среда, 29. мај 2013.

Стамбено насеље Бањица | Београд | 1972-76

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори и пројектанти: Слободан Дрињаковић, дипл. инж. арх.; Бранислав Караџић, дипл. инж. арх.; Александар Стјепановић, дипл. инж. арх.;
Пројектант конструкција: Радмило Јовичић, дипл. грађ. инж.;
Извођач и време изградње: КМГ Трудбеник, ГП Напред, ГП 7. јули, 1972-76. године;

О ОБЈЕКТУ И КОМПЛЕКСУ

Стамбени комплекс има посебан положај као градско насеље постављено у природи, а у непосредној близини града и повезано јаким саобраћајним везама. Његов средишњи простор намењен је јавном садржају, а остали део комплекса са зградама тако је постављен да не спречава природне визуре, уз коришћење погодности конфигурације терена.
01 Макета комплекса на Баљици
Стамбена јединица (спремна за даљи развој) омогућава велики број варијанти у погледу међуспратног везивања у склопу. На овај начин типску ламелу образују два паралелна тракта која се састоје од четири распона 5.40 метара између којих је постављен вертикални комуникативни чвор у распону од 4.20 метара односно 4.50 метара.
02 Стамбено насеље на Баљици
Осам тачака одређује решење типске јединице стана:
1. основно језгро свих станова је типско;
2. примена једног од постојећих монтажних система;
3. систем трактова који омогућава попречно вентилирање;
4. флексибилност станова са увећаном просторношћу;
5. издвајање групе просторија за госте од оних намењених породици;
6. издвајање простора по принципу дан-ноћ;
7. повећање простора за обедовање;
8. принцип двоструке оријентације;
Предвиђено решење омогућава врло једноставну монтажну изградњу на принципу тунела - попречни зидови се раде у клизној оплати на типским распонима. Таваница је монтажна и њено монтирање омогућено је системом тунела.
03 Стамбено насеље на Баљици

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

1 коментар: