Недавно, 7. децембра ове године, био је сусрет српских и аустријских архитеката у Београду, који раде у бироу У.М.А Архитектен (U.M.A. Architekten). Oво је кратак снимак који осликава атмосферу тог сусрета и вечери:
И на крају слике, које исто приказују атмосферу те вечери. Фотогтафије је направила Тијана Јовановић.
У деветом чланку по реду представићу Вам још једну страницу на којој је приказан овај пројекат за урбанистичко-архитектонско решење стамбеног комплекса насеља „Др Иван Рибар” на Новом Београду.
Наиме, на сајту Скајскрејперсити (Skyscrapercity) 24. новембра појавио се филм „Мрештење змија”. Интересантно је како овај четвороминутни филм кружи интернетом и како се могу пратити различите реакције. Најбитније да нема равнодушности око самог пројекта, јер би то онда био први знак да нешто није у реду...
Страница на сајту Скајскрејперсити са филмом „Мрештење змија”
ДА ЛИ СЕ ЗМИЈЕ МРЕСТЕ?
Недавно се први пут појавило ово питање, после скоро два месеца од објављивања филма на јутјубу (Youtube). Драго ми је да је неко најзад промислио и о самом називу пројекта. Открићу овом приликом тајну назива филма и пројекта. Наиме, реч је о томе да „Мрештење змија” представља изведеницу симбола који одликују овај пројекат и идеју.
Змије се не мресте. Нити су се икада мрестиле. Мресте се рибе. Мрест се обавља у води. Ова реч - мрештење (или мрешћење) - се односи на чињеницу да је Нови Београд настао на плавном подручју где су постјале бројне баре. Oне су биле главна препрека за изградњу Новог Београда. Победом над њима, омогућено је оно што данас постоји на левој обали Саве и онај град какав данас познајемо. То је дакле симбол упорности и борбе за остварење идеје. На неки начин је, и нама је у изради пројекта, био главни мотив.
Други симбол ја змија (односно змије, у множини). Постоје два основна значења oвог симбола:
Прво значење је везано за главне црте објекта које на фасади меандрирају и дају одређену физичку и естетску слику објекта, која је провучена и кроз ликовни облик партерног уређења (што се запажа погледом одозго). Такође, комплекс се састоји од две целине које се сустичу на одређеним местима. То сустицање има динамичку димензију и стиче се утисак као да се „јуре”, као жеља за „мрестом”. На тај начин је настао уметнички назив овог пројекта.
Друго значење се односи на број станова који је требало испројектовати на малој парцели (задатком је предвиђено до 1000 станова), што је у неку руку било нехумано, али и изазов како направити тако велику густину на малом простору, а да се не наруше елементарни услови за становање и живот људи. За зграде које имају велики број станова на Новом Београду веома често се говори да су голубарници. На неки начин ово наше решење може да буде змијарник на Новом Београду.
* * *
У неком од наредних чланака биће посвећена читава анализа овог пројекта. За сада биће овакве мале рубрике, као реакције и осврти на овај поменути пројекат.
Током априла ове године, имао сам прилике да боравим у Љубљани, у оквиру стручне екскурзије Архитектонског факултета. За три дана боравка обишли смо град, значајна здања модерне архитектуре и словеначке пројектне бирое.
Ово уједно представља прву епизоду значајних дела модерне архитекутре Словеније данас:
Давне 2007. године, компанија Века је расписала други конкурс по реду под насловом „Направи свој прозор”. То је било пред крај трећег семестра студија. Ово ми је уједно био први конкурс који сам радио.
Пројектни задатак је био следећи: било је потребно од Векиних профила направити свој дизајн прозора у задатим габаритима и мерама. Задатак на први поглед делује врло једноставно, али у суштини је врло комплексан и захтеван.
КОНЦЕПТ ПРОЈЕКТА
Концепт пројекта је био да се направи такав механизам отварања да свако крило иде испред фасаде, а притом да буде осигурано и ојачано. Полазна тачка концепта био је механизам старе ручне справе за млевење кафе која се некад користила у Србији, а и данас се користи у појединим селима.
Тај механизам послужио је као одскочна даска за развој идеје и пројекта. У потпуности се могло применити, у овом случају, на самом прозору. Крило прозора су прихватале две ручке на горњој и доњој ивици (када се отвара прозор хоризонтално), или са бочних страна (када се прозор отвара вертикално), и окреће се око металне шипке која је смештена код зидног отвора. На тај начин крило се помера на доле или на стране.
Такође, у овом пројекту присутан је и појам фрактала. Наиме, полазни квадрат је путем прве итерације добио 4 умањена истоветна квадрата (крила прозора) са дуплим фактором смањења.
Прилог број 1
Прилог број 2
Прилог број 3
ДРУГА НАГРАДА НА КОНКУРСУ
На конкурсу је освојена друга награда, која је тада износила 27 000 динара. Освајање друге награде на конкурсу није била мала ствар, поготово када се узме у обзир да је то био мој први конкурс и то још на другој години студија.
ИЗЛОЖБА И ДОДЕЛА НАГРАДА
Изложба радова је била у Свечаној сали Архитектонског факултета Универзитета у Београду, током марта 2008. године.
Плакати са изложбе у Свечаној сали Архитектонског факултета, март 2008. године
У априлу исте године, на сајму грађевинарства је била свечана додела награда. На штанду копманије Века, нашао се и прототип мог прозора.
Прототип прозора, април 2008. године
Моја маленкост покрај прототипа, април 2008. године
Филм „Архитектура 3” о конкурсном раду за компанију Века
Више информација о свечаној додели награда на овом линку.
Аутори и пројектанти: академик проф. Иван Антић, дипл. инж. арх. и Иванка Распоповић, дипл. инж. арх.
Пројектант: Крешимир Мартинковић, дипл. инж. арх.
Пројектант конструкције: Едмунд Балгац, дипл. грађ. инж.
Пројектанти инсталација: Ж. Драгојловић, дипл. инж. арх., Иван Матерни, дипл. електро. инж., М. Поповић, дипл. електро инж. и„Јанко Лисјак”.
Инвеститор: Дирекција за изградњу Новог Београда
Извођач радова и време изградње:ГП „7. јули”, 1962-65. године
Музеј је лоциран на најлепшем делу Новог Београда, на ушћу реке Саве у Дунав. Волумен зграде је решен као полиморфни кристал. Ориигнална архитектонска композиција и специфична конструкција захтевали су флексибилну технологију грађења и изванредне организационе способности извођача. Опремљен је најсавременијим музејским уређајима и инсталацијама.
Конструкција зграде је армиранобетонски скелет, са дијагонално постављеним носачима у два правца. Носачи су густо избушени отворима за пролаз инсталација, вентилације и грејања. Фундирање је плитко, на темељима солитерима. Изграђена површина је 3 375 м2.
Изградња Музеја савремене уметности
Музеј савремене уметности
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
Jeдан одличан видео о Пријепољу, о граду на југо-западу Србије. Филм је снимљен давне 1986. године, и на веран начин представља развој овог града у Полимљу. Обавезно погледајте филм. Налази се на јутјубу (youtube) и из два дела је:
У часопису „Ентеријер - Houses & Apartments”, у броју 65, на страни112, појавио се чланак о ентеријеру у улици Теодора Борецког на Новом Београду, чији су аутори архитекти Ђорђе Алфиревић, Бојан Стевић, Душан Трифуновић и Ђорђе Николић.
