6. новембар | 1997-2011

Шестог новембра давне 1997. године сам некако одлучио да се бавим архитектуром. Тада сам схватио да је то мој животни позив. Тог дана (и тих дана) сам први пут обишао цели Нови Београд, исцртао и направио план свих блокова. Ово је у сваком случају био преломни тренутак у мом животу. Од тада, већ четрнаест година, следим тај пут.

01 | Jeдан од цртежа Београда (моја визија) | 2001. године

Конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” (4) | Још неке занимљивости

Још неке занимљивости на тему овог конкурса. Очигледно се људима допао овај пројекат. То чак иде до те мере да ме људи питају за станове, те се може закључити да људи воле кад се змије мресте. :)

Људи траже основе станова

Људи траже основе станова

Музеј југословенске револуције (2) | Aрх. Вјенцеслав Рихтер

  

  У првом чланку биле су уопштене информације о музеју: где се налази, какви објекти га окружују и слично. Оно што би требало поменути, а то је да првобитни положај Музеја револуције требао бити позициониран на крајњем делу шпица ушћа река. После је локација промењена и објекат је пребачен у онај контекст између Палате „Србија”[1] и Пословног центра „Ушће”[2].

 

  Првобитна позиција Музеја југословенске револуције је добро описана у књизи „Нови Београд: оспорени модернизам”, проф. др Љиљане Благојевић.[3]

Конкурс се заснивао на предлогу регулационог плана да се у делу приобаља, у којем је већ започела градња Музеја савремене уметности, формира седиште нових музеја, са свечаном приступном алејом. Терен на којем је у оквиру конкурса био предвиђен Музеј револуције, налазио се у тежишту троугаоног трга и у оси проспекта од зграде ЦК према ушћу Саве у Дунав. Предвиђена алеја полазила је од зграде ЦК тако да тангира кулу са леве стране, и завршавала се објектом Музеја револуције на централној позицији урбанистичке композиције. Етнографски и Природњачки музеј у предњем плану, и Музеј савремене уметности и уз њега одређен простор „резерватa” Музеја у залеђу према Дунавском кеју, формирају у овом плану десну половину целине, док објекти Партијске школе и неспецифицирани објекти, у плану названи „резервати”, симетрично допуњују леву страну композиције.[4]

   Истраживањем и прикупљањем материјала за своју мастер тезу дошао сам до још једног цитата који говори о промени саме локације Музеја. Овај цитат најбоље описује мењање контекста Музеја револуције.

Том променом локације, и његовим постављањем у низ објеката који репрезентују политичке моћи управљачког града, Музеју револуције је одузета улога у политици културе, а дата искључиво идеолошка улога, инвестирана у политику моћи. Пројектован је и нови „свечани” приступни трг, који би „садржавао револуционарну тематику”  – „у средини трга горела би вечна ватра у спомен палим борцимa”, а „потез би се завршавао једним постаментом испред зграде Музеја, на коме би била постављена скулптура председника Републике Јосипа Броза Тита”.[5]

Изглед урбанистичке композиције и позиције Музеја револуције

  У даљем наставку чланка, писаћу мало о историјату овог пројекта и недовршеног здања. Конкурс за Музеј револуције је расписан 1961. године и награду је добио архитекта Вјенцеслав Рихтер (Vjenceslav Richter). Наиме, требало би рећи да прва награда није додељена, али су зато додељене две друге награде, које су представљале основ за изградњу овог здања. Одлука је пала на Рихтерово решење.

  Градња је почела тек 1978. године. Решење је претрпело неке измене, али је суштина остала иста. О самом концепту и идеји писаћу у наредном чланку у сваком случају. Градња музеја прекинута је 1981. године, под изговором да нема довољно финансијских средстава да се радови наставе. Мој став је да је ту значајну улогу играла политичко-идеолошка околност у тадашњој Југославији, што сам описивао у својој мастер тези, као хронологију развоја овог пројекта. 

  Дан данас то здање стоји недовршено. Темељи и подрумски део овог објекта на најбољи начин осликавају крај револуције и пропаст једне идеологије. Како год да се окрене, ово здање је ипак требало да буде завршено или да поприми неку адекватну функцију, која одговара како нашем времену у којем живимо тако према изграђеном (пројектованом) простору подрумског дела. Данас је тај простор стециште бројних бескућника који ту живе.

Замишљен изглед музеја

  Те 1981. године, градилиште Музеја револуције је било ограђено оградом, да би је људи рушили 1991-92. године, док на крају није била уклоњена. Тиме је приступ том месту био омогућен. То је резултирало да бројни бескућници живе у великим просторијама или малим пролазима са једне стране, а са друге то је постало место где су се клинци из суседних блокова скупљали.

  У трећем чланку, више ћу писати о свом искуству везаном за тај подрумски део и дотаћи ћу тему функције постојећег простора који познајем дуги низ година и који сам истраживао како бих направио адекватну реконструкцију постојећег дела за свој дипломски рад.

