понедељак, 21. јул 2014.

Капетан Мишино здање | 1858-1863

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: арх. Јан Неволе;
Адреса: Студентски трг бр. 1
Локација: Београд, општина Стари град

О ОБЈЕКТУ

Потпуни израз романтизам доживљава с монументалном палатом Капетан Мишиног здања. Зграду је подигао капетан Миша Анастасијевић, „дунавски“ капетан, богати трговац и ортак кнеза Милоша, с првобитном наменом да буде двор његове кћерке и зета.
01 | Капетан Мишино здање | 1858-63 | Арх. Јан Неволе
Просторна концепција палате заснована је на симетрији, централну тему чини репрезентативни вестибил са стубовима. Композиција фасада остварена је применом историцистичког метода с јасном инспирацијом примерима немачке и ломбардијске ренесансне архитектуре. По квалитету декоративног и уметничког израза, палата Капетан Мишиног здања представља најлепши пример романтичарске архитектуре у Србији. Реплике античких скулптура Аполона и Минерве, постављених у нишама централног ризалита, су најстарије сачуване фасадне скулптуре у архитектури Београда. Употреба фасадне скулптуре касније ће постати значајна појава у архитектури Београда. Током радова дошло је до измене намене када је зграда прилагођена гимназији и Великој школи.
02 | Капетан Мишино здање, основа приземља | 1858-63 | Арх. Јан Неволе
Јан Неволе, аутор Капетан Мишиног здања, представља изузетну фигуру у српској архитектури тога доба. Својим начином рада, који обједињује пројектантски и теоријски метод, поставио је српску архитектуру на виши идејни ниво у чему се придружује Емилијану Јосимовићу.
03 | Капетан Мишино здање | 1858-63 | Арх. Јан Неволе

Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација. 
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

субота, 19. јул 2014.

Храм Св. Ћирила и Методија | Љубљана, Словенија | 2014

Храм Св. Ћирила и Методија, дело архитекте Момира Коруновића, налази се у централном делу словеначке престонице, надомак чувеног парка Тиволи.

Филм о Храму Св. Ћирила и Методија:

Фотографије унутрашњости Храма:

01 | Унутрашњост Храма Св. Ћирила и Методија | Арх. Момир Коруновић | Љубљана, Словенија | Фото: Горан Анђелковић
02 | Унутрашњост Храма Св. Ћирила и Методија | Арх. Момир Коруновић | Љубљана, Словенија | Фото: Горан Анђелковић
03 | Унутрашњост Храма Св. Ћирила и Методија | Арх. Момир Коруновић | Љубљана, Словенија | Фото: Горан Анђелковић

уторак, 15. јул 2014.

Кула Небојша | 2014

Пре неколико година је урађена реконструкција Куле Небојше, која је засигурно једна од бољих реконструкција у Београду, али и у Србији. Пројекат реконструкције Куле су урадиле архитекте Дејан Миљковић, Јован Митровић и Бранко Павић, док је потписник конструкције архитекта Милан Глишић.

01 | Унутрашњост Куле | Фото: Горан Анђелковић
02 | Унутрашњост Куле | Фото: Горан Анђелковић
03 | Унутрашњост Куле | Фото: Горан Анђелковић

петак, 11. јул 2014.

Архитекта Душан Илић | 1943 - 2006



БИОГРАФИЈА АРХИТЕКТЕ ДУШАНА ИЛИЋА (1943-2006)

 
01 | Aрхитекта Душан Илић (1943-2006) | Извор: Стан и породица
Професор др Душан Илић био је члан Управног одбора Инжењерске коморе Србије и редовни професор Грађевинско-архитектонског факултета Универзитета у Нишу. Професор Илић је рођен 1943. године у Нишу, где је након завршених основних студија архитектуре и грађевине, изабран за асистента, да би касније на истом факултету стекао звање доктора наука и редовног професора. Након избора за декана Грађевинско-архитектонског факултета у родном Нишу, проф. др Душан Илић наставио је како рад са студентима, тако и рад на унапређењу струке, због чега се од јануара 2004. године активно укључује у рад Инжењерске коморе Србије.

