понедељак, 30. мај 2016.

За истраживаче | часопис „Архитектура урбанизам“ | Бр. 7, 1961 | 2016

Наставља се иницијатива за истраживаче наше архитектуре друге половине ХХ века. У овом чланку биће објављен садржај из седмог броја часописа „Архитектура урбанизам“, који је објављен 1961. године.
01 | Часопис „Архитектура урбанизам“ (1960-62), бр. 1-14 | фото: Анђелковић Горан
 
САДРЖАЈ:
  • Индустријски објекти и савремена архитектура (Никола Добровић), стр. 2 – 3;
  • Творница духана у Сарајеву, арх. М. Кадић, арх. Ж. Јанковић (арх. Јахиел Финци), стр. 4 – 7;
  • Индустријски комплекс »Вискоза«, арх. Ђ. Стефановић, арх. Антић, арх. Мартинковић (арх. Милица Штерић), стр. 7 – 12;
  • Две нове творнице у Босни: Творница сулфатне целулозе и натрон папира у Маглају; Творница сулфатне целулозе за вискозу у Бања Луци, арх. Д. Фирст (Ј. Ф.), стр. 12 – 17;
  • Два сусрета пред Калемегданом, арх. М. Јовановић (Зграда у Париској ул. 13 у Београду) (арх. Олга Милићевић-Николић), стр. 18 – 19;
  • Хотел и ресторан ТЕ Колубара, арх. М. Штерић (арх. Божидар Петровић), стр. 20;
  • Стамбени блок у улици ХХ далматинске дивизије у Сплиту (П. Мћ.);
  • Макс Фабијани (проф. инж. арх. Марјан Мушич), стр. 26 – 27;
  • Кроз живот средњовековних српских споменика архитектуре (др С. М. Ненадовић), стр. 28 – 32;
  • Гардеробе и купатила у рударству (арх. Анђелко Пивац), стр. 33 – 37;
  • Типизација и стандардизација у високоградњи (арх. Никола Шерцер), стр. 38;
  • Мисли о пројектовању градова (Jesse Reichek), стр. 39;
  • У спомен Милану Минићу (Милорад Мацура), стр. 40;
  • Конкурси (инж. арх. Јован Корка), стр. 41 - 43;
  • Вести, књиге и часописи, стр. 44 45;
  • Награде за архитектуру, стр. 45;
  • Resume, стр. 46;
  • Short summary, стр. 47.   

недеља, 22. мај 2016.

Фотографије Палате „Србија“ | 2016

У оквиру манифестације Ноћ музеја направљене су фотографије детаља ентеријера зграде Палате „Србија“ (раније: Председништво владе ФНРЈ; Савезно извршно веће; Палата Федерације). Аутор фотографија је архитекта мр Горан В. Анђелковић.
01 | Сала „Југославија“ | Фото: Горан В. Анђелковић
02 | Сала „Југославија“ | Фото: Горан В. Анђелковић
03 | Салoн НР/СР Словеније | Фото: Горан В. Анђелковић
04 | Салон НР/СР Хрватске | Фото: Горан В. Анђелковић

петак, 13. мај 2016.

Париска дама наспрам Калемегдана: зграда за сликаре | Мирослав - Мирко Јовановић | 1956 - 60 | 2016

У оквиру Београдске интернационалне недеље архитектуре и уз подршку Докомомо Србија, Mузеја савремене уметности (Салон МСУ, Париска 14, Уна Поповић),15. маја ове године са почетком у 10.00 часова одржаће се обилазак чувене Јовановићеве зграде за сликаре у Париској улици 14, надомак Калемегданског парка.
01 | Зграда за сликаре | Извор: и Стојановић, Б. и Мартиновић, У., 1978: Београд: урбанизам и архитектура, Техничка књига Београд, стр. 176.
Прошле године се навршило равно 55 година од изградње ове специфичне и значајне зграде за сликаре у Париској улици 14 архитекте Мирослава - Мирка Јовановића и 50 година од отварања Музеја савремене уметности на Новом Београду архитектонског тандема Иванке Распоповић и Ивана Антића, да би крајем прошлог месеца изашао из штампе зборник текстова „Прилози за историју Музеја савремене уметности“, значајан преглед рада ове наше културне институције. Oви значајни датуми и дела само додатно обавезују и указују на неопходност говора о архитектури ове зграде, њеном аутору, њеним станарима и простору изложбене галерије у приземљу, као специфичном, јединственом и синтетисаном споју архитектуре, културе и уметности на једном месту у нашем граду. 
02 | Салон Музеја савремене уметности шездесетих година прошлог века | Извор: Суботић, И., 2016: Салон Музеја савремене уметности: прве деценије, Музеј савремене уметности, Београд, стр. 176.
Приликом обиласка осврнућемо се на специфичне и карактеристичне елементе овог значајног дела Београдске стамбене архитектуре на зачетку шездесетих година ХХ века, наменски пројектованог за познате кориснике, наше значајне сликаре, у условима масовне стамбене изградње - Предрагa Пеђe Милосављевићa, Стојанa Аралицу, Иванa Табаковићa и Миленкa Шербанa, који су своје радове излагали управо у изложбеној галерији Салона МСУ-а у приземљу, значајним расадником културно-уметничког живота у овом делу Београда.
03 | Eнтеријери станова | Извор: Милићевић Николић, О., 1961: Два сусрета пред Калемегданом, Архитектура урбанизам 7, Београд, стр. 19.
У оквиру обиласка зграде за сликаре биће доста речи о раду и начину функционисања простора изложбене галерије Салона МСУ-а у приземљу у протеклих 50 година. Toм приликом може се посетити и текућа изложба под насловом „Мира: скица за портрет“ Јелене Јуреше.

Филм о згради за сликаре архитекте Јовановића:

Аутор текста: мр арх. Горан В. Анђелковић

недеља, 1. мај 2016.

50 година од завршетка изградње Блока 21 на Новом Београду | 1966 - 2016

Поводом педесетогодишњице од завршетка изградње објеката у новобеоградском Блоку 21 (1960 - 66), следеће недеље, 8. маја, са почетком у 16.00 часова  одржаће се шетња кроз архитектуру овог нашег значајног и карактеристичног представника послератне индустријализоване стамбене изградње у оквиру овогодишње Београдске интернационалне недеље архитектуре.
01 | Tекст објављен поводом обележавања педесетогодишњице од завршетка градње Блока 21 у Београдским причама, аутора Зорана Љ. Николића | Извор: Лични архив мр арх. Г. В. Анђелковића
Том приликом обићи ће се сви стамбени објекти С 1-6 (арх. Л. Кабиљо и Б. Игњатовић), Б-7 (арх. Л. Ленарчич, М. Митић, И. Петровић и М. Чанак), Б-8 (арх. Б. Игњатовић) и Б-9 (арх. Л. Ленарчич, М. Митић, И. Петровић и М. Чанак) и говориће се о мање познатим особеностима самог стамбеног насеља од његовог настанка до данашњих дана. 
Почетак шетње је код чувеног Пантовићевог подземног пролаза, недалеко од раскрснице Булевара Михаила Пупина и Милентија Поповића, у правцу групације стамбених кула С 1-6, популарно назване Шест каплара.
02 | Пантовићев подземзни пролаз испод Булевара Михаила Пупина | Извор: Архитектура урбанизам
По први пут биће представљене и одређене публикације о стамбеном фонду ЈНА и тадашњем начину придобијања друштвених станова у систему друштвене расподеле, које се налазе у личном архиву архитекте Г. В. Анђелковића.
03 | Публикације о стамбеном фонду ЈНА | Извор: Лични архив мр арх. Г. В. Анђелковића

четвртак, 28. април 2016.

