Почетком прошле године, половином јануара, добио сам ову књигу од госпође Миле Павловић, супруге архитекте Доброслава - Бојка Ст. Павловића, са следећом посветом:
„Симпатичном, младом студенту архитектуре, Горану Анђелковићу, поклањам ову књигу мог супруга архитекте Бојка Павловића,
Срдачно, Мила Павловић Београд, 12.1.2011. године”
Посвета у књизи
Треба рећи и то, да син архитекте Бојка Ст. Павловића, Ђорђе Павловић, такође исто архитекта, сваке године организује манифестацију „Господар Јевремова улица - улица сусрета”, која се одржава у тој улици сваке године, отприлике крајем месеца априла. У даљем наставку чланка, представићу вам видео запис који сам направио током боравка у дому породице Павловић 2010. године.
Овом приликом објављујем на блогу снимке (укупно их има пет) о „Београду испод Београда” тј. о Београдском подземљу и о ономе шта се све крије испод београдске површине. Емисија је емитована на телевизији Студио Б, а на јутјубу је окачена половином јануара ове године. Гости у емисији су Зоран Љ. Николић и др Видоје Голубовић. Погледајте обавезно!
Пројектантске куће: КМГ „Трудбеник” ДД, „Драгиша Брашован” и пројектни биро дирекције за изградњу и реконструкцију Београда;
Инвеститор: Скупштина града Београда
Извођач: КМГ „Трудбеник” и још 50 кооперантских кућа
Време изградње: 1977-78, године.
О ПРОЈЕКТУ
Сава-центар, Нови Београд
Сава-центар је међународни конгресни пословни и културни центар широке програмске оријентације и намене. Смештен је на једној од најлепших микролокација Београда. Сви делови су међусобно повезани топлим везама и чине јединствену целину - просторну и технолошку.
Поглед из ваздуха
Зграда конгресног центра је инттегрална целина вишенаменских функција са 15 најмодерније опремљених сала. Осим сала капацитета 10-20 места, погодних за мање састанке, и велике дворане са 4.000 места за велике конгресне манифестације, Сава-центар располаже са 9 дворана капацитета од 60-987 места намењених одржавању конгреса, пословних састанака и других скупова. Највећа од свих дворана, површине 1720 m2 и капацитета 987 места, може се у најкраћем времену клизним вратима трансформирати у три мање. Све дворане су снабедевене уређајима за симултано превођење, опремом за снимање звука, аудио-визуелном и техничком опремом и другим најсавременијим уређајима. Сава-центар располаже изложбеним пословним простором укупне површине 4.400 m2 погодним за организацију уметничких и стручних изложби. Флексибилни плафон конгресне дворане искључивањем галерије од 4 000 места претвара је у салу капацитета 2 500 места.
Основа Сава-центра
Сава-центар располаже и другим садржајима: штампарија, систем интерне ТВ, велики број бутика ексклузивне робе, банка и пошта, туристичка и рентакар агенција, представништва већег броја авио-компанија, амбуланта и прва помоћ, фризерски и козметички салон, више ресторанаи барова, неколико галерија и продавница уметничких предмета, паркинг возила за 2 000 возила и слично.
Прва фаза - Конгресни центар од 50.000 m2 - Основне конструктивне претпоставке биле су: фундирање на шиповима, велики распони за оба ортогонална правца, потпуна префабрикација, примена преднапрезања и термичка обрада бетона. Халу у којој су смештени садржаји на растеру од 15 m и кровне АБ решетке дужине 45 m префабриковане на градилишту. Косе и бочне стаклене зидове носе бетонске решетке и челичне рожњаче.
Ентеријер
Друга фаза - Конгресно-концертна дворана капацитета 4.000 места чини са претходно изграђеном зградом интегралну целину и заокружује комплетан садржај конгресног центра. Вишенаменска дворана пројектована је тако да је акустика прилагођена потребама музичког и говорног програма. То се постиже покретном таваницом чији се сегменти, нагибом и висином, прилагођавају одабраној величини и акустичким условима сале.