[1] раније Савезно извршно веће, Палата федерације.
[2] раније Зграда друштвено-политичких организација, ЦК СКЈ.
[3] Љиљана Благојевић је ванредни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.
[4] Благојевић. Љиљана, Нови Београд оспорени модернизам, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2007, стр. 224
[5] „Текстови, нацрти, фотографије пројекта Музеја револуције народа и народности Југославије”

ПРВИ ЧЛАНАК

Монти Пајтон | Архитекте

Комичан клип о нама архитектама и на тему становања. Погледајте у сваком случају:

СРЦ „25. мај” | Иван Антић

Аутор и пројектант: академик проф. Иван Антић, дипл. инж. арх.
Пројектанти конструкција:
- олимпијски базен: Петар Дамјановић, дипл. грађ. инж
- ресторан са кугланом: мр Сава Вукелић, дипл. грађ. инж.
Пројектанти инсталација: „Југофунд”, „Косово-пројект”, „Јанко Лисјак”, „Давид Пајић”
Пројектантска кућа: Завод за пројектовање ГП  „Рад”
Извођач радова: ГП  „Рад”
Време изградње: 1972-73. године 

Изглед СРЦ „25. мај”

  На десној обали Дунава, на површини од 9 ha смештен је спортско-рекреативни центар комплетног садржаја. 

  Садржи спортску дворану, отворене и затворене базене, ресторан са кугланом, сауне, отворене спортске терене и слично. 

  Овој архитектонској целини посебан акценат даје ресторан на конзолама дужине 19 m.

Поглед са шеталишта

  Кров покривеног олимпијског базена је од хиперболично-параболоидне преднапрегнуте бетонске љуске, дебљине 7 cm, на основу ромба, са распоном по дужој дијагонали 107 m, а краћој 60 m. У најнижим тачкама кровне љуске формирају се коси стубови „опорци” који су међусобно повезани затегама од преднапрегнутог бетона. 

  Зграда је фундирана на франки пилонима носивости 80 t.

Поглед из ваздуха

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

Филм „Архитектура Сплита” | 2008

Филм  „Архитектура Сплита“ снимљен је током 2008. године у Сплиту, у далматинском граду на Јадрану. У филму се приказује архитектура тог града, амбијенти, улице и слично. 

 Први део:

Други део:

Трећи део:

Досије „Метропол“ | 2011

01 | Хотел „Метропол“ - некад

Oвај чланак је посвећен реконструкцији хотела „Метропол”, архитекте Драгише Браошвана. Пре свега, морамо мало да се вратимо у скорашњу прошлост. Дакле, реконструкција делa архитекте Брашована је почела отприлике 2007. године. Нови инвеститор који је купио објекат je грчки хотелијер Јоанис Николаус Даскалонтанакис (извор). Дакле, хотел је прешао у грчке руке.

Од 2007. године почиње реконструкција која је стала већ 2008. или 2009. и објекат стоји запуштен неколико година. У јулу ове године, поново је настављена такозвана реконструкција овог задња, највероватније због увођења пореза на ружноћу (извор). Најзад се неко сетио у овом граду...

Но, да се вратимо на саму реконструкцију „Метропола”. Почетком октобра, имао сам прилике да присуствујем неколико дана на лицу места, на самом градилишту. Оно што сам затекао је тешко описати... Најкраће речено, стање је хаотично и катастрофално... Током боравка, направио сам мали видео запис стања, те овом прилико приказујем у овом чланку. Реч је о ексклузивним снимцима који су направљени пре две недеље. Снимак:

У овом снимку су приказана стања хотелских јединица, крова хотела, главног хола у приземљу и простори анекса (на месту где је некад био ресторан). Да ли је заиста оволико могло да се уради за четири године? Или је нешто друго питању? Вероватно нећемо доћи до одговора. Остаје нам да наслућујемо шта је у питању....   
Покушаћу кроз једну причу да опишем мало ситуацију. Прича је у неку руку комична, али у себи има дозу ироније и трагичности.

Причају српски и грчки архитекта око реконструкције „Метропола” у Београду:

С. архитекта: „Да ли знаш ко је пројектовао ,Метропол', овај хотел који сада реконструишеш?”
Г. архитекта: „Не, не знам...”
С. архитекта: „Па ,Метропол' је пројектовао арх. Брашован...” (прекида Грк)
Г. архитекта: „Где живи? Где ради?”
С. архитекта: „Па... Он није више међу живима... Он је славни архитекта мо...” (опет прекида)
Г. архитекта: „Е, штета! Таман сам хтео да га питам за оне преградне зидове од опеке које сам морао да рушим...”