Као председник Извршног одбора матичне секције пројектаната и члан Управног одбора Коморе, значајно је допринео афирмацији Инжењерске комисије Србије, не само кроз различите пројекте и сарадњу са другим струковним организацијама, већ и кроз ангажовање на сарадњи  регионалних одбора Коморе.

Душан Илић је рођен 1943. године у скромној грађанској породици у Нишу, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Архитектонско-конструктивном одсеку Техничког факултета 1966. године у Нишу. 1981. године је одбранио докторску дисертацију под називом „Организација и структура стана у функцији интензивирања социјалног односа у породици са децом - у условима колективног породичног становања, пред комисијом: проф. арх. Јован Ранковић, Грађевински факултет Ниш; проф. арх. Јорданка Серафимова, Грађевинско-архитектонски факултет Скопље; проф. арх. Јован Корка, Архитектонски факултет Сарајево.
По дипломирању, радио је као архитекта у Заводу за заштиту историјских споменика у Нишу на пројектантским и рестаураторско-извођачким радовима. 1967. године изабран је за асистента на предмету Пројектовање стамбених зграда. Такође, као асистент држао је вежбања и на предмету Грађевинске конструкције. У звање доцента изабран је 1981. године на предметима: Пројектовање стамбених зграда и Основи пројектовања са разрадом техничке документације. 1986. године изабран је у звање ванредног, а 1992. године за редовног професора Грађевинског факултета у Нишу на истим предметима. 
У циљу усавршавања имао је студијске боравке на Архитектонским факултетима у Немачкој (Ахен и Берлин), као и у Будимпешти и Прагу, а учествовао је и на једномесечном семинару УН у Женеви (по предходном конкурсу) у припреми конференције УН о становању.
Био је начелник одељења за архитектуру и урбанизам - Института факултета, руководилац магистарских студија смера за становање, главни и одговорни уредник Зборника радова факултета. На Факултету је био председник Радничког савета и Научно наставног већа, као и продекан за наставна питања и декан факултета. На Универзитету је био биран за подпредседника Скупштине. Као истакнути научник и друштвени радник др Илић је носилац највиших признања Факултета и Универзитета, добитник годишње награде града Ниша за допринос у области науке, и носилац Ордена рада са сребрним венцем и Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима.

Професор др Душан Илић ће остати упамћен и као аутор неколико десетина научних и стручних радова, као и великог броја пројеката из области архитектуре и грађевине, за које је више пута био награђиван. Они који су га познавали, памтиће га као драгог колегу, ангажованог стручњака и изузетну личност.
Објавио је следеће књиге:
  • Стан и породица (1983);
  • Пројектовање стамбених зграда (1992);
  • Аутокед (AutoCAD) у архитектури (1996).
Организовао је два веома важна и успешна научна скупа и приредио монографије о њима на тему Унапређење становања у вишеспратним зградама. Написао је више стручних радова од којих су најзначајнији:
  • Идејни и главни пројекат Студентског центра техничких факултета у Нишу са домовима, спортским и друштвеним објектима;
  • Идејни и главни пројекат топлане за комплекс техничких факултета и Студентског центра у Нишу;
  • Идејни пројекат стамбене зграде за потребе Универзитета у Нишу;
  • Урбанистички и архитектонски пројекат стамбеног насеља Горица у Нишу;
  • Идејни и главни пројекат надградње објекта Грађевинско-архитектонског и Машинског факултета.
Радио је на више научно-истраживачких пројеката од којих су најзначајнији:
  • Структура и организација стана у функцији увећања и продужења употребне вредности стана - са аспекта рационализације стамбене изградње (руководилац пројекта);
  • Теоријско-експериментална студија архитектонско-грађевинских аспеката стамбеног комплекса у функцији варијабилне понуде структуре и организације станова трајније употребне вредности (координатор пројекта);
  • Потребе и жеље деце различитог узраста у стану - ауторско истраживање које је објавио.
Извор оригиналног текста биографије: Креативни дизајн, ауторски сајт Срђана Илића, сина архитекте Душана Илића.

ИЗБОР АРХИТЕКТОНСКИХ ОСТВАРЕЊА АРХИТЕКТЕ ДУШАНА ИЛИЋА
  
02 | Студенски дом код техничких факултета на Градском пољу (1972-73) са студентским рестораном (1976-77) | Ниш, Србија | Архитекта Душан Илић (1943-2006) | Фото: Горан Анђелковић, новембар 2013. године
03 | Стамбене зграде у низу, насеље Горица (1983) | Ниш, Србија
| Архитекта Душан Илић (1943-2006) | Извор: Каталог станова ЈНА

04 | Породичне зграде у улици Васе Смајевића (1983) | Ниш, Србија
 
| Архитекта Душан Илић (1943-2006) | Извор: Каталог станова ЈНА
НАУЧНИ РАД
  
05 | Књига Стан и породица“ (1988) | Архитекта Душан Илић (1943-2006)

четвртак, 10. јул 2014.

Насеље Ердоглија | Крагујевац

Занимљив приказ макете крагујевачког насеља Ердоглија, oдносно награђеног конкурсног рада на архитектонско-урбанистичком конкурсу за овај стамбено-пословни комплекс. Аутори су архитекте Милета Томић, Неђа Боровница и Радмила Деспинић-Томић.

01 | Награђени конкурсни рад на архитектонско-урбанистичком конкурсу за стамбено-пословни комплекс Ердоглија у Крагујевцу | Фото: Милета Томић | Извор: Википедија

недеља, 6. јул 2014.

Три године касније | 2011 - 2014

Пре три године, 6. јула 2011. године, дипломирао сам на Архитектонском факултету Универзитета у Београду са темом мастер тезе „Континуитет дисконтинуитета - археолошки траг једне идеологије у простору” и мастер пројектом Музеја револуције новог доба на Новом Београду код професора доц. Ивана Рашковића (и комисије коју су чинили проф. др Александра Ступар и проф. др Миодраг Несторовић), те на тај начин придобио звање Мастер инжењер архитектуре

Тих дана је била постављена изложба свих дипломских радова школске године 2010/11.

 Изложба дипломских радова, сала проф. доц. И. Рашковића:

А овако је изледала тадашња моја одбрана дипломског рада пред комисијом, али и пред архитектима др Михаилом Чанком - чика Миком и Миланом Миодраговићем.

Одбрана дипломског рада:


петак, 4. јул 2014.

Да ли су нам архитекте потребне - иронија звана „Београд на води“ | 2014 | 3

О контраверзном (политичком) пројекту „Београд на води“ доста је писано у последњих шест месеци текуће године. Тако, на пример, на сајту Академије архитектуре Србије можемо наћи бројне текстове Бранка Бојовића, Бранислава Јовина, Слободана Гише Богуновића и многих других. Овај чланак неће се бавити већ написаним исцрпним критикама о овом пројекту, али ће покушати да укаже на одређене детаље ове ироније зване „Београд на води“.

