У мају прошле године објављен је чланак о стамбеном насељу у Бањици, који можете прочитати на следећем линку. У овом чланку биће објављен други чланак о овом насељу.
ОПШТИ ПОДАЦИ
Тип конкурса: Општи београдски конкурс за архитектонско решење стамбеног насеља Бањица у Београду, 1971. године;
Награда: Прва награда;
Аутори и пројектанти: Слободан Дрињаковић, дипл. инж. арх.; Бранислав Караџић, дипл. инж. арх. и Александар Стјепановић, дипл. инж. арх.;
Извођачи: КМГ „Трудбеник“ и ГП „Напред“;
О СТАМБЕНОМ КОМПЛЕКСУ
Територија која заузима будуће насеље налази се на јужном делу излаза из Београда, оивичено Авалским путем, Бањичким булеваром, путем за Канарево брдо, зеленим површинама и Бањичким потоком.
 |
| 01 | Стамбени комплекс на Бањици | 1971. године |
Интересантна је покренута конфигурација терена која је имала одређен утицај на организацију и намену површина за изградњу. Терен је у благом, а затим у јачем паду ка југу до Бањичког потока. Јужно од потока, терен се благо диже да би се коначно отворио широком падином ка Авали. Сам стамбени комплекс је потребно посматрати тако да се узме у обзир његов посебан положај у односу са везом природа-град, са свим специфичностима које карактеришу једно градско насеље, постављено у природу, а у непосредној близини града са којим је повезана јаким саобраћајним везама. Средишни простор стамбеног комплекса, намењен јавном садржају, ослобођен је других садржаја (објеката), који би својим димензијама спречавали природне визуре, омогућене самом конфигурацијом терена. Остварен је контакт средишног простора комплекса са природом, као и веома сликовите визуте са ободних путева (нарочито авалског) уз сам комплекс. Из претходних чињеница дошло се до закључка да је потребно извршити што јаче груписање објеката, избегавајући затворене форме, и омогућити што више отварања за коришћење природног осунчаеа и слободних визура. Ово не би требало да се тумачи као груписање више објеката у целини, него као стварање једног објекта сложене форме који по својој организацији представља кућу-заједницу, кућу-организам. Кућа је пространа микрозаједница са карактеристикама градског амбијента. Зграде према Авалском путу представљају основни елеменат који се састоји из два главна тракта: северног и јужног, формирајући улицу која личи на кичму куће. Улица је постављена у правцу исток - запад и рашчлањена на два нивоа: горњи ниво који представља приземље и пешачке токове, доњи саобраћајно-економски. Путем продора, горњи ниво се отвара и повезује са зеленим површинама испред јужног и северног тракта. Оба тракта (и јужни и северни) продужавају се према истоку, односно западу у систем кубуса који омогућују степеновање основног волумена и потребна прилагођавања објеката конфигурације терена. У погледу просторно-архитектонског обликовања рашчлањавања волумена је постигнута је конкавност и висинско степеновање објекта: терен, доње етаже јужног тракта, јужни тракт и на крају завршни акценат - северни тракт. Тако је у датом решењу постигнуто максимално коришћење природних услова везаних за сунце, видик, зеленило итд. Да би ова идеја била спроведена у потпуности, северни тракт се после трећег спрата ротира за 180°, отварајући горње спратове према југу. Стамбене куле су дате у зони предвиђеној за њихову изградњу, са нешто смањеном спратношћу у односу на спратност која је била индицирана првобитним детаљним урбанистичким планом. Рашчлањеност кула у вертикалном плану потенцира виткост волумена и обогаћује просторни акценат. Терасасти објекти дуж пута за Канарево брдо користе различите падове терена и пружају разноврсност у погледу вертикалног и хоризонталног плана, примењујући и различите величине смицања. Станови су атријумски - индивидуални.
 |
| 02 | Стамбене јединице на Бањици | 1971. године |
У односу на конкурсни рад, квадратуре свих станова су претрпеле измене (смањење). Упоредном анализом дошло се до тога да се тип „А“ (стан најлакше прилагодио жељеним квадратурама, а да при томе није изгубио основне организационе квалитете. Приликом постављања принципа организације основне стамбене ћелије постојала су два битна карактера која су утицала на избор типа и врсте организације. Чињеница је да је индустријски начин изградње све интезивнији с једне стране, али са друге стране су породица и захтеви савременог начина живота. Основно организационо језгро стана је заједничко за све структуре. Квалитет умножавања - спајања у два основна примењена склопа, систем дуплог тракта и систем затворене форме, примењен је јединствен распон који пружа максимум у техничко-технолошком погледу, а истовремено не представља препреку савременој организацији стана. Основни и једини конструктивни распон за све објекте у насељу је распон од 5.40 метара.
Основна јединица даје могућност флексибилности, па је у том смислу извршено и раздвајање групе просторија намењених гостима (јавни део), као и формирање групе простора ноћ-дан. Простор за обедовање није само површина за смештај породичног стола, већ простор који треба да обогати основну организацију како у просторном погледу, тако и у погледу омогућавања паралелног тока више функција. Положај простора, величина, везе, у односу на остале делове стана дају базу једном савременијем виду становања, за сада у скромнијим условима.
Станови су пројектовани према нормативима ССНО-а, а њихова структура је следећа:
1. гарсоњера: 10;
2. једнособни: 413;
3. једноипособни: 273;
4. двособни: 923;
5. трособни: 1.597;
6. троипособни: 330;
7. четвороипособни: 71;
8. атељеи: 20;
Укупно станова: 3.617 + 20 атељеа.
 |
| 03 | Склопови стамбених објеката на Бањици | 1971. године |