Ентеријер
Конструкција је армиранобетонска. Велику салу капацитета 4.000 места затварају дупли бетонски зидови који су спојени просторном бетонском решетком. Велики хол је конструктивно затворен бетонским решеткама под нагибом од 45 степени према основи хале. Склоп бетонских решетака и челичних носача гради просторну конструкцију хола. Приземље и сутерен су у систему бетонских „роштиља”.
Jедан од најзначајнијих елемената зграде је кров сале. Овај кров димензија 50х50 m формиран је на плочи инзад подрума као просторна решетка висине 5 m која је моћним хидрауличним пресама подигнута на пројектовану висину заједно са дефинитивним кровним покривачем и инасталацијама.
Клип о изградњи Новог Београда. Између осталог, помиње се и Сава-центар
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
У току дана (22. јануар) направио сам малу фото-документацију реконструкције здања архитекте Драгише Брашована. Објекат је у целовитости прекривен белим платнима који оцртавају само његов спољни габарит. Радови још увек трају. Надамо се да ће објекат да заживи и да ће му бити враћен онај стари сјај.
Поглед са Булевара краља Александра (фото: Горан Анђелковић)
Поглед из парка (фото: Горан Анђелковић)
Поглед са зграде техничких факултета (фото: Горан Анђелковић)
Инвеститор: Фонд за комуналне делатности, грађевинско земљиште и путеве - Сремска Митровица;
Генреални извођач: ГП „Мостоградња“ ДД;
Главни подизвођачи: антикорозна заштита: „Јадран“, уређивање приобаља:„Регулација“, производња и монтажа каблова:ГП „Мостоградња“ ДД у сарадњи са ИМС;
Функција објекта: пешачки мост;
Време изградње: 1990-93. године;
О ПРОЈЕКТУ
01 | На мосту
Пешачки мост„Свети Иринеј“ премошћује реку Саву, повезујући Мачванску и Сремску Митровицу. Објекат се састоји од прилазне конструкције, система просте греде распона 35 m, и главне конструкције система моста са косим кабловима распона 35+192.5+35 m. Ширина моста је 5.5 m, а у зонама пилона повећава се на 6.5 m, пошто су пилони смештени у средњу раван моста. Греда за укрућивање се ослања на обалне и пилонске стубове, а састоји се од челичног, трапезастог и сандучастог носача који је спрегнут са армиранобетонском плочом. Пилони моста су пуног, армиранобетонског правоугаоног пресека, укљештени у пилонске стубове. Укупна висина пилона од укљештења до врха главе износи 38.90 m. Они продиру кроз греду за укрућење и потпуно су дилатирани од ње. Носећи каблови, дужине 41.9 m до 91.5 m у распону над реком леже у средњој равни моста (2х3 комада) и анкеровани су у посебно конструисаним зонама у греди за укрућење и пилонским главама. На потезимаван главног распона, каблови се анкерују на једном крају у пилонским главама, а на другом се раздвајају и анкерују изван саобраћајног профила у бочне стране сандука (2х6 комада).
02 | Поглед са Саве (одоздо)
03 | Поглед са Саве
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
У овом чланку представићу вам серијал „Тајна Новог Београда“. Назив серијала је уједно истоимени назив књиге коју су написали Зоран Љ. Николић и Мирко Радоњић.
Они су направили једно велико истраживање о Новом Београду и разоткрили многобројне тајне. Овом приликом објављујем аудио снимак са презентацијом (аутори: Зоран Љ. НиколићиМирко Радоњић):
Први део:
Други део:
Трећи део:
Четврти део:
Пети део:
***
Овај материјал случајно сам добио од једног познаника (аудио снимак и презентацију предавања о овој књизи које је било на Коларцу 2010. године), те сам одлучио да, на неки начин, објавим и овим путем, са циљем даљег ширења значајних и интересантних чињеница и тајни о Новом Београду.