01 | Однос политике и архитектонске струке | Монтажа: Горан Анђелковић
Чињеница је да је цела наша архитектонска струка изопштена из целе приче око овог пројекта, што нам даје за право да говоримо да је реч искључиво о политичком (политикантском) пројекту. Владајућа „политичка елита је једноставно дезавуисала мишљење бројних стручњака. Цела борба струке свела се на серију чланака, који исцрпно дају аргументе због чега је сулуд овај пројекат, а који никада нису демантовани нити оспорени. Једна страна говори, а други ћути. Не заборавимо да страна која ћути ипак има моћ у својим рукама. Поменимо такође да уопште није било ни јавне расправе о овако значајном пројекту за Београд. Чему онда служе архитекте у овом друштву, када је свако архитекта? Да ли су нам онда уопште потребне aрхитекте, ако ће нам одређени политичари (тј. политиканти) креирати простор? На крају, ко је одговоран за овакву ситуацију?
Слободан Гиша Богуновић је у свом тексту „Мање је више“ написао праву суштину и срж проблема београдског простора, тако да ћемо цитирати целу мисао у оригиналу:
Када се једном заједницом не провлачи константа довршавања отпочетог, недомашеност је њено стање, а трагичност њена извесност. Њој насупрот су народи који истрајно предупређују, планирају по редоследу важности, граде, чувају и унапређују изграђено, поштују континуитет и настављају започето.
Наш град је препун примера дисконтинуитета. Једним делом због бурне историје и бројних разарања самог града, а другим због његовог неадекватног обнављања и грађења. То је свакако утицало на непостојање политике простора и архитектонске политике, који су и те како присутне у уређеним срединама Европе. Постојање ових дисциплина је неопходно за један сложен систем као што је град, уколико желимо да заштитмо своје интересе, како са аспекта струке тако и са аспекта становника овог града.

Политичка манипулација

По отварању реконструисане Београдске задруге, несумњиво једне од најлепших зграда у Београду, чија је реконструкција била преко потребна, 27. јуна је представљена макета будућег града на води уз све могуће политичке еуфорије. Одабир овог архитектонског бисера за презентацију и места одакле ће се води изградња овог сулудог пројекта није случајна, већ симболичка и иронична у служби политичке манипулације владајуће елите. То потврђују и билборди који поручују иронично „Славимо Београд широм нашег града и земље. Шта то славимо, забога? Узурпацију нашег простора? Немоћ струке пред политичким и сулудим идејама?
02 | Билбоди са поруком „Славимо Београд | Фото: Горан Анђелковић
Забрињавајуће су такође и медијске репортаже, често једноличне у служби политичке манипулације. Одличан је пример прилог са телевизије Студио Б, у којем можемо да видимо одушевљење грађана, односно од младенаца који су дошли да се сликају поред макете на свој најважнији дан до људи који су спремни да већи стан замене за мањи у овој иронији званој Београд на води. Да ли је могуће да имамо само једноличне ставове обичних људи или је ипак реч о одабиру испитаника који ће хвалити ово решење? Пре ће бити да је ово друго. Ниједан Београђанин не може да подржи овај пројекат, уколико воли свој град. Присетимо се речи нашег уваженог колеге Ђорђа Павловића:
„... Ако нема љубави према сопственом граду, нема ни архитектуре...“ 
На крају, подсетимо се такође и једне приче из 2011. године у време реконструкције Брашовановог хотела Метропол“:
Причају српски и грчки архитекта око реконструкције „Метропола у Београду:

С. архитекта: „Да ли знаш ко је пројектовао 'Метропол', овај хотел који сада реконструишеш?
Г. архитекта: „Не, не знам
...“
С. архитекта: „Па, 'Метропол' је пројектовао арх. Брашован
...“ (прекида Грк)
Г. архитекта: „Где живи? Где ради?

С. архитекта: „Па... Он није више међу живима... Он је славни архитекта мо...
(опет прекида)
Г. архитекта: „Е, штета! Таман сам хтео да га питам за оне преградне зидове од опеке које сам морао да рушим...
 
Српски архитекта гледа ћутке свог грчког колегу, мислећи да се шали... Али кад је схватио да је Грк озбиљан и да стварно тако мисли, само се окренуо и рекао у себи:
- Ј....е, са каквим моронима ја радим...
И наравно дао отказ и напустио посао...
Као што је тада речено да Београд није Паралија, тако треба рећи и сад да Београд није Дубаи! Београд ипак има своју душу.

Н А С Т А В И Ћ Е   С Е . . .