четвртак, 28. април 2016.

Источна капија Београда | 1972 - 75

ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант: Вера Ћирковић, дипл. инж. арх.;
Конструкција: инж. Милутин Јеротијевић
Пројекат: Завод за пројектовање ГРО „Рад;
Инвеститор: Грађевинска радна организација „Рад;
Извођач: Грађевинска радна организација „Рад;

О ПРОЈЕКТУ
 
Између улица Устаничке и Пљевљанске, на узвишеном кружном платоу, формирана је групација од три високе стамбене куле (приземље и 28 спратова) које се каскадно спуштају према терену. Доминатна силуета кула у панорами града, изражава идеју просторног репера и доприноси стварању идентитета и физиономије простора у коме се налазе. 
01 | Источна капија Београда, из ваздуха | 1972 - 75
На кружном платоу, куле су међусобно постављене под улгом од 120º, да једна другој не затварају видик. У доњим нивоима су повезане нижим објектима са друштвеним садржајима и кружном саобраћајницом на нивоу подрума. Гаражирање возила решено је у подрумској етажи, а површине партера су ослобођене за озелењавање, дечја игралишта и кретање пешака.
02 | Основа спрата у Источној капији Београда | 1972 - 75

Конструкција објеката, код високог дела састоји се од круте конструкције са попречним и подужним армиранобетонским платнима.


03 | Подужни пресек у Источној капији Београда | 1972 - 75
Извор: Богуновић, Н. (ур.), 1984. РАД Граеђевинска радна организација. Београд: НИРО Новости из Југославије

недеља, 17. април 2016.

Подземни пешачки пролаз испод Булевара Михаила Пупина (пре Булевар Лењина) на Новом Београду | 1965

Поводом обележавања педесетогодишњице од завршетка изградње новобеоградског Блока 21

* * *

ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант: Милорад Пантовић, дипл. инж. арх.;
Сарадник: М. Терзић;
Конструктор: инж. Р. Ацовић.

О ПРОЈЕКТУ
 
Нагло повећање колског саобраћаја на Булевару Лењина (данас Булевар Михаила Пупина) у Новом Београду указивало је на све већу потребу изградње пешачких подземних пролаза. Због тога се дошло на идеју да се на XXIII раскрсници, првобитни предвиђени тунел за топловодне цеви користи и за пешачки пролаз.
Ова нова намена захтевала је и знатно проширење програма са пратећим садржајима: продавницом за сувенире, киоском за новине и групом јавних санитарних уређаја.
01 | Изглед подзменог пролаза (Блок 13, из правца улице Ушће) | 1965
Како се пролаз налази на раскрсници, одустало се од надстрешница и усвојено је отворено степениште, које се загрева као и пролаз са постојећим топловодом.
За архитектонску обраду пешачког пролаза усвојени су материјали који одговарају самој намени објекта: зидови су обложени машинском опеком оранж боје, подови су од сивозеленкастог мермера, а таваница је обложена перфорираним алуминијумским плочама светло плаве боје.
Примењени материјали компоновани су без додавања декоративних елемената, у циљу да би се што више нагласила структура и једноставност материјала.
Треба напоменути, да је овај пешачки подземни пролаз пројектован 1965. Исти архитекта је пројектант и пролаза код Београдског сајма из 1955. године.
Ови пројекти могу се сматрати као први пројекти подземних пешачких пролаза у Београду.

Извор: 1970. Подземни пешачки пролаз испод Булевара Лењина у Новом Београду. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 61-62: 80. 

четвртак, 31. март 2016.

Железничка станица, Косово Поље | Никола Добровић | 1964

ОПШТИ ПОДАЦИ
 
Пројектант: Никола Добровић, дипл. инж. арх.;

О ПРОЈЕКТУ
 
Један од последњих пројеката којим је архитекта Никола Добровић завршавао свој стваралачки опус био је пројект Електротехничког факултета, а који је требало да се гради у Новом Београду. Архитектонска јавност, и не само она, слушала је и знала да је реч о судару Добровићевих особених, силовитих визија са прагматичарским тумачима уобичајености и монополисане процедуре. Због тога је и у некролозима, изреченим или написаним поводом  Добровићеве смрти, посебно помињан овај објекат, јасно, у овој прилици кад је нужно покрити неправду, као значајно дело које „стицајем околности“ није угледало свет.
01 | Основа приземља | 1964
Међутим, мање је познато да је један од заиста последњих Добровићевих пројеката, пројект за железничку станицу Косово Поље крај Приштине. Последњи стваралачки грчеви уткани су у овај пројект коме је архитекта Добровић давао посебан значај. За то је било више разлога. Најпре специфичан карактер објекта с бројним, разнородним функцијама пружао је једном неискоришћеном бујном духу могућност за иживљење и потврђивање свих оних потенцијала који су годинама вештачким ситуацијама били онемогућавани да се оваплоте.
02 | Излгед, лево прочеље | 1964
Поверавање пројектовања железничке станице за Косово Поље архитекта Добровић је дочекао као посебну шансу за излив својих немира и вокација. Ово уверење је видљиво не само из основног концепта решења, из цртаних прилога идејног пројекта, него и из писаних страница техничког извештаја, који на неуобичајен начин почиње поглављем Приступ раду“, и у коме се каже:
Аутор је приступио раду искључиво на основу примљеног програма, полазећи у сваком погледу од њега. При томе се није обазирао ни на који постојећи пројекат, израђен било од стране неког другог или раније од њега самог. Тежња му је била, према томе, да постављени задатак оствари и реши на потпуно нов начин, и да у основним функцијама пружи органску сажету функционалну целину једној згради специфично саобраћајно-административног карактера.