Tоком априла прошле године, боравио сам у Копенхагену, у Данској. Овом приликом вам презентујем објекат студенског дома у том граду који се зове „Тиетген” (Tietgenkollegiet). Снимак тог објекта:
Пројектантска фирма: Дирекција за изградњу мостова - Београд
Аутор и главни пројектант: академик, проф. Милан Ђурић, дипл. грађ. инж.
Главни пројекатнти појединих фаза: групе пројектаната
Генерални извођач: ГП „Мостоградња”
Главни подизвођачи: испоручиоци челичне конструкције „Гоша” и МИН; израда Франки шипова: „Југофунд”; антикорозиона заштита „Текол” и „Плескар”; асфалтирање: „Партизански пут”
Функција објекта: друмски мост
Време изградње: 1966-70. године
О ПРОЈЕКТУ
Мост „Газела”
Мост „Газела” представља комбинацију греду и лука. У статичком смислу то је плитак рам системне дужине 332 m. Греда се, на растојању 63 m од вертикалних стубова према средини, зглобно ослања на косе стубове који се пружају под углом од 29 степени према хоризонтали. На инундацијама, у продужетку рама, примењене су две просте греде распонапо 70.0 m за везу челичног моста са бетонским прилазима. Ширина моста је 27.50 m, а састоји се од два коловозна смера ширине по 10 m, разделне траке у средини ширине 1.50 m, и две пешачке стазе ширине по 3 m.
Конструкција моста је заварена и закована, од челика квалитета ČN-25 и ČN-35. Коловозна плоча, доња плоча сандука, као и вертикална ребра су ортогоналне плоче. Дебљина лима креће се од 10 до 40 mm. Укупна тежина челичне конструкције износи 6 050 тона.
Мост „Газела”
Монтажа средњег дела конструкције обављена је системом слободне монтаже, помоћу пловне дизалице, а на инундацијама је коришћена челична скела и ауто-дизалице носивости 60 тона, са стрелом дужине 30 m. Монтажни елементи дужине 15 до 25 m тежили су 6 до 45 тона.
Мост „Газела”
Фундирање косих и првих вертикалних стубова извршено је, на обе обале, на заједничком темељу - кесону, спољних димензија 40.5х24.6 m. Кесони примају велике хоризонталне силе и моменте. У кесоне је уграђено по 9 200 m3 армираног бетона, 13 000 m3 бетона као испуна комора и 720 тона арматуре. Масивни стубови на прелазу са челичне на бетонску конструкцију фундирани су на Франки шиповима.
Изграђена површина износи 13 219 m2, највећи распон 249.92 m, ширина пута 21.8 m, а највећа висина у средини отвора 22.78 m изнад средње воде.
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
После дуже паузе, поново се враћам на ову неисцрпну тему Музеја револуције на Новом Београду. У прва два чланка било је речи о том објекту и његовој архитектонској концепцији. Ту сам дотакао историјску, идеолошку и политичку позадину његовог незавршетка. Његови темељи најбоље илуструју крај ере једне револуције и идеологије. Музеј више никоме није потребан, као што ни Југославија више никоме није требала.
Ако бисмо гледали нашу штампу у задњих 30 година, видели бисмо да се о овом здању врло мало писало. Нашао би се по који чланак који говори о овом запуштеном простору, али то је више било у духу црне хронике. Углавном се писало да је то стециште бескућника, наркомана и манијака. Неки већи траг о овом простору у штампи не може се ни наћи. Сматрам да се новинари нису ни упуштали у детаљнију анализу како је до тога дошло. Наше друштво је више склоно да говори о последицама него да тражи узроке неких догађаја. Па и овог између осталог.
Међутим, једног дана наишао сам на један чланак у „Политици” на ову тему, и овом приликом овде ћу га у целовитости објавити:
Бескућници на темељима Музеја револуције
Никад саграђени музеј у Новом Београду годинама је кров над главом за људе са улице. – Да ли ће бити нови галеријски простор још је неизвесно.
