Стамбено насеље блок 19а | 1982

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Милан Лојаница, дипл. инж. арх., Предраг Цагић, дипл. инж. арх. и Боривоје Јовановић, дипл. инж. арх.

Пројектанти: Милан Лојаница, дипл. инж. арх.; Предраг Цагић, дипл. инж. арх.; Боривоје Јовановић, дипл. инж. арх.; Р. Марић, дипл. инж. арх.

Пројектант конструкција: Петар Ојдовић, дипл. грађ. инж.

Пројектанти инсталација: Владислав Вичек, дипл. маш. инж.; Петар Андоновић, дипл. грађ. инж.; Петар Мрвић, дипл. електро. инж.

Пројектантска кућа: Архитектура и урбанизам - Београд

Инвеститор: ССНО (Гозис)

Локација: Нови Београд, Република Србија

Извођач и време изградње: ГП „Ратко Митровић”, 1982. године

О ПРОЈЕКТУ | О ОБЈЕКТУ

01 | Урбанистичка диспозиција

  Површина комлекса је 14 хектара, а број подигнутих станова 1000. Уз ове стамбене групације, у њиховим приземљима добијено је 3 500 m² пословног простора и простора намењеног садржајима центра месне заједнице - сала са 250 места, друштвене просторије, библиотека са читаоницом, самоуслуга, кафе са терасом и друго. У сутеренском простору има 250 паркинг места у гаражама и групе двонаменских склоништа.

  Изузетно неповољни утицаји буке и аерозагађења у стамбеним блоковима Новог Београда утицали су на измену уобичајене организације блокова са зеленом „шупљином” у његовом средишту. Та намера је водила ка сакупљању стамбених зграда и стварању заштитног омотача око станова - „зелене короне”. Тако се блок опажа, најпре, као компактна целина, затим се препознају две основне крупне подгрупе, најзад се ове подгрупе рашчлањују у мање амбијенте који имају извесне одлике пешачких тргова и улица.

02 | Изглед наеља блока 19а

  Овде је изведен програм флексибилних станова - минималан и редуциран у односу на идејни пројекат. Данас су, и поред делимичног првобитног отпора, станари присталице слободне основе стана, а богатство и разноврсност начина коришћења истих стамбених јединица у блоку 19 потврда су оправданости залагања да стан треба пројектовати не као идеалну форму, него као скалу могућности.  

03 | Флексибилност сттруктуре стана

  Конструктивно, зград су фундиране на франки шиповима Ø406, носивости шипова 60 тона; кровови су од косих монтажних плоча, а завршавају се међуспратним армиранобетонским таваницама. Флексибилни, преградни зидови примењени су по систему „Љутомер”, док су фиксни зидови армиранобетонски, монтажни, дебљин 8 cm; између станова примењени су по принципу 2х8 cm са међупростором 24 cm. Остали нефлексибилни зидови су од гипсаних плоча „Динара”.

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”