Источна капија Београда | 1972 - 75

ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант: Вера Ћирковић, дипл. инж. арх.;
Конструкција: инж. Милутин Јеротијевић
Пројекат: Завод за пројектовање ГРО „Рад;
Инвеститор: Грађевинска радна организација „Рад;
Извођач: Грађевинска радна организација „Рад;

О ПРОЈЕКТУ
 
Између улица Устаничке и Пљевљанске, на узвишеном кружном платоу, формирана је групација од три високе стамбене куле (приземље и 28 спратова) које се каскадно спуштају према терену. Доминатна силуета кула у панорами града, изражава идеју просторног репера и доприноси стварању идентитета и физиономије простора у коме се налазе. 
01 | Источна капија Београда, из ваздуха | 1972 - 75
На кружном платоу, куле су међусобно постављене под улгом од 120º, да једна другој не затварају видик. У доњим нивоима су повезане нижим објектима са друштвеним садржајима и кружном саобраћајницом на нивоу подрума. Гаражирање возила решено је у подрумској етажи, а површине партера су ослобођене за озелењавање, дечја игралишта и кретање пешака.
02 | Основа спрата у Источној капији Београда | 1972 - 75

Конструкција објеката, код високог дела састоји се од круте конструкције са попречним и подужним армиранобетонским платнима.


03 | Подужни пресек у Источној капији Београда | 1972 - 75
Извор: Богуновић, Н. (ур.), 1984. РАД Граеђевинска радна организација. Београд: НИРО Новости из Југославије

недеља, 17. април 2016.

Подземни пешачки пролаз испод Булевара Михаила Пупина (пре Булевар Лењина) на Новом Београду | 1965

Поводом обележавања педесетогодишњице од завршетка изградње новобеоградског Блока 21

* * *

ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант: Милорад Пантовић, дипл. инж. арх.;
Сарадник: М. Терзић;
Конструктор: инж. Р. Ацовић.

О ПРОЈЕКТУ
 
Нагло повећање колског саобраћаја на Булевару Лењина (данас Булевар Михаила Пупина) у Новом Београду указивало је на све већу потребу изградње пешачких подземних пролаза. Због тога се дошло на идеју да се на XXIII раскрсници, првобитни предвиђени тунел за топловодне цеви користи и за пешачки пролаз.
Ова нова намена захтевала је и знатно проширење програма са пратећим садржајима: продавницом за сувенире, киоском за новине и групом јавних санитарних уређаја.
01 | Изглед подзменог пролаза (Блок 13, из правца улице Ушће) | 1965
Како се пролаз налази на раскрсници, одустало се од надстрешница и усвојено је отворено степениште, које се загрева као и пролаз са постојећим топловодом.
За архитектонску обраду пешачког пролаза усвојени су материјали који одговарају самој намени објекта: зидови су обложени машинском опеком оранж боје, подови су од сивозеленкастог мермера, а таваница је обложена перфорираним алуминијумским плочама светло плаве боје.
Примењени материјали компоновани су без додавања декоративних елемената, у циљу да би се што више нагласила структура и једноставност материјала.
Треба напоменути, да је овај пешачки подземни пролаз пројектован 1965. Исти архитекта је пројектант и пролаза код Београдског сајма из 1955. године.
Ови пројекти могу се сматрати као први пројекти подземних пешачких пролаза у Београду.

Извор: 1970. Подземни пешачки пролаз испод Булевара Лењина у Новом Београду. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 61-62: 80. 

четвртак, 31. март 2016.

Железничка станица, Косово Поље | Никола Добровић | 1964

ОПШТИ ПОДАЦИ
 
Пројектант: Никола Добровић, дипл. инж. арх.;

О ПРОЈЕКТУ
 
Један од последњих пројеката којим је архитекта Никола Добровић завршавао свој стваралачки опус био је пројект Електротехничког факултета, а који је требало да се гради у Новом Београду. Архитектонска јавност, и не само она, слушала је и знала да је реч о судару Добровићевих особених, силовитих визија са прагматичарским тумачима уобичајености и монополисане процедуре. Због тога је и у некролозима, изреченим или написаним поводом  Добровићеве смрти, посебно помињан овај објекат, јасно, у овој прилици кад је нужно покрити неправду, као значајно дело које „стицајем околности“ није угледало свет.
01 | Основа приземља | 1964
Међутим, мање је познато да је један од заиста последњих Добровићевих пројеката, пројект за железничку станицу Косово Поље крај Приштине. Последњи стваралачки грчеви уткани су у овај пројект коме је архитекта Добровић давао посебан значај. За то је било више разлога. Најпре специфичан карактер објекта с бројним, разнородним функцијама пружао је једном неискоришћеном бујном духу могућност за иживљење и потврђивање свих оних потенцијала који су годинама вештачким ситуацијама били онемогућавани да се оваплоте.
02 | Излгед, лево прочеље | 1964
Поверавање пројектовања железничке станице за Косово Поље архитекта Добровић је дочекао као посебну шансу за излив својих немира и вокација. Ово уверење је видљиво не само из основног концепта решења, из цртаних прилога идејног пројекта, него и из писаних страница техничког извештаја, који на неуобичајен начин почиње поглављем Приступ раду“, и у коме се каже:
Аутор је приступио раду искључиво на основу примљеног програма, полазећи у сваком погледу од њега. При томе се није обазирао ни на који постојећи пројекат, израђен било од стране неког другог или раније од њега самог. Тежња му је била, према томе, да постављени задатак оствари и реши на потпуно нов начин, и да у основним функцијама пружи органску сажету функционалну целину једној згради специфично саобраћајно-административног карактера.

Зграда није схваећна као објект сам за себе, непомичан у својим завршним облицима, већ као део ширег пространства; својим архитектонским телом учествује у истој мери у његовом вајању, као што се и пространство станичног трга и саме станице у својој разведености прилагођује разуђености објекта.
Други разлог због кога је архитекта Добровић био посебно окупиран пројектом железничке станице у Косову Пољу била је околност што су величина објекта и конструкције његових вестибила били у мерилу његових интереса за статику и конструкцију. Тако је он постављајући основни концепт идеје пошао од тога да предвиди сфероидне конструкције које ће сам рачунати. Кад је у току пројектовања дошао до основног конструктивног елемента који својим силуетама подсећа на изврнут кишобран, архитекта Добровић је начинио неколико поређења с Канделиниим конструкцијама и изразио уверење да ће у неким релацијама његови  кишобрани“ значити обогаћење Канделиног конструктивног света.
03 | Пресек и изглед са перонима | 1964
 Најзад, постојао је један нетехнички разлог због кога се архитекта Добровић посебно радовао реализацији својих идеја постављених у станици Косово Поље. Тај разлог био је веровање да се срео са наручиоцем који ће с пуно разумевања омогућити његовој инвенцији да неометано гради ово необично дело. Кад се има у виду чињеница да су његове ретке шансе да после рата пројектује и гради биле најчешће спутаване неразумевањем наручиоца и непосредних градитеља, кад се зна да су неки Добровићеви главни пројекти били разрађивани у пројектантским бироима с којима Добровић није имао никакве везе, онда се може разумети радост и жеља да сам разрађује своју мисао, и не само да разрађује него и да је сам конструктивно решава и рачуна.
За пун резултат једног архитектонског дела неопходна је пуна сарадња и поверење између свих партнера грађења, па је архитекта Добровић, на основу контакта који је имао са наручиоцем за време израде идејног пројекта, стекао уверење да је најзад срео и наручиоца који ће имати пуно разумевање за његове мисли. На жалост, рани одлазак архитекте Добровића прекинуо је многе започете алинеје једног пребогатог живљења за архитектуру. Ово се односи и на судбину пројекта железничке станице у Косову Пољу.
Све ово што је написано о последњем Добровићевом пројекту, написано је са идејом да побуди размишљање о једном предлогу који би представљао једно од закаснелих признања великом архитекти.Реч је о идеји која би требало да буде изнета пред наручиоца Добровићевог пројекта железничке станице Косово Поље. Требало би их уверити да је могућно на основу постојећих идејних пројеката израдити данас главни пројекат ангажовањем неког од озбиљних архитеката, Добровићевих поштоваоца, на основу којих би се Добровићево дело реализовало.
Кад су се већ главни извођачки пројекти неколиких Добровићевих објеката правили мимо њега док је био жив, зашто то не би учинили данас кад је то чак морална обавеза честитих наручиоца и честитих архитеката? Има ли веће захвалности и боље успомене за све оно што смо сви изговорили кад је Добровић одлазио?

Аутор текста: Михајло Митровић 
Извор: Митровић, М., 1967. Станична зграда Косово Поље. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 43: 34-35.