Серијал „Архитектура једног града” - Малме

 Материјал је снимљен током боравка у Малме, у Шведској (април 2011. године). Филм спада у циклус филмова „Архитектура једног града”, који приказује архитектуру различитих градова широм Европе.

Изложба јапанске архитектуре у Београду

 У холу Народне банке Србије на Славији одржава се изложба посвећена савременој јапанској архитектури у периоду од 1996. до 2006. године.

Пројекат са изложбе - Оsanbashi Yokohama international passenger terminal, Kanagawa pref.

 Изложба је отворена од 15. септембра и траје до 10. октобра ове године. Може се посетити радним данима у периоду од 10.00 до 18.00 часова.

Макетице са изложбе

 Кратак снимак са изложбе:

Критика униформности и монотоније у архитектури

  Реч је о инсерту (уводној шпици) руског филма „Иронија судбине”, који представља својеврсну критику архитектуре у периоду соцреализма. Овај ппочетни анимирани део филма говори о униформности архитектуре која је распрострањена широм света и која неминовно доводи до монотоније у градовима.

  Филм прилично верно осликава реалност живота у совјетским микродистриктима (пандан новобеоградским блоковима) у којима је уобичајено живело 8 000 - 12 000 становника. Микродистрикти су рађени по релативно малом броју шема и планова, те у већини совјетских градова постоје потпуно исти микродистрикти, чак су и станови у њима често опремани истим намештајем. Готово у свакој згради је један кључ могао да отвори више станова. Није имало ни смисла мењанти браву, јер су производиле у великим серијама са истим кључем. Стога, заплет у филму је веома реалистичан и слични догађаји су се заиста дешавали што је вероватно утицало да филм постане готово култан у земљама бившег Совјетског Савеза.

Филм „Иронија судбине”

Урбанистички пројекат „Трећи Београд” - насеље „Каловита”

Часопис „Геодетски журнал”

  Основни мото пројекта је „Calovita”, изведеница двеју италијанских речи - „cale” спуштање, силазак и „la vita” живот тј. „Спуштање живота”, у смислу прилазак води, у овом случају каналу Каловита. Идеја и визија пројекта је настала као инспирација на основу фотографије која је усликана на локацији, са моста са којег се пружа поглед према истоименом каналу са зеленим растињем  и са живим светом у њему.

  Основа пројекта је била, у складу са темом „Здрави град”, да се то подручје заштити, да се не нарушава већ псотојећи еко систем, а такође да се пробуди свест код људи да треба неговати своју природну околину.

Идеја насеља је била да се пружа према Дунаву са појединим вертикалама које га секу, паралелно са правцем Панчевачког моста,  где би се појавили појаси зелених паркова и платоа. Основна замисао је била  да како се иде према Дунаву, што је ближе река,  да се густина насеља смањује, а са њом и спратност објеката.  Цео амбијент треба да се уклопи у природно окружење и да се наизменично мења природна/изграђена физичка структура. 

  Канал је главни правац то јест водени булевар, који уз себе има пешачки коридор, док се водом може ићи малим чамцима. Предвиђено је да луксузнији објекти имају своја пристаништа. Зона канала има назив „Вердевиа” - зелени појас канала. Вертикални правци који су паралелни са Зрењанинским путем и Панчевачким мостом представљају зелене коридоре према Дунаву, и служе за одмор и рекреацију.

Урбанистички склоп насеља

Урбанистички склоп/ партерно решење

 У делу одабране целине, узето је подручје једне вертикале према Дунаву и чвориште са каналом Каловита. У том делу заступљено је становање (вишепородични објекти), а у појединим деловима индивидуално становање. Део уз канал, који је уједно и најатрактивнији, има пословање и остале садржаје.

Часопис „ARD review”, број 36

  Што се тиче зеленог коридора, ту се јављају три тематска парка: 
- парк „Земаља трећег света”,
- парк „Воде”
- и парк „Дунава”.
  Од садржаја, ту се налазе музеји, разне галерије и библиотека. У том делу, приступ каналу, па и води, је потпуно у прирдном амбијенту - разна врста каменчића и шљунка.
  Преко канала се може прећи мостом, где пролази главни правац стазе, или малим дрвеним мостићем који је уклопљен у природно окружење.
  Вођено је рачуна о прелазима преко улица, да буде поплочана подлога, како би се наставио континуитет простора.

  Објекат у даљој разради по функционалном аспекту је музеј који је посвећен води, драгоценом извору живота. Има шпицаст облик на месту спајања стаза и одличан видиковац према каналу Каловита. Поред слободније, аморфније форме има мало крућу форму на другом крају, где је смештен амфитеатар. Осећа се јасан прелаз из мирне и чврсте форме у слободну и аморфну форму, што даје јак визуелни ефекат. Код главног хола, постоји веза галвног улаза и амфитеатра на отвореном терену. Постоји велики изложбени простор који се обилази рампом до првог спрата. Експонати се каче о кровну констркуцију, тако да их посматрачи могу видети са свих страна. На спрату постоји мала галерија која је отворена према главном холу.

Урбанистичко-архитектонско решење/ Музеј „Воде”

 Филм:

Изложба студентских радова - Индустријски парк Пирот (2009)

 Реч је о изложби синтезног пројекта (СП-4) која је била у уметничкој галерији у Пироту, у јулу 2009. године. Тема синтезног пројекта је била индустријски парк. Снимак изложбе:

 

Низ породичних кућа у Струмичкој улици у Београду

Пројектовано: 1972. године

Реализација: 1974. године

Извођач: ГП „Прогрес” Пирот

Локација: Струмичка улица, Шумице, општина Вождовац

Аутор: арх. Стојан Макскимовић

Изглед кућа у низу седамдесетих година

 Локација на којој су изграђени низови стамбених зграда у Струмичкој улици, део је блока индивидуалне породичне градње унутар улица: 

- Струмичке,

- Сундачићеве

- и Војводе Тозе.

Ситуација

Простор између објеката, Фото:
Горан Анђелковић - Giorano Angelo, 2007. године

 Пројектована су три низа стамбених зграда са десет петособних и четири шестособна стана. Два низа налазе се дуж Сундачићеве улице, а један у Струмичкој улици. Терен између објеката обрађен је као слободна зелена или поплочана површина намењена игри деце, рекреацији и одмору.

 Ламела у низу је уједно стамбена јединица, решена као дуплекс четворособног стана. Коришћењем нагиба терена, ова је још рашчлањена, тако да се у стану јављају четири полунивоа.

 У доњим етажама решен је дневни боравак са кухињским блоком и гаражом, а на горњем делу група за спавање и рад.

Спољна обрада тј. материјализација је опека и бетон. 

Данашњи изглед кућа у низу Фото: Горан Анђелковић - Giorano Angelo, 2007. године

 

Извор: Низ породичних кућа у Струмичкој улици у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 121.

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Мање познати пројекти арх. Михаила Чанка - чика Мике (1)

Сењак, Осијек (данашња република Хрватска)

Реч је о позивном југословенском конкурсу за архитектонско решење стамбених објеката у насељу Сењак у Осијеку, 1968. године.

Конкурс под називом „Југословенски архитектонски скуп” организовао је Савез архитекакта Хрватске. Позвани су стручњаци из целе земље који су делегирани од стране од одговарајућих републичких друштава архитеката. Тражило се идејно решење за девет типова стамбених објеката. За сваки тип конкурисало је по три аутора или групе аутора.

ТИП 5, П+10, пројекат арх. Михаила Чанка - чика Мике

 На сваком степеништу смештена су по три стана на етажи (по један једнособни, једноипособни и троипособни). У свим становима централну тачку представља простор за обедовање око кога се концентришу остале просторије. Занимљиву просторну солуцију  пружа решење троипособног стана, у коме је у оквиру блока ноћних просторија постигнута стриктна диференцијација деце од родитеља, и у коме простор за обедовање представља допунски простор за дневни боравак деце под контролом родитеља. Положај кухиње у свим становима је неповољно оцењен, јер је жири стао на становиште да је простор за обедовање недовољно осветљен.

Основа куле

 Извор:
Сењак, Осијек (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 60 и 62.