Српски архитекта гледа ћутке свог грчког колегу, мислећи да се шали... Али кад је схватио да је Грк озбиљан и да стварно тако мисли, само се окренуо и рекао у себи:
- Ј....е, са каквим моронима ја радим...
  И наравно дао отказ и напустио посао... 

02 | Главни хол у приземљу, октобар 2011. године

Ова прича је нажалост истинита и стварно се десила почетком октобра ове године, на самом градилишту. Сведок сам ње. Поука ове приче је свакако да ако ми не умемо да ценимо и поштујемо своје наслеђе и оно што имамо, неко други, неки туђин, тек поготово неће. У неку руку смо сами, као струка, одговорни за неке ствари које се догађају. Но, да не дужим на ту страну. Морамо се сви запитати докле смо стигли и у ком правцу иде наша струка. Морамо имати неки кодекс и принцип понашања, неке црвене линије, испод којих нећемо ићи. Знам, сви ће рећи „па криви су инвеститори”, „од инвеститора све зависи” и слично. Али хајде да пробамо некако да побољшамо стање. Свима ће нам бити боље. Вреди покушати, ништа се не губи...

Као што сам горе написао, стање је хаотично. Малтене се ради без пројекта. Постоје цртежи, али су у најмању руку нетачни, бар што се тиче димензија. Све што је постојало у старом хотелу је срушено. Необично ми је да су сви зидови били лоши и да их је све требало срушити. Али шта је ту је. Дакле цео простор је био слободан и поново започет постављањем гипс-картонских зидова. Онда су радови стали, и ове 2011. године је поново почело са постављањем и преправљањем тих зидова по принципу „демонтирај-монтирај”. И тако у круг... 

То иде до те мере да се мора на лицу места све премеравати и проверавати димензије. Да не кажем да се на једном спрату десило да је последња соба у тракту била мања за један метар у односу на остале. Мајстори су радили по цртежима пројектанта... 

Поменућу и неке рокове који се планирају. До 15. јануара 2012. године, дакле следеће године, планирано је да се заврши кула са улазним холом и лобијем. Да ли ће тако бити или не, време ће показати. За сада радови иду споро и килаво. До 15. јанура 2013. године, хотел би требало да буде комплетно завршен са свим анексима. Гледано овако, са моје стране, чисто сумњам да ће бити тако...

Моје неко лично мишљење да је вођење ове реконструкције врло лоше и врло понижавајуће за младог архитекту, као што сам ја, пуног ентузијазма и наде. Такође, чини се ми да је веома неозбиљно и непрофесионално. Надам се да су старије колеге сличног става као што је мој. Бар се надам... Ја сам само једна риба у бари пуној крокодила. Али ваљда имам неки облик савести и етичког кодекса... Што можда није лоше...

У даљем наставку чланка, приказаћу Вам цртеж и изглед једне хотелске јединице која се ради по плану реконструкције, до којег сам дошао сасвим случајно. Ово је цртеж једне хотелске јединице која се изводи:

03 | Основа једне хотелске јединице

Да мало анализирамо ову основу. Искрено, није ми јасно шта је фалило претхнодним јединицама пре реконструкције. Знам пројекат арх. Брашована и чуди ме да су кренули са стопроцентним рушењем... Оно што се види на овом цртежу, а то је да купатило има транспарентне отворе. Обратите пажњу на којим местима. Један отвор се пружа на линији када - кревет. Дакле, неко ко лежи, спава, може да гледа неког док се тушира. Затим, други отвор који је са леве стране од врата (када се улази у ову једииницу, на цртежу десно), отвара се поглед према кади исто, али кад се мало зађе у собу и према wc шољи. Ја се свакако не бих осећао пријатно у оваквом простору. Нема уопште приватности... Да ли би Вама било пријатно да боравите овде? Мени су лично боље биле Брашованове јединице од ових грчких. Једноставно, Београд није Паралија, и крај! Поготово када је реч да би ово требало да буде хотел од пет звездица...

Идемо даље. Овако изгледа у стварности једна таква јединица:

04 | Изградња једне хотелске јединице

Надоградња, која је планирана, је под знаком питања. Прво што за њу не постоји прави пројекат (постоје неке назнаке да би ту требало да буду јединице, али је све на нивоу идејног решења), те се она оставља увек за касније. Током боравка, стекао сам утисак да би било најбоље да је и нема, јер не знају шта ће са њом. Да је сруше скупо им је. Дакле, мора некако да се настави. Овако изгледа, рецимо, поглед низ ходник прве етаже према тој надоградњи:

05 | Поглед из ходника куле хотелаИзградња

На крају, биће још једна слика. Реч је о ситноребрастој таваници у простору који је некад био ресторан. Тачније у оном анексном делу према раскрсници Булевара краља Александра и Карнегијеве улице. Овом сликом завршавам овај чланак. Уколико дођем до још неког материјала, потрудићу се да га презентујем, мада мислим да је и ово довољно и јасно.

06 | Ситноребраста таваница