ОПШТИ ПОДАЦИ
Пројектант: Крешимир Мартинковић, дипл. инж. арх.;
Инвеститор: Савезно извршно веће;
Извођач: Грађевинско предузеће „Рад“, Београд;
Локација: Далматинска улица 58–60, Београд;
Инвеститор: Савезно извршно веће;
Извођач: Грађевинско предузеће „Рад“, Београд;
Локација: Далматинска улица 58–60, Београд;
О ПРОЈЕКТУ
У једном пријатном кутку, каквих нема много у Београду, у Далматинској улици, подигнута је 1962. године нова стамбена зграда за службенике Савезног извршног већа. Специфичност пројектантског задатка састојала се у томе што је инвеститор тражио око 70 станова, од чега највећи број једнособних комфорних, који би у погледу унутрашње опреме и уграђених техничких уређаја, били израз наших највећих садашњих могућности. Друга специфичност је у томе што корисници станова нису стално везани за одређено место боравка.
 |
| 01 | Изглед објекта | 1963 |
Како је урбанистичко-техничким условима одређен и вертикални габарит објекта, захтевани број станова, који је прилично велики, могао се постићи само усвајањем веће дубине тракта, односно, стварањем средњег поља, с тим да се око вентилационих шахтова у средњем пољу групишу купатила и предсобља. Усвојен је пројектантски и конструктивни растер од 4.50х4.50 метара, са три поља у дубини. Конструкција је армирано бетонски скелет. Настојећи да задовољи тражене услове у погледу опремљености станова, пројектант је усвојио типизирану кухињу, са уграђеним кухињским блоком, бојлером, помичном плочом за ручавање и другим уређајима.
Ако посматрамо сваки стан посебно, ниједном од девет станова, колико их има на сваком спрату, не може се ништа крупније замерити у погледу основне диспозиције. Напротив, то су стандардна, свуда широко прихваћена, решења једнособних и двособних станова у погледу односа појединих просторија и површина у стану.
 |
| 02 | Основа типског спрата | 1963 |
Основни недостатак решења је у томе што нису довољно искоришћене предности добијене усвајањем јединственог пројектантског и конструктивног растера који намеће строгу правилност, како код решавања функционалног склопа зграда, тако исто и код обликовања. Скелет и један усвојени распон, ако је доследно спроведен, обавезује нас на строгу правилност ритма, понављање елемената, једном речи, обавезује нас на поштовање конструктивне логике у стваралачком поступку. Недостатак решења у функционалном смислу је у томе што, од укупно девет станова на спрату, има неких који се међусобно само незнатно разликују. Дакле, нити су идентични у погледу диспозиције, нити се довољно разликују да би се могло говорити о различитим типовима станова.
У несумњиве архитектонске вредности зграде треба, поред осталих, нарочито истаћи успело обликовање. Фасадно платно према Далматинској улици, нажалост, слабо видљиво због малог попречног профила ове старе улицњ, врло добро је пропорционисано. Пронађени су прилично складни односи између пуног (серклажне траке и парапети обложени фасадним керамичким плочицама) и празног (отвори прозора).
Извор: Вуковић, С., 1963. Стамбена зграда у Далматинској улици у Београду. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 19: 23.
