Насеље „Цвећара“ | арх. Дарко и Миленија Марушић | 1989-93

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектовано/ реализовано: 1989-93. године;

Локација: Раданска улица, Дедиње, општина Савски венац, Београд;

Аутори: арх.  Дарко Марушић, арх. Миленија Марушић и арх. Жељко Гашпаревић;

О СТАМБЕНОМ КОМПЛЕКСУ  

01 | Изглед насеља

Миленији и Дарку Марушићу[1] у остварењу стамбеног блока „Цвећара“ помогло је искуство и студиозност стечене пројектовањем насеља Церак-виногради, као и уочени проблеми који се тадашњим концептом нису могли савладати.

02 | Ситуациони план

Захтев инвеститора, али и окружење суседнив вила, инспирисало је ауторе да комплекс поставе у духу прелаза ка хуманијем и елитнијем становању. Мање групе двојних породичних зграда подсредством посебних,  раздвојених улаза, уводе у интимни свет сваке стамбене јединице иако је још реч о колективном становању[2].

Упркос томе што су станови типски, пројектовани према стандардним прописима квадратуре, у обликовању су употребљени класични елементи куће - кос кров, димњаци, терасе са перголама.

03 | Детаљ - приступ улазу у објекат и поштанско сандуче

Следствено свом ауторском маниру, Марушћи велику пажњу посвећују урбанистичком концепту, богатству функционалног и ликовног решења, изнијансираним детаљима, квалитету извођења и партерној обради окућнице.

04 | Карактеристичан пресек

Остварена синтеза искуства прошлости и савремених метода, издваја „Цвећару“ међу сличним стамбеним поставкама у Београду.

* * *

Још једна веома битна карактеристика овог пројекта је да је димензионисан према керамичким плочама на фасади, димензија 30.0х30.0 цм. Те плоче уједно представљају основни модул на овом објекту. 

05 | Изглед насеља

[1] Марушић Миелнија (1941, Ваљево) и Дарко (1940, Омиш), аритектонски и брачни пар који свој студиозан и продуховљен приступ архитектури заснива на синтези теоријског и практичног у оквиру постулата касномодерне. Остварују дело особеног архитектонског рукописа, инсистирају на хуманизацији, урбанистичком аспекту, боји и детаљу и уносе нове тонове у стамбену тематику. Посебно су запажени по остварењима прелазног типа од колективне ка индивидуалној стамбеној  изградњи.
Дела:
- Стамбено насеље Церак-Виногради (1978-87., са Н. Боровницом, Н. Танкосић и Ж. Гашпаревићем)
- Породична кућа генерала Мамуле у Опатији (1984., са Ј. Пиласановићем)
- Стамбено-пословни објекат у Булевару Ослобођења (1989.)
- Групација породичних кућа „Цвећара” (1989-93., са Ж. Гашпаревићем)
- Управно-пословни објекат „Металс банке”, Нови Сад (2005-07.)
- Стамбено-пословни објекат у Булевару краља Александра (1989-2000.)
[2] Бољи је израз вишепородично становање.

Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација. 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects“