Стамбене куле у улици Вељка Петровића у Новом Саду | арх. Риста Шекерински

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектант: Риста Шекерински, дипл. инж. арх.

Локација: Улица Вељка Петровића бр. 6, 8 и 10, Нови Сад, Србија.

О СТАМБЕНИМ КУЛАМА

Стамбене куле на Фрушкогорском путу су први већи стамбени објекти у делу града званом „Лиман“, који је оријентисан према Дунаву. Иако по свом положају „Лиман“ представља један од најлепших делова града, ово подручје је само делимично изграђено, јер низак терен – по квалитету сличан оном у Новом Београду – није привлачио градитеље. Освајање овог подручја, уз претходно насипање терена, отпочело је изградњом нових факултета и стамбених кула.

01 | Стамбне куле на Фрушкогорском путу | архитекта Риста Шекерински

 Свака од кула има 85 станова. Карактеристична основа показује облик крсти  и садржи осам станова – два трособна, два једнособна и четири двоособна.

Услед већег удаљења кракова основе од степеништа, савлађивање комуникације се врши преко дневних соба, што умањује њихову вредност. Мали једнособни станови су врло успешно решени. Састоје се из мање собе за спавање и већег простора са нишом за кување, купатила и оставе.

Високи објекти садрже само станове, а котларница, гаража и перионица су у посебним објектима.

И поред разуђене основе, масе објеката делују мирно и усклађено, мада би већа висина, с обзиром на укупну ширину, боље одговарала простору.

02 | Типска основа стамбене куле | архитекта Риста Шекерински

Извор текста: (1961). Стамбене куле на Фрушкогорском путу у Новом Саду. Архитектура урбанизам, 11-12: 12.
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects“.

Пет година странице „Српски архитекти | Serbian architects“ | 2015

Пре пет година, тачније 9. марта 2010. године, на друштвеној мрежи Фејсбук (Facebook) основана је страница „Српски архитекти | Serbian architects“ са циљем афирмисања правих вредности српске архитектуре и српских архитеката са једне, али такође и због едукације и информисања о делима наших аутора и лакшег доступа до информација и података са друге стране. Оснивач странице је архитекта Горан Анђелковић, док је за поље урбанизма задужен колега архитекта Горан Ангелески.

01 | Насловна слика поводом обележавања пет година од оснивања странице | 2010-2015

Поводом малог јубилеја, значајно је истаћи особености ове странице, пошто до сада о њој нема објављених текстова, сем на страници Designed.rs из 2012. године. Дакле, страница је основана у време када је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду покренут циклус предавања под називом Београдска школа становања и Београдски стан (2010). Овај циклус предавања на београдском Архитектонском факултету, о којем иначе није било писане речи колико се чини у домаћој стручној публицистици, представљао је својеврсни revival сећања на одређене тенденције из шездесетих година прошлог века, за које се може рећи да су временом постале и традиција, те и специфичност у ширем контексту, у начину пројектовања стамбеног простора, а које се данас све више губе. У том полету настаје и ова страница о српским архитектама и српској архитектури. Управо је међу првим видео записима на интернету, преко јутјуба (youtube), на страници приказано предавање архитекте др Михаила Чанка под називом Улога Центра за становање ИМС у развоју концепта београдског стана. Са тог предавања је и дан данас актуелна Чика Микина прича о Баби с крша.

02 | Насловна слика од прошле године | 2010-2014

С временом су се усталила и одређена правила у вођењу странице. На пример, тако се профилна слика мења сваке седмице. Сваког понедељка поставља се друга слика архитектонског дела, док се свака десета посвећује одређеном архитекти. До сада је страница имала 219 профилних слика закључно са 6. априлом текуће године. Правило да свака десета слика буде посвећена одређеном архитекти по први пут је примењено 30. априла 2012. године, када је постављена слика архитекте Константина А. Јовановића (1849-1923).

До сада на страници постоји чак 76 албума, не рачунајући при томе албуме профилних и насловних слика, али и слика које се објављују на „зиду“. Страницу такође прати и блог архитекте Анђелковића, који је отворен 9. априла 2011. године. До сада је објављено преко 450 чланака, што приказа наших архитектонских дела, архитеката, старих чланака из области наше архитектуре, али и ауторских текстова, слика, видео-записа и другог материјала. Циљ блога је да постане доступна база података, као почетни основ за истраживање, како студената архитектуре, тако и професионалних архитеката.

Аутор текста и фотографија:

Маг. инж. арх. Г. Анђелковић  

Болница „Драгиша Мишовић“ | арх. Лудвик Томори | Београд, Србија

Поводом шестнаестогодишњице од НАТО агресије на ондашњу Савезну Републику Југославију (СРЈ) 24. марта 1999. године, одлучио сам да објавим чланак о бомбардованој болници „Драгиша Мишовић“.

* * *

Према грађевинском програму ова је болница предвиђена као санаторијум са укупно око 100 болесничких кревета, са следећим одељењима: интерно, хируршко и гинеколошко-акушерско.

