Двојна породична кућа у улици Огњена Прице у Београду | Арх. Александар Стјепановић

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектовано: 1970. године;
Реализација: 1970-72. године;
Локација: улица Огњена Прице, општина Врачар, Београд;
Извођач: ГП „Конфор“;

Аутор: арх. Александар Стјепановић;

О ОБЈЕКТУ

01 | Изглед објекта | 1970-72. године

Улица Огњена Прице у којој је подигнута ова стамбена зграда налази се у делу Београда познатом под именом „Котеж Неимар”. Овај крај града, карактеристичан по низу самосталних објеката са баштама и вртовима, задржао се као нека врста оазе породичних објеката у релативно ужем  подручју града, сачувавши све особености овог начина становања и живота. Ова чињеница је била присутна у току целог рада на пројекту и реализацији.

Сам терен - парцела која је предвиђена за изградњу стамбене зграде ослања се на две улице: са севера на улицу Корнелија Станковића, а са југа на улицу Огњена Прице, између којих постоји висинска разлика (терен пада ка југу).

Две постојеће зграде, са источне и западне стране парцеле, формирају одређен просторни оквир који даје ближе обележје средине.

Облик терена-парцеле је такође био један од битних фактора у опредељивању организације оба плана (хоризонталног и вертикалног). Парцела има облик издуженог правоугаоника који је у својој средишњој зони преломљен у правцу запада.

Скицирајући све наведене чињенице, долазимо до основних полазних услова релевантних за поставку основног концепта. Традиција шире средине, постојећи физички оквир - утицај уже средине и облик парцеле, висинска разлика између крајњих тачака, као и максимално искоришћење терена у грађевинском смислу, имајући истовремено у виду  његову вредност, представљале су основни полазни мотив приликом рада, не доводећи уједно у питање исправност архитектонско-урбанистичког концепта.

Разврставајући ове услове по њиховој важности и тежини, логично се наметнуо закључак да су ширина парцеле (ограниченост једне димензије - ширине, њена дубина која је у односу на ширину много израженија величина) и њен облик они битни и пресудни фактори у смислу опредељивања за основни архитектонско-просторни концепт објекта.

Утицај средине је несумњиво стално присутан као нешто што сваки архитект, као припадник те средине, носи у себи, хтео он то или не.

02 | Изглед објекта | 1970-72. године

У подужном смислу зграда је подељена на две ламеле - две стамбене јединице чији се садржај развија у два смера: по дубини и по висини, на принципу полунивоа, пратећи конфигурацију терена. Садржаји су распоређени према логици (технологије) начина становања: прво приземље - приступ, улазна зона, гаража и пратећи простори, друго приземље - боравак, обед, припрема хране (кухиња), а затим  одговарајући број соба са хигијенским чвором на осталим нивоима. 

03 | Основа јединице | 1970-72. године

У погледу усвојеног концепта хоризонталног плана од пресудног значаја је било „понирање” два основна правца пружања терена који се преносе и на сам план. Сукоб два основна правца налази одговарајући израз како у хоризонталном тако и вертикалном плану. Сукоб ових праваца добија своје место разрешења у лежишту објекта путем волуменског просторног акцента основне форме. Поштујући услове средине форма се степенује - расте,  повлачи са оба краја, према лежишту - средишту сукоба.

Тако је акцијом у оба плана,  у хоризонталном плану коришћење оба правца пружања, и у вертикалном плану степеновањем форме према тежишту сукоба, постигнута  неопходна динамичност објекта.

 

Извор: Двојна породична кућа у улици Огњена Прице у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 135

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects“