Стамбено насеље Бањица | Београд | 1972-76

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори и пројектанти: Слободан Дрињаковић, дипл. инж. арх.; Бранислав Караџић, дипл. инж. арх.; Александар Стјепановић, дипл. инж. арх.;

Пројектант конструкција: Радмило Јовичић, дипл. грађ. инж.;

Извођач и време изградње: КМГ „Трудбеник”, ГП „Напред”, ГП „7. јули”, 1972-76. године;

О ОБЈЕКТУ И КОМПЛЕКСУ

Стамбени комплекс има посебан положај као градско насеље постављено у природи, а у непосредној близини града и повезано јаким саобраћајним везама. Његов средишњи простор намењен је јавном садржају, а остали део комплекса са зградама тако је постављен да не спречава природне визуре, уз коришћење погодности конфигурације терена.

01 |  Макета комплекса на Баљици

Стамбена јединица (спремна за даљи развој) омогућава велики број варијанти у погледу међуспратног везивања у склопу. На овај начин типску ламелу образују два паралелна тракта која се састоје од четири распона 5.40 метара између којих је постављен вертикални комуникативни чвор у распону од 4.20 метара односно 4.50 метара.

02 |  Стамбено насеље на Баљици

Осам тачака одређује решење типске јединице стана:

1. основно језгро свих станова је типско;

2. примена једног од постојећих монтажних система;

3. систем трактова који омогућава попречно вентилирање;

4. флексибилност станова са увећаном просторношћу;

5. издвајање групе просторија за госте од оних намењених породици;

6. издвајање простора по принципу дан-ноћ;

7. повећање простора за обедовање;

8. принцип двоструке оријентације;

Предвиђено решење омогућава врло једноставну монтажну изградњу на принципу тунела - попречни зидови се раде у клизној оплати на типским распонима. Таваница је монтажна и њено монтирање омогућено је системом тунела.

03 |  Стамбено насеље на Баљици

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”