволутивног процеса у сопственом делу. 

01 | Вила Злоковић | 1927-28. године

 Први и најранији пример Злоковићевог пута у модернизам представља ауторова кућа на Котеж Неимару, делу града у коме су током треће деценије многи архитекти као Бранислав Којић, Бранко Таназевић, Драгомир Тадић, Димитрије М. Леко, Милутин Борисављевић, Момир Коруновић саградили сопствене куће. Изградња Котеж Неимара почела је у годинама после Првог светског рата, када је акционарско друштво „Неимар“ закупило терен и испарцеслисало га, тада је урађен и урбанистички пројекат. „Котежи“ су се разликовали од „колонија“, и од „Професорске колоније“, по томе што нису претпостављали унифицирани социјални састав становника, а самим тим на унифицирану архитектуру породичних кућа или стамбених зграда.

02 | Вила Злоковић | 1927-28. године

03 | Положај на парцели и основа Виле Злоковић | 1927-28. године

Неповољни положај парцеле између две улице које су се сусретале по оштром углу као и пад терена, Злоковић интелигентним приступом преокреће у предности. Трагајући за најбољим функционалним решењем он мотив куће на углу претвара у општи принцип комповања. 

Основне волумене поставља и укршта кроз различите геометријске равни а каскадним повлачењем вертикалних планова по дубини и увођењем равног крова и система тераса постиже драматичност утиска.

Концепт организације просторног плана куће, спољашњег и унутрашњег, заснован је на познавању савремених, модернистичких тенденција.

У ликовном смислу фасцинира равна површина зидова која истиче кубичност волумена. Постигнута сложеност и вишезначност кроз једноставност облика доприноси да кућа свој јасни модерни идентитет одсликава у амбијент. Упрско томе што се као и друга Злоковићева дела кућа данас налази у оронулом стању, она још увек исијава првобитну снагу идеје свога аутора.

04 | Вила Злоковић | 1927-28. године

Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Да ли су нам архитекте потребне? | 2013 | 1

Часопис „Архитектон“ је ове године, по трећи пут, организовао конкурс за студенте и младе архитекте. Ове године конкурс је носио назив „Портфолио 33/33“, који би уједно био својеврсна круна овог часописа у промовисању архитектуре код нас. Наиме, конкурсом је требало изабрати 33 млада аутора (до 33. године старости) са простора Србије, Црне Горе и Републике Српске.

На конкурсу су се пријавило доста младих архитеката и студената архитектуре. Уредништво часописа „Архитектон“ имало је идеју да се орагнизује велика изложба награђених радова, али и један облик свеобухватног промовисања младих архитектонских нараштаја. Међутим, ова племенита идеја није нашла слуха код бројних компанија, а ни код државних институција. То је било неминовно после другог отказивања изложбе, недавно у новембру. 

Треба се такође захвалити великом и уложеном напору уредништва часописа „Архитектон“, који су се свим силама борили да реализују ову племениту идеју. Међутим, очигледна је чињеница да је српска средина заборавила архитекту.  

Управо ови догађаји можда најбоље осликавају слику и стање наше архитектуре. Поставља се питање да ли нам је она уопште потребна? Да ли су нам потребне младе архитекте? Уопште архитекте? Или је можда боље да сами себе укинемо у овој држави? Ређају се питања без одговора...

01 | Конкурс „Архитектон“ - архитекте им нису потребне!

 Као главни уредник странице „Српски архитекти | Serbian architects“, али као и учесник поменутог конкурса, предложио сам уредништву часописа да се на тој фејсбук страници објаве сви пројекти награђених аутора у форми виртуелне галерије, а са надом да ће се догодити права изложба у скоријој будућности. Бар да се на овај начин промовише рад младих аутора са једне стране, а са друге пружи и подршка другим учесницима овог конкурса, као и уредништву часописа. Сви смо на истој страни. 

Свима је јасно у каквој се позицији налази наша архитектура и да то стање мора да се промени. Промене морамо сами да покренемо. Нико то неће уместо нас урадити. Први корак је свакако да морамо бити јединствени у тој дуготрајној борби за бољу позицију у нашем друштву. Не смемо се предати. То би било равно смртној пресуди, а то не смемо дозволити. Најгоре што нас може снаћи у овом безнађу јесте равнодушност...

02 | Конкурс „Архитектон“ - архитекте им нису потребне!

6. новембар | 1997 - 2013

Тачно пре 16 година сам се одлучио да мој позив буде архитектура. То је било време док сам још ишао у основну школу. Тада сам кренуо у обилазак целог Новог Београда. Ишао сам од блока до блока и лагано у блокчићу скицирао планиметријски приказ положаја зграда са адресама, као и са скицама карактеристичних детаља на зградама. После сам то детаљније цртао у свесци коју још увек чувам у својој архиви.

Неколико година касније је настала и карта ретроспективног приказа града Београда (цртано од 2001. до 2002. године), коју сам 2005. године показао архитекти др Михаилу Чанку приликом пријављивања на припремни курс за студије архитектуре. Архитекта Михаило Чанак је био позитивно изненађен јер није видео ништа слично до тада, а још мање знао да је неко то радио уопште...
Од тада да је кренуо сигуран пут кроз архитектонске воде - од Чика Микине школе архитектуре, преко Архитектонског факултета у Београду, до докторских студија на Архитектонском факултету у Љубљани.

01 | Ретроспективни приказ плана Београда из 2001. године

Регулација реке Нишаве са притокама и регулација реке Нишаве кроз Ниш | 2013

ОПШТИ ПОДАЦИ

 

Пројектантска фима регулације реке Нишаве са притокама: ВДП „Јужна Морава“;

Пројектантска фирма регулације реке Нишаве кроз Ниш: „Хидроелектропројект“;

Главни пројектант регулације реке Нишаве са притокама: Благоје Ђорђевић, дипл. инж. грађ.;

Главни пројектант регулације реке Нишаве кроз Ниш: Љубо Гончевски, дипл. инж.грађ.; 

Инвеститор регулације реке Нишаве са притокама и регулације реке Нишаве кроз Ниш: ВДП „Јужна Морава“;

Функција објекта: заштита насеља и земљишта од поплаве; 

Године изградње:

- регулације реке Нишаве са притокама: 1961-94. године; 

- регулације реке Нишаве кроз Ниш: 1987-94. године; 

 

О ОБЈЕКТУ

У назначеном периоду извршени су регулациони радови на реци Нишави са притокама, у циљу заштите насеља и зиратног земљишта од поплава.Изграђени су одбрамбени насипи у дужини од 60 километара, као и заштита рушевних обала ломљеним каменом у виду каменог набачаја, израдом примарних и секундарних грађевина, надземних и укопаних депонија у дужини од 47 километара, или око 180.000 m³.

 

01 | Регулација реке Нишаве са притокама

 ДУП-ом града Ниша, у зони реке Нишаве која пролази кроз центар града, и планираним радовима на њој, предвиђена је регулација у виду шеталишта са оплемењеним површинама. Регулација је изведена од црвеног кречњака (кејски зидови - „минор“ корито), а шеталиште од комбинације камених коцки и бетонских плоча.

 

02 | Регулација реке Нишаве кроз Ниш

 Корито је димензионисано за Q = 1.300 m³/s. Ширина корита од кејског зида до зида је 60 метара, ширина пуног „минор“ корита је 41.40 метара, а дно „минор“ корита је 33 метара. Дужина регулације је око 2.900 метара обострано. У „минор“ корито су уграђене три врећасте уставе.

03 | Регулација реке Нишаве кроз Ниш

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”