Судбина никад саграђеног Музеја револуције народа и народности Југославије, чији су темељи на потезу између Палате „Србија” и зграде „Ушће” у Новом Београду ни после тридесет година још се ни не назире. Напуштено градилиште претворено је у шуму, а у тунелима пет метара под земљом уточиште су пронашли људи са улице.
Улаз у својеврсне катакомбе скривају два стабла ораха, а „степенице” чине испреплетене жиле овог дрвета. Осим гомиле смећа, која је пре неколико дана изгорела, у великим просторијама пулсира живот. У некада замишљеним радионицама, лабораторијама и депоима данас се налазе простирке за спавање, посуђе, столице, столови на којима се пуши тек скувана кафа, посуђе за спремање хране, прибор за личну хигијену. У углу се однекуд нашла и метла, а у овим подрумима чија је површина око 5.000 квадратних метара још стоје велике количине песка и шљунка, остаци грађевинског материјала.
Додуше било је различитих предлога уређења простора на коме данас бескућници кувају кафу, али ниједно није заживело.
Учесници последњег конкурса за уређење 140 хектара на потезу од Бранковог моста до хотела „Југославија” дотакли су и ово напуштено градилиште.
Жири на челу са Ђорђем Бобићем, градским архитектом, сачињен од представника културе из различитих области разматрали су могућност да Опера буде подигнута на његовим темељима, али како каже Антоније Антић, директор Урбанистичког завода Београда, таква идеја није изазвала одушевљење код чланова жирија.
– Мислим да Опера није најбоље решење на том простору јер је здање високо и гломазно. У близини је Палата „Србија” и то не би била добра композиција. Архитекте су пре дали глас за галеријски простор због огромних подземних депоа којих иначе нема довољно у граду. Једна од идеја са конкурса била је да то буде анекс Музеја савремене уметности и да се повеже стазом – објаснио је Антић и додао да су то само предлози и да ће се његова кућа залагати да тај простор буде намењен грађанима.
План детаљне регулације за Градски парк требало би да уради Урбанистички завод Београда и тада би коначно могла да се одреди намена овог објекта. У најбољим околностима, то се неће догодити пре лета следеће године.
Док су еминентне београдске архитекте и представници власти водили жучне расправе око локација за репрезентативне објекте, ово започето здање заборавили су и суграђани који живе у његовој близини.
– Колико се сећам, било је предвиђено да се испод темеља изграде гараже за запослене у СИВ-у, а шта је требало да буде изнад нисам сигуран. У овим ходницима годинама живе људи. Овде спавају, кувају јер имају шпорет. Овде се и перу. Воду доносе из дворишта срушене Метеоролошке станице. Једна старија суграђанка дуго је живела у тунелу, али је прешла у „викенд” кућу саграђену од шпер-плоче у близини улаза. Нажалост, чуо сам да је та кућица изгорела – рекао је Папавија Ходимитракопулус, Грк, који већ 50 година живи у Новом Београду.
Један суграђанин на питање да ли се сећа да је Музеј револуције требало да никне на овој локацији одмахнуо је руком и кроз зубе процедио: „Ма какав музеј, каква револуција”.
Б. В. – Д. М.
објављено: 11/08/2008
У овом „Политикином” чланку се јасно види да су се новинари бавили актуелним тренутком (чланак је из 2008. године). Боље речено о затеченом и постојећем стању. То може бити почетак неког истраживања, али представља само заголицану површину једне велике тајне.
У чланку се помиње да је био и расписан анкетни конкурс за шири потез од Бранковог моста до хотела „Југославија” који је укључивао, између осталог, и позицију темеља напуштеног музеја. Идеје су биле разне али се све завршавало на папиру. Нема никакве реализације било које замисли. Интересантно је да је такав простор, који уопште није мали, звири напуштен и празан. Поставља се питање зашто? Да ли је разлог зато што је требало да велича један политичку идеологију која је пропала? Па данашња политичка структура неће ништа да подиже на рушевинама претходне? Познато је да је од давнина архитектура била одувек инструмент власти. Свака власт подиже своје споменике, хтели ми то да прихватимо или не.
