Војно-медицинска академија | Београд | 2012

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори и пројектанти: Јосип (Јоже) Осојник, дипл. инж. арх. и Слободан Николић, дипл. инж. арх.

Пројектанти конструкција: Чедомир Цветковић, дипл. грађ. инж. и Никола Гинић, дипл. грађ. инж.

Пројектанти инсталација: Радомир Лалић, дипл. електро. инж. и Митар Петровић, дипл. маш. инж.

Пројектантске куће: „Основа”, „Машинопројект”, „Преднапрегнути бетон”

Инвеститор: Војска Југославије

Извођачи: ГП „Ратко Митровић”, „Јадран”, „Унионинвест”, „Шипад”, „Југодрво”, „Јанко Лисјак”, „Монтажа”, „Светлост”, „Јавор”

Година изградње: 1984. године  

О ПРОЈЕКТУ | ОБЈЕКТУ

01. Изглед објекта

  Војно-медицинска академија обједињује функције: болнице, факултета и поликлинике. У свом склопу има научно-истраживачки сектор, наставни сектор и сектор лечења. 

  Сектор лечења има: поликлинику са 40 ординација и 12 кабинета за око 1000 поликлиничких прегледа дневно; клиника располаже са 1500 кревета, а свака болесничка соба има сопствену санитарну батерију.

  Централни операциони блок располаже са три типа операционих сала и то: 4 мање - 28 m², 8 средњих - 36 m² и 4 велике сале - 48 m² (поред операционих сала у централном блоку постојо још 6 сала ван овог блока).

  Комплекс се простире на 20,8 ha са 170 000 m² укупне површине, има три подземне етаже, приземље и 15 спратова. 

 Конструкција је армиранобетонска на растеру 7.2х7.2 m, доњи део је правоугаони, а горњи у облику крста. 

02. Неки детаљи у објекту ВМА

 Спољна обрада је од трајних материјала: мермер, алуминијум и бакар. Унутрашњи зидови су лаки - монтажно-демонтажни, обложени керамиком или пластифицираним тапетама. Подови су већином гумирани, керамика или итисон.

03. Изглед ентеријера

  Комлекс је у целини климатизован. Садржи амфитеатар, салу за наставу, библиотеку, апотеку, кухињу (за 1700 оброка), перионицу рубља (4500 kg рубља на дан), централно складиште, погон за транспорт, прикупљање и спаљивање смећа, систем заштите од пожара, технички сервис и слично.

04. Изглед коммлекса

05. Изглед коммлекса у панорами

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије

 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”