Зграда није схваећна као објект сам за себе, непомичан у својим завршним облицима, већ као део ширег пространства; својим архитектонским телом учествује у истој мери у његовом вајању, као што се и пространство станичног трга и саме станице у својој разведености прилагођује разуђености објекта.
Други разлог због кога је архитекта Добровић био посебно окупиран пројектом железничке станице у Косову Пољу била је околност што су величина објекта и конструкције његових вестибила били у мерилу његових интереса за статику и конструкцију. Тако је он постављајући основни концепт идеје пошао од тога да предвиди сфероидне конструкције које ће сам рачунати. Кад је у току пројектовања дошао до основног конструктивног елемента који својим силуетама подсећа на изврнут кишобран, архитекта Добровић је начинио неколико поређења с Канделиниим конструкцијама и изразио уверење да ће у неким релацијама његови  кишобрани“ значити обогаћење Канделиног конструктивног света.
03 | Пресек и изглед са перонима | 1964
 Најзад, постојао је један нетехнички разлог због кога се архитекта Добровић посебно радовао реализацији својих идеја постављених у станици Косово Поље. Тај разлог био је веровање да се срео са наручиоцем који ће с пуно разумевања омогућити његовој инвенцији да неометано гради ово необично дело. Кад се има у виду чињеница да су његове ретке шансе да после рата пројектује и гради биле најчешће спутаване неразумевањем наручиоца и непосредних градитеља, кад се зна да су неки Добровићеви главни пројекти били разрађивани у пројектантским бироима с којима Добровић није имао никакве везе, онда се може разумети радост и жеља да сам разрађује своју мисао, и не само да разрађује него и да је сам конструктивно решава и рачуна.
За пун резултат једног архитектонског дела неопходна је пуна сарадња и поверење између свих партнера грађења, па је архитекта Добровић, на основу контакта који је имао са наручиоцем за време израде идејног пројекта, стекао уверење да је најзад срео и наручиоца који ће имати пуно разумевање за његове мисли. На жалост, рани одлазак архитекте Добровића прекинуо је многе започете алинеје једног пребогатог живљења за архитектуру. Ово се односи и на судбину пројекта железничке станице у Косову Пољу.
Све ово што је написано о последњем Добровићевом пројекту, написано је са идејом да побуди размишљање о једном предлогу који би представљао једно од закаснелих признања великом архитекти.Реч је о идеји која би требало да буде изнета пред наручиоца Добровићевог пројекта железничке станице Косово Поље. Требало би их уверити да је могућно на основу постојећих идејних пројеката израдити данас главни пројекат ангажовањем неког од озбиљних архитеката, Добровићевих поштоваоца, на основу којих би се Добровићево дело реализовало.
Кад су се већ главни извођачки пројекти неколиких Добровићевих објеката правили мимо њега док је био жив, зашто то не би учинили данас кад је то чак морална обавеза честитих наручиоца и честитих архитеката? Има ли веће захвалности и боље успомене за све оно што смо сви изговорили кад је Добровић одлазио?

Аутор текста: Михајло Митровић 
Извор: Митровић, М., 1967. Станична зграда Косово Поље. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 43: 34-35. 

среда, 9. март 2016.

СРПСКИ АРХИТЕКТИ | SERBIAN ARCHITECTS | 2010-2016

Тачно пре шест година, 9. марта 2010. године, основана је страница Српски архитекти | Serbian architects, у време када је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду кренуо циклус предавања на тему Београдске школе становања и Београдског стана

Страница се бави афирмацијом правих вредности српске архитектуре, али и српским архитектама, које су несумњиво оставиле значајан траг у простору Србије и ван ње. 

01 | Овогодишња захвалница свима који прате страницу на друштвеној мрежи Фејсбук | фото/монтажа: Анђелковић В. Горан

среда, 2. март 2016.