Или је реч о немару. Наш народ је склон врло брзом заборављању. И овај објекат је заборављен и препуштен на милост и немилост времену. Тај простор има потенцијала (без обзира на његову прошлост) и налази се на једној завидној локацији у Београду. Требало би то искористити свакако.
Такође, помиње се и намена објекта. Приче да би ту могла бити зграда опере су у неку руку неоправдане. Они који говоре и који се залажу за то, у суштини, не познају постојећу подрумску структуру овог здања. Подрумски део је пројектован као депо за музеј. Ту чињеницу би требало узети у обзир приликом обнове овог објекта. Постојећем постаменту би одговарало више да буде неки галеријски простор за изложбе или евентуално за неку врсту музеја.
О ЛОКАЦИЈИ И ФУНКЦИЈИ
Oвај новински чланак је послужио као одличан увод за даљу причу и анализу. И наравно, разуме се, за откривање тајни. У наставку ћу се бавити анализирањем постојеће структуре на локацији. У ранијим чланцима могли сте прочитати и видети каква је била архитектонска концепција и замисао. Такође, било је речи и о самој локацији на којој се налази ово здање.
Мало ћу се осврнути на конкретно питање локације. До сада је само теоријски аспект био заступљен. Темељи Музеја револуције чине два карактеристична дела: 1. Подрумски део са платформом квадратног облика и 2. кућица за вентилацију.
На доњој карти се уочавају позиције та два дела. Платформа квадратног облика се налази у централном делу фотографије, док се кућица, заклоњена дрвећем, налази у левом делу фотографије.
01. Аксонометрија са Бинг мапса (Bing maps) - преузето 09.01.2012. године
Ако причамо о улазима у подрумски део, има их неколико: 1. Постоји улаз преко косе плоче према степеништу са северне стране (горњи леви угао када се гледа основа); 2. Постоји улаз са јужне стране који је паралелан јужној ивици објекта; 3. и постоји улаз на северној страни где је порушен зид (прво је један део пропао због корена дрвета, а потом су бескућници који живе ту проширили отвор).
02. Скица из 1995-2001. године (Aутор: Горан Анђелковић)
Још 1995-96. године направио сам прве скице унутрашњег простора. Пошто су рачунари у то време били слабо заступљени (ера 486 и Пентијум), углавном сам цртао ручно по свескама и блокчићима. Уколико пронађем тај материјал, објавићу га на блогу. То је веродостојно сведочанство тог доба. Око 2001. године сам дигитализовао раније скице унутрашње организације простора.
Наравно, мало је карикирано пошто нисам био у могућности да све димензије премерим на лицу места. Једноставно није било могућности за тако нешто. Проблем је био што простор није безбедан, чудни људи су се скупљали ту и слично. Данас је вероватно још ризчније улазити унутра. Оно што се може видети да је простор прави лавиринт ходника и великих просторија. Унутра постоје и бројни канали око 50 cm дубине. Taкође, у једном делу постоји рупа дубине око 2.00 m. Чак мислим да је та рупа најдубља у целом том простору.
Оно што се види на скици основе јесте да је главни подрумски део повезан са кућицом. Тај ходник је својеврсни тунел на чијем крају се налази светло. Интересантна је и чињеница да постоји један део где није могућ приступ. Зазидан је опеком и анкерован префабрикован бетонским плочама. Дуго је то била велика тајна и непознаница шта се у том делу налази. Тек 2009. године су направљени први снимци тог дела. Они се могу видети на овом линку (аутор: Михајло Анђелковић). Тиме је слагалица лавиринта унутрашњег простора сложена.
