уторак, 31. децембар 2013.

Честитка за Нову годину и предстојеће Божићне празнике | 31.12.2013.

Драги пријатељи и читаоци, желим да искористим прилику да Вам честитам Нову 2014. годину и предстојеће Божићне празнике. Желим Вам све најбоље и најлепше, пуно радости и среће, весеља и смеха, успеха и здравља у Новој години! Такође, и да у наредној години наставите да пратите и читате чланке на мом блогу!
 

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ!
01 | Панорама Београда | фото: Горан Анђелковић

субота, 28. децембар 2013.

Aрхитектура која нестаје... | 2013

Поред почетка срамног чина рушења улазног анексног дела комплекса Добровићевих зграда, у улици Кнеза Милоша нестаће и здање амбасаде СР Немачке. Амбасада је изграђена давне 1972. године.

01 | Зградa aмбасаде СР Немачке у улици Кнеза Милоша | 2013
02 | Зградa aмбасаде СР Немачке у улици Кнеза Милоша | фото: Александра Миленковић | 2012

среда, 25. децембар 2013.

Кућа Марка Стојановића | Константин А. Јовановић

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Константин А. Јовановић, арх.;
Локација: Београд, Стари град, Србија;
Адреса: Париска улица број 15;
Година изградње: 1900. године;

О ПРОЈЕКТУ | ОБЈЕКТУ

За истог инвеститора Марка Стојановића, архитект Константин Јовановић пројектује кућу у непосредној близини. Зграда припада типу „hotel particulier“, а својом концентрисаном академском композицијом у стилу неоренесансе показује Јовановићево изузетно знање и смисао за пропорцију. Троделна подела фасаде наглашена је асиметрично постављеним улазом богато декорисаног надвратника. Сложена композиција елевације употпуњена је рустичном базом. Порекло овог мотива у Јовановићевом опусу може се пратити преко утицаја Семпера и његове интерпретације Паладијевских узора.
01 | Кућа Марка Стојановића, арх. К. Јовановић

02 | Цртежи куће Марка Стојановића, арх. К. Јовановић
Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

среда, 18. децембар 2013.

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 11

Kлип о вредностима зграда Генералштаба и Министарства одбране, инсерт из емисије на РТС-у (6. мај 2013. године) и снимци почетка рушења анексног дела (16. децембар 2013. године).


уторак, 17. децембар 2013.

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 10

Слике јучерашњег срамног чина почетка рушења Добровићевих кућа...

01 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић | 16.12.2013 | Извор: РТВ Студио Б

понедељак, 16. децембар 2013.

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 9

На јутјуб (youtube) каналу Радио-телевизије Србије (РТС) појавио се снимак почетка рушења Добровићевих кућа, на месту улазног анекса бившег Савезног министарства одбране.

01 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић | 16.12.2013 | Извор: РТС
02 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић | 16.12.2013 | Извор: РТС
03 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић | 16.12.2013 | Извор: РТС

Видео снимак са РТС-а, 16. децембар 2013. године

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 8

Пре више од две недеље је био чланак о почетку рашчишћавања простора код Добровићевих зграда Генералштаба и бившег Савезног министарства одбране са јако великом сумњом у „поштене намере целе те идеје и акције.

Међутим, пре неки дан је обелодањена истина шта се заиста планира, а чега смо се сви прибојавали. Погледајте овај снимак изјаве који је окачен на јутјубу (youtube).

01 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић

У наставку чланка поставићемо оригиналан текст архитекте Андрије Маркуша, који је објављен у часопису Архитектура, у броју 61, већ давне 2003. године.

РЕИНКАРНАЦИЈА У АРХИТЕКТУРИ

Згради Генералштаба у Београду, дјелу арх. Николе Добровића, стално треба да се враћамо као
Горском вијенцу“, ишчитавајући га поново, у чему нам помаже што је то зграда - књига, са лијевим и десним странама и читко исписаним поглављима.

Генералштаб је горски као
Горски вијенац“, не само што је у облику кањона с каменом који га свугдје, по висини и ширини, прати. Ово генијално дјело носи, као и Горски вијенац“, дубоки жиг страдања од несразмјерно веће силе, носи све, сем у мукама писану посвету Праху оца Србије.Горски вијенац“ је толико вриједан да се више, са свим особеностима, не може поновити у књижевности сем, ево, у архитектури - реинкарниран у објекат Генералштаба.

Почев од 1954. године, када је пројектован, и 1957. до 1963. године, када је изведен, па све до данас, вријеме га је строгим судом није окрзло или му какву ружну патину оставило. Окрзло га је, дубоку му је рану оставило невријеме, НАТО бомбардовање 1999. године, у којем су и Енглези учествовали. А управо су они Добровића 1953. године прогласили ванредним чланом Краљевског института британских архитеката... Једном су га искористили да демонстрирају културу, а други пут некултуру, чедоморство без примјера.


Ту, између двије гране рањеног Генералштаба остаће Европа са ајфеловским и бигбеновским кулама трајно уклијештена на кољенима.

Објекат Генералштаба уздиже се к небу у два правца, као раширеним рукама, степенастим ходом Зосерове пирамиде, утиском да је стигао, да је небо дотакао. Уздизао се растављајући двије гране, не да би их удаљио, но још чвршће захваћеним простором спојио... Спојене гране, спојене стране у небо, с неба, вољом Европе бомбама је у прасак претворено.

Контура објекта као да прелази улицу, иако неотеловљена, доприносећи утиску свођења, које није само у контури. И у другим правцима примијењена су слична пењања, које, са осталим поступцима у асоцијацији, доприноси утиску апсрактно препричане располућене Вавилонске куле.

Ритмичким и наглашеним скоковима у свим правцима, како у обликовању, тако и у примјени материјала, од перфектно глатких површина до буњастог камена квадратног облика, који се у слободној интерпретацији издигао изнад припадајућег изворног терена, вјештим поступцима мимо навикнутих, остварена је милозвучна посебност и помак у архитектури ових простора с краја педесетих година.

Генерација која се тих времена сјећа, или било ко други, када скине око нас набацаје времена од многих примјера насталог егзибиционизма, уочиће ову зграду као природно и одмјерено настали вриједни кристал.