Пројектовано: 1971. године
Реализација: 1973. године
Извођач: ГП „Рад” Београд
Локација: Блокови 61 и 62, Нови Београд, Србија
Аутори: арх. Дарко Марушић, арх. Миленија Марушић и арх. Милан Миодраговић
Детаљни урбанистички план насеља урађен је 1965. године у Урбанистичком заводу Београда. Аутор је архитекта Јосип Свобода.
Стамбени објекти:
Објекти типа „А” појављују се у групацији од три објекта. Конципирани су у систему од шест степенишних ламела са по четири стана на степеништу. Степенишна ламела представља примарни елеменат компоновања објекта, структуирања станова, као и основни статички сегмент. Спратност се креће од четири до двадесет стамбених етажа.
Конструктивни систем чине пуне плоче као таванице и вертикална тидна платна распона 3.60, 4.20, 4.80 и 5.40 метара. Конструкција се лије на лицу места у клизној оплати. Фасадна платна су префабрикована, димензија целог распона и целе спратне висине са уграђеним прозорским отворима.
Објекти типа „Б” појављују се у пару. Објекат је решен у два тракта са по четири степенишне ламеле у сваком од трактова. На међуразмак, простор који је омеђен смакнутим трактовима објекта, оријентисане су нестамбене просторије стана. Овај простор је премошћен плочом изнад гаражног тракта директно везаном за степеништа у објекту, прилазну етажу и партер. Са нивоа ове плоче, која представља једну врсту пешачке стамбене улице, неометано се прилази у центар, са једне, и школске и предшколске установе са друге стране.
Конструктивни систем објекта је скелетни монтажни систем „Жежељ” уобичајених, каталошких распона (3.60/4.20, 4.20/4.20). Фасадни елементи су префабриковани, мотнажни, димензија целог распона и целе сптратне висине.
Станови:
У објектима типа „А” стамбене јединице су једнострано оријентисане. Простор стана, подељен на зону дневног и ноћног боравка, гради се око језгра које се састоји из кухиње, обедовња, купатила и лође. Везе између зона остварене су преко улаза и дегажмана, са једне, и обедовања са друге стране.
У двотрактним објектима типа „Б” двособни и већи стнови двострано су оријентисани. На спољну страну објекта оријентисани су међусбоно повезани дневни и ноћно боравак, а ан унутрашњу страну линија ручавања, кухиње, сервиса и економске лође. У попречном правцу остварена је пуна просторна интеграција дневног ботавка, ручавања и лође, што представља основну карактеристику решења.
Извор:
Блокови 61 и 62 (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 78.
Остале информације на страници „Српски архитекти/ Serbian architects”.
Линк:
http://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%90%D0%A0%D0%A5%D0%98%D0%A2%D0%95%D0%9A%D0%A2%D0%98-SERBIAN-ARCHITECTS/351627403876
Реализација: 1973. године
Извођач: ГП „Рад” Београд
Локација: Блокови 61 и 62, Нови Београд, Србија
Аутори: арх. Дарко Марушић, арх. Миленија Марушић и арх. Милан Миодраговић
Детаљни урбанистички план насеља урађен је 1965. године у Урбанистичком заводу Београда. Аутор је архитекта Јосип Свобода.
| Урбанистичка композиција |
Објекти типа „А” појављују се у групацији од три објекта. Конципирани су у систему од шест степенишних ламела са по четири стана на степеништу. Степенишна ламела представља примарни елеменат компоновања објекта, структуирања станова, као и основни статички сегмент. Спратност се креће од четири до двадесет стамбених етажа.
Конструктивни систем чине пуне плоче као таванице и вертикална тидна платна распона 3.60, 4.20, 4.80 и 5.40 метара. Конструкција се лије на лицу места у клизној оплати. Фасадна платна су префабрикована, димензија целог распона и целе спратне висине са уграђеним прозорским отворима.
Објекти типа „Б” појављују се у пару. Објекат је решен у два тракта са по четири степенишне ламеле у сваком од трактова. На међуразмак, простор који је омеђен смакнутим трактовима објекта, оријентисане су нестамбене просторије стана. Овај простор је премошћен плочом изнад гаражног тракта директно везаном за степеништа у објекту, прилазну етажу и партер. Са нивоа ове плоче, која представља једну врсту пешачке стамбене улице, неометано се прилази у центар, са једне, и школске и предшколске установе са друге стране.
Конструктивни систем објекта је скелетни монтажни систем „Жежељ” уобичајених, каталошких распона (3.60/4.20, 4.20/4.20). Фасадни елементи су префабриковани, мотнажни, димензија целог распона и целе сптратне висине.
| Стамбени комплекс |
| Стамбени комплекс |
У објектима типа „А” стамбене јединице су једнострано оријентисане. Простор стана, подељен на зону дневног и ноћног боравка, гради се око језгра које се састоји из кухиње, обедовња, купатила и лође. Везе између зона остварене су преко улаза и дегажмана, са једне, и обедовања са друге стране.
У двотрактним објектима типа „Б” двособни и већи стнови двострано су оријентисани. На спољну страну објекта оријентисани су међусбоно повезани дневни и ноћно боравак, а ан унутрашњу страну линија ручавања, кухиње, сервиса и економске лође. У попречном правцу остварена је пуна просторна интеграција дневног ботавка, ручавања и лође, што представља основну карактеристику решења.
| Станови |
| Станови |
Блокови 61 и 62 (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 78.
Остале информације на страници „Српски архитекти/ Serbian architects”.
Линк:
http://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%90%D0%A0%D0%A5%D0%98%D0%A2%D0%95%D0%9A%D0%A2%D0%98-SERBIAN-ARCHITECTS/351627403876
Нема коментара:
Постави коментар