Зграда амбасаде НР Кине на Новом Београду | 2016

Поводом 20 година од завршетка градње зграде амбасаде НР Кине на Новом Београду у Улици Трешњиног цвета број 3, која је саграђена према нацртима Цао Зенга (Cao Zheng) и Златомира Јовановића, на блогу је био објављен општи и дескриптивни текст о овом новобеоградском здању које више не постоји. У даљим својим истраживањима налетео сам на један текст у Политици из времена НАТО агресије, објављен непосредно по бомбардовању овог здања, који ће бити у целовитости објављен у наставку овог чланка.

* * *

Здање подигли наши неимари
Зграда у улици Трешњиног цвета грађена 1992, по основном кинеском пројекту, који су разрадиле „Енергопројектове“ архитекте. – Радове изводило ГП Рад“, а уграђени материјали врхунског квалитета.

Зграда амбасаде Народне Републике Кине у новобеоградској Улици Трешњиног цвета, гранатирана у ноћи између петка и суботе [7. на 8. мај, прим. А.Г.], била је једно од најновијих и најмодернијих здања београдске архитектуре подизана, заједно са резиденцијом кинеског амбасадора, 1992. године у време санкција које је међународна заједница завела Југославији – у време кад су дипломате других земаља привремено напуштале Београд.
01 | Зграда Кинске амбасаде на Новом Београду | Извор: Политика
Основни пројекат зграде амбасаде НР Кине који су разрадили стручњаци  
Енергопројектовог“  МДД Архитектура и урбанизам“ био је кинески, а комплекс грађевина, у чијем склопу је поред амбасаде и резиденција кинеског амбасадора и летња башта-цвећара и тениски терени иза зграде амбасаде, подигли су и уредили градитељи главног извођача радова Грађевинског предузећа Рад“. Овај посао поверен им је на лицитацији.
Радови су почели  у марту 1992. године, већ средином октобра зграда се нашла под кровом, да би укупно за годину дана  била комплетно завршена и предата инвеститору. Иначе укупна површина изграђених објеката била је 6.125 квадратних метара, од чега зграде амбасаде око 5.000 квадрата.
02 | Зграда Кинске амбасаде на Новом Београду | Извор: Политика
Уз ове податке, генерални директор Грађевинског предузећа Рад“ Радисав Јоцовић напомиње да су изведени радови и уграђени материјал били врхунског квалитета. Фасада амбасаде била је у камену, плочицама и стаклу, а унутрашњост комбинација гипса, мермера и дрвета.

В.Ј.  

понедељак, 29. фебруар 2016.

Архитектура Ниша | емисија „АрхиНиш“ | 2016 | 9

У продукцији Нишке телевизије настала је емисија „АрхиНиш“ која приказује значајна архитектонска дела овог града у југоисточном делу Србије. У овом чланку биће приказане двадесет пета, двадесет шеста и двадесет седма епизода: 
 

 Епизода 25 - Кућа Узуновића

 Епизода 26 - Палата Нишава

 Епизода 27 - Кућа Цветковића у М. Лешјанина

четвртак, 18. фебруар 2016.

Задружна штедионица и комунална банка | Милорад Мацура | 1962

ОПШТИ ПОДАЦИ
 
Пројектант: Милорад Мацура, дипл. инж. арх.;
Сарадници: арх. Александар Јермоленко, арх. Маргита Холцер, арх. Драгутин Кордић;
Статика: арх. Милан Лазић;
Статички обрачун: Војислав Терзић, дипл. инж. и Милорад Видаковић, дипл. инж.;
Извођач:  Грађевинско предузеће  Грађевинар, Бачка Паланка;
Локација: Улица Краља Петра Првог 15.

О ПРОЈЕКТУ И ОБЈЕКТУ
 
Зграда Задружне штедионице и комуналне банке у Бачкој Паланци изведена је на главном тргу по пројекту архитекте Милорада Мацуре. Она је у основи врло једноставно решена. Радне просторије размештене су по ободима зграде и целом су својом дужином према улици застакљене. На тај начин је читав унутрашњи радни простор визуелно повезан са спољним. Улазни хол са главним степеништем као одговарајући централни холови по спратовима, осветљени су зенитално. На крају радних просторија уграђени су плакари који заузимају читаву висину зида.
01 | Изглед објекта | 1962
Конструкција је армирано-бетонски растер са еркерима који на бочним фасадама имају дужину 3.00 м а на чеоним 2.50 м. Прозорска крила су дрвена. Високи парапети у приземљу, и парапети на другом спрату су од опеке, обложени мермером.
Архитектура ове зграде хоризонтално је рашчлањена и проткана растером прозорских отвора.
02 | Основа приземља | 1962


Извор: А. Р., 1962. Задружна штедионица и комунална банка. Архитектура урбанизам (Београд), бр. 20: 38-39.