ОПШТИ ПОДАЦИ
Пројектант: Димитрије М. Леко, унив. проф. инж. арх.;
Локација: Чика-Љубина улица бр. 10, Београд, Република Србија (тада Краљевина Југославија);
Време изградње: 1933. године.
О ОБЈЕКТУ
У размерама уске и дубоке парцеле, пројектни задатак је налагао изградњу пословног и стамбеног здања. Већина захтева у пројектовању према таквим пројектним задацима кретао се ка максималном искоришћењу земљишта, што, наравно, даје значајни смер тежње у конципирању основе. Потребно је остварити крајњу економичност и рентабилну раздељеност простора, али и водити пажњу да у сваком простору буде очувана потребна вредност.
Код предметног решења у приземљу су два мала продајна простора и једна већа трговина са санитарним блоковима. Са уличне стране преко уског улазног простора остварује се веза са главним комуникацијским степништем и лифтом. У приземљу су још стан за домара (настојника) и просторије за канцеларије.
Спратне етаже састоје се из станова и бироа. Све етаже имају исто решење основе. Станови показују тежњу понуде што удобнијег начина живљења са стриктном поделом на два дела: стамбени и домаћински део (део за послугу). Оба дела имају директну везу са комуникацијским степеништем и комуникација је потпуно без сметњи. Између себе повезани су са индиректним ходником, у којем се налазе просторије хигијенско-санитарног карактера.
 |
| 01 | Фасада и основе приземља и спрата стамбене зграде у Београду | арх. Димитрије М. Леко | 1933 |
Стамбени део састоји се од четири собе, улазног простора са наменом одлагања гардеробе и интерног ходника са купатилом. Домаћински део састоји се од кухиње, која је повезана са стамбеним делом преко интерног ходника, у којем су смештени тоалет и остава. Просторије за послугу налазе се на дворишној страни. Састоје се од предсобља са тоалетом, перионице и две спаваће собе.
Приликом концепције основе овог стана, архитекта се држао строгог правца који је приказивао начин живљења добро ситуираних грађанских породица, по традицији са очуваним начином становања, које нестају са мањим променама из генерацију у генерацију. Са техничке тачке гледишта потребно је приметити да су све просторије примерно осветљене и проветрене. На свакој етажи према дворишту налази се група просторија која је намењена приватним бироима.
Спољно, фасадно прочеље према улици је компоновано на основу три симетричне осе које приказује мирно, једноставно и солидно решење. Уочава се такође раздвајање између нижег дела при тлу и вишег стамбеног дела зграде у боји и венцу, које наглашава дискретна пластика.
У општем смислу нагласио бих да решење поакзује израз културног настојања, који извире из стварног доживљаја и ненаправљене, приучене тежње, више пута приказиване код нас и којој одговара једино западна култура становања, а која није одраз нашег начина становања и бивствовања.
Аутор текста: Јоже Платнер, инж. арх.
Превод са словеначког језика: арх. мр Горан В. Анђелковић
Извор: Platner, J. (1933). Privatna zgradba v Beogradu. Аrhitektura (Ljubljana), 3-4: 48.