01 |  Изглед болнице

На другом спрату зграде је комплетни операциони блок заједнички за хируршко и гинеколошко-акушерско одељење.

Накнадним адаптацијама знатно је повећан број болесничких кревета, те је болница допуњена мањим бројем болесничких кревета за ушно, очно и неуропсихијатријско одељење.

02 |  Ситуација

У кругу болничког терена, на углу улице Љутице Богдана и Драгорске улице, изграђен је накнадно Сестрински дом, самачка стамбена зграда интерантског типа, за болничке сестре.

Болница лежи у великим зеленим парковским површинама на Дедињском брегу, на висинској коти +160.00, са дивним погледом на цео Београд, оријентисана са уздужним фронтама према југоистоку.

Болница је довршена и отворена 13. маја 1952. године.

03 |  Основа приземља

Извор: Думенгјић, С. и Косић, И. (1961). Болница „Драгиша Мишовић“. Aрхитектура урбанизам (Београд), бр. 8-9: 27.

Књига „Сви моји станови“ | Арх. Михаило Чанак | 2014 - 2015 | 2

Књига „Сви моји станови“ архитекте др Михаила Чанка - чика Мике (1932-2014), која је већ била представљена на блогу током новембра прошле године, мојим залагањем и напорима од децембра прошле године, најзад је стигла и у библиотеку Архитектонског факултета Универзитета у Љубљани и постала део књижног фонда.

01 | Приказ књиге на словеначком кооперативном онлајн библиографском систему и сервису (Cobiss.si)

02 | Књига Сви моји станови, арх. М. Чанак (1932-2014) | фото: Горан Анђелковић

Aрхитектура која нестаје... | 2013 - 2015

Током фебруара и марта текуће године срушено је здање Амбасаде Савезне Републике Немачке у Улици Кнеза Милоша бр. 74-76. Зграда је реализована према нацртима архитекте Богдана Игњатовића (1912-2004).

Снимци рушења Амбасаде СР Немачке у Београду:

Снимак рушења, 9. фебруар 2015. године:

Снимак рушења, 13. фебруар 2015. године:

Остали снимци:

Снимак рушења, 18. фебруар 2015. године;

Снимак рушења, 21. и 27. фебруар 2015. године;

Снимак рушења, 28. фебруар 2015. године;

Снимак рушења, 6. март 2015. године;

Снимак рушења, 7. март 2015. године.

За истраживаче | часопис „Архитектура урбанизам“ | 2015

За све истраживаче наше архитектуре друге половине ХХ века покрећем иницијативу приказа садржаја свих бројева чувеног београдског и југословенског часописа „Архитектура урбанизам“ ради лакшег сналажења и истраживања. Часопис је излазио у периоду од 1960. до 1988. године и представља значајан приказ актуелних архитектонских реализација, конкурса и слично. У овом чланку биће представљен садржај првог броја:

01 | Часопис „Архитектура урбанизам“ (1960), бр. 1 | фото: Анђелковић Горан

• Велење, наш нови град (Саша Седлар), стр. 4 – 13;
• Загребачки небодер (Дарко Вентурини), стр. 14 – 17;
• Трансформације центра Београда (Оливер Минић), стр. 18 – 21;
• Робна кућа »Београд« (Олга Милићевић-Николић), стр. 22 – 23;
• Куршумли хан у Скопљу (Борис Чипан), стр. 24 – 25);
• Спомен-гробље бораца стрљенах у окупираном Београду, стр. 26 – 27;
• Портрети наших архитеката: Јосип Пичман (Андрија Мутњаковић), стр. 28 – 29;
• Поводом изложбе шведске архитектуре у Југославији (Ненад Ковачевић), стр. 30;
• Изложба савремене архитектуре Југославије у иностранству, стр. 31;
• Архитектонска остварења у 1959. награђена наградом Савеза друштава архитеката Југославије (СДАЈ), стр. 32;
• Конкурс за зграду Модерне галерије у Београду, стр. 33;
• Уз конкурс за израду идејног пројекта зграде Музеја народне револуције у Новом Саду, стр. 34 – 35;
• Вести из друштава, стр. 36;
• Библиографија, стр. 37;
• Резиме на француском и енглеском језику, стр. 38 – 40. 

СРПСКИ АРХИТЕКТИ | SERBIAN ARCHITECTS | 2010 - 2015

Данас се обележава мали јубилеј - тачно пре пет година, 9. марта 2010. године, основана је страница „Српски архитекти | Serbian architects“, у време када је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду кренуо циклус предавања на тему Београдске школе становања и Београдског стана. 

Страница се бави афирмацијом правих вредности српске архитектуре, али и српским архитектама, које су несумњиво оставиле значајан траг у простору Србије и ван ње.

01 | Овогодишња захвалница свима који прате страницу на друштвеној мрежи Фејсбук | фото/монтажа: Анђелковић Горан