Стамбени објекат у Доситејевој улици у Београду | Aрх. Михајло Митровић | 1964

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: арх. Михајло Митровић;

Пројектовано: 1964. године;

Реализација: 1964. године;

Извођач радова: ГП „Поморавље“, Светозарево (Јагодина);

О ОБЈЕКТУ

 
У чврсто оформљеном блоку који одсеца ортогонална шема улица некадашње Вароши, преко пута Народног позоришта, остало је било неколико ниских кућа које предратно грађење није стигло да замени рентијерским стамбеним склопом. Ту између једне, пред рат изграђене, веома лепе стамбене зграде и друге две из тог времена, требало је изградити прву нову поратну стамбену зграду у овом блоку према Доситејевој улици. Требало је остати у дружељубљу са тим лепим суседом, а требало је успоставити контакт и са оне две поменуте зграде неусклађених односа  и хетерогених архитектура. Дакле, требало је градити зграду кулисне просторности између постојећих стамбених зграда тако различитих физиономија. Све то у једној равни, значи са две просторне димензије. И није се ту много могло. Основни задатак је сведен на поштовање затеченог амбијента и бојажљиво уклапање у једну страну пуне вредности и другу страна малог нереда. Како је то учињено? Изаткано је једно мирно платно  од „Радове” блок опеке нестандардног формата, тако што је унутрашња страна блока, предвиђена за спајање приликом зидања, окренута споља, према фасади. Конструктивни зуб опеке-блока постао је основни мотив пластике, која попут неке необичне крупне мозаичке слике одређује целу кућу, и пластично и ликовно и колористички, и амбијентално. То ткање шнирају равномерне траке истих отвора који се завршавају надприземним серклажом, који придржавају прстасти бетонски носачи, одвајајући тако повучено приземље од главне равни фасаде. У тој малој приземној повучености наглашена су  улазна врата са шатираним надсветлом у коме су исписани име улице и број куће.

01 | Изглед стамбеног објекта у Доситејевој улици | Арх. М. Митровић | 1964

Да се сачува сећање на стару  кућу која је уступила место овој новој, која је била и лепа и вредна,  људскије грађена него наше нове, сачувани су елементи старе степенишне ограде и уграђени у степениште нове. Само како је кућа била ниска, тих елемената је било мало, па је тај проблем решен тако што је по једна ливена гвоздена преслица уграђена у сваки степенишни крак. Иако једна, била је довољна да сачува мирис старог здања, и да покаже да је некад боље, и са више љубави радило од нас брзака и безорменталних модерниста.

01 | Тип стана у згради | Арх. М. Митровић | 1964

  Кућа је грађена по тачно утврђеној наруџби која је тражила скоро сваки спрат има другу структуру станова. Има етажа у којима је цео спрат један стан, а има их са два па и три, што је свакако био мали пројектантски хендикеп.

Извор: Стамбени објекат у Доситејевој улици у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 132.

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”