У даљем наставку, приказаћу основу коју је пројектовао архитекта Вјенцслеав Рихтер, преклопољену са основом постојећег стања:
03. Приказ преклапања основа у мојој Мастер тези
„Континуитет дисконтинуитета - археолошки траг једне идеологије у
простору” (Aутор: Горан Анђелковић)
Овде се јасно уочава да је почетна идеја приземља провучена у стварности основе подрума. Постоје подударсноти које се могу читати из ових планова. Тај траг тајне се наслућује. Поставља се само питање што идеја пројекта није поштована у целовитости. Пројектовање је у суштини живи процес који се непрекидно одвија и могу се десити бројне промене. Овде се поставаља питање што те промене нису имале логички след. Читајући постојећи простор откривају се бројне тајне. Али неке тајне остају увек затамљене у хладним бетонским зидовима који не говоре...
ТАЈНА О НАЗИВУ
04. Унутрашњост простора Музеја
На овом линку можете видети да се помиње један назив - ГБ. Тај назив је одoмaћен код људи који живе у околним блоковима. Одакле потиче конкретно не зна се. Преносило се са генерације на генерацију. Тако је тај фамозни назив од два слова дошао и до моје генерације. И ми смо прихватили то, у наслеђе. Нагађали смо да то значи „Град Београд”, или „Градилиште Београд”, или можда „Гробље беба”... Све су то била нагађања још од ранијих генерација. Како год да се окрене, тај израз ГБ, увукао се наш говорни језик и имао је своје значење.
У четвртом чланку наставићу даље причу о овом објетку и о његовим мање познатим чињеницама. Покушаћу, такође, и своје непосредно лично искуство да пренесем у слова и речи које се могу прочитати овде.
У овом чланку представићу вам дванаест видео записа и филмова који су обележили протеклу 2011. годину.
1. Филм „Изградња Новог Београда” - видео који приказује изградњу Новог Београда седамдесетих година XX века. Филм на веродостојан начин приказује ницање новог града за нове људе на овом простору.
2. Серијал „Богдан Богдановић” - током фебруара, у Музеју „25. мај”, одржана је изложба посвећена архитекти Богдану Богдановићу, која је била у склопу предмета „Уметничко обликовање јавних градских простора - Public art & public space” код проф. доц. Зорана Ђукановића.
3. Бјарк Ингелс (Bjarke Ingels) - током студијског путовања у Копенхаген, у оквиру Архитектонског факултета Универзитета из Београда, имао сам прилике да упознам на Ејтхаусу (8 house) чувеног данског, а могу рећи и светског, архитекту Бјарка Ингелса на свом објекту. Тада је пристао да позира у мом краткометражном филму који носи његово име. Видео је убрзо обишао цео свет путем интернета.
4. Хенинг Ларсен архитекти (Henning Larsen Architects) - током боравка у Копенхагену, имао сам прилике да будем и у бироу Хенинг Ларсен.
5. Бевк Перовић архитекти (Посета бироу у Љубљани) - током студијског путовања за Словенију то јест Љубљану, имао сам прилике да будем и у бироу словеначког архитектонског тандема Бевк-Перовић.
6. Oдбрана архитекте Горана Анђелковића - снимак моје одбране дипломског рада код ментора професора доцента Ивана Рашковића. Мојој одбрани су присуствовали значајни српски архитекти Михаило Чанак - чика Мика, Милан Миодраговић и Ђорђе Алфиревић.
7. Филм „Архитектура сећања - споменици Богдана Богдановића” - чувени аустријски филм о нашем архитекти Богдану Богдановићу.
8. „Обнова града - град у ре-инкарнацији”- емисија је снимљена давне 1982. године у Београду и прати акције студената архитектуре који су данас стасали у водећу групу архитеката у Београду и Србији.
9. Филм „Мрештење змија” (конкурсни рад за насеље „Др Иван Рибар”) - филм приказује урбанистичко-архитектонско решење стамбеног комплекса у насељу „Др Иван Рибар” на Новом Београду. Конкурс сам радио у тиму са арх. др Михаилом Чанком, арх. Ђорђем Николићем и арх. Бојаном Стевићем.
10. Предавање „Рајачке пивнице” архитекте Ђорђа Алфиревића - у амфитеатру Архитектонског факултета Универзитета у Београду било је предавање на тему Рајачких пивница које се налазе у источној Србији. Предавање је држао мр арх. Ђорђе Алфиревић у склопу предмета „Уметничко обликовање јавних градских простора - Public art & public space” који води проф. доц. Зоран Ђукановић.
11. Прва епизода серијала „Заборављена архитектура” - у првој епизоди серијала приказан је стамбени објекат на Новом Београду, под називом Меандар, дело архитеката Леонида Ленарчича, Милосава Митића, Ивана Петровића и Михаила Чанка.
12. Инсерт предавања архитекте Горана Анђелковића (Урбана структура, 2007. године) - у својој дигиталној архиви пронашао сам овај кратки снимак мог предавања на тему подстандардног становања у центру Београда. Нажалост снимак целог предавања не постоји. Само постоји овај исечак који представља драгоцено сведочанство тог догађаја.
У даљем наставку ове рубрике „Мање познатих пројеката арх. Михаила Чанка” представићу вам пројекат стамбеног објекта у Новом Саду, блок II, у улици Булевару 23. октобра (данас Булевар Ослобођења).
ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Локација: Блок II, Нови Сад, Република Србија;
Конкурс: Општи републички конкурс за урбанистичко-архитектонско решење стамбеног насеља у Булевару 23. октобра у Новом Саду;
Година одржавања конкурса: 1970.
Аутор пројекта: Арх. Михаило Чанак
Година реализације: 1971.
Извођач: ГП „1. мај”, Бачка Топола
О ПРОЈЕКТУ
Пројекат који је на конкурсу добио другу равноправну награду (прва награда није додељена), прихваћен је за реализацију због консеквентног праћења детаљног урбанистичког решења, као и успелог решења станова. У зависности од оријентације зграда, на степеништу је концентрисано три до четири станова по етажи, при чему је сваком стану обезбеђено задовољавајуће осунчање.
У свим становима комбинују се зракасти и циркуларни систем комуницирања тако да у простору практично не постоје такозвани мртви углови. Посебна је пажња посвећена директној вези између дневног боравка и обедовања, као и обедовања и радне кухиње, чиме су ова три функционална пункта повезани у јединствени просторни блок намењен дневним активностима.
У оквиру блока пројектовани су и реализовани објекти самопослуге и гараже, чији су аутори арх. Бранка Гавриловић и арх. Слободан Ковачевић.
01. Основа куле
02. Део склопа објекта
03. Стамбена јединица
04. Стамбена јединица
Извор:
Блок II, Нови Сад (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 68.
Сада и званично честитам свима Нову годину и желим да вам буде успешна и најбоља до сада!
Ово је честитка коју сам поставио на својој страници „Српски архитекти/ Serbian architects”. Сликано је, наравно, на новом београдском мосту у току јучерашњег дана. У неку руку представља добар почетак ове Нове 2012. године.
Представљам вам један одличан студентски рад то јест филмић о Прибоју из предмета „Историја урбанизма” са Архитектонског факултета из Подгорице. Овај студентски рад рађен је код проф. Светислава Поповића. Филм описује настанак и развој урбаног подручја Прибоја, значајне историјске моменте који су утицали на развој града, али на став аутора овог рада и истраживања о урбанистичкој шеми и архитектури града.
Тачно у поноћ, првог јануара, за Нову 2012. годину, отворен је нови мост преко Аде Циганлије у Београду. Отварање је обележено ватрометом. Ово је снимак који сам направио са Новог Београда:
У току дана, око 12.00 сати, прошетао сам се новим београдским мостом преко Саве и забележио ово:
