Крајем
децембра прошле године у љубљанском Музеју за архитектуру и дизајн
отворена је изложба под називом „Станко Кристл,
архитекта: хуманост и простор“ (кустоси: Тадеј Глажар, Тина Грегорич и Маја
Вардјан). О Кристловој архитектури у нашој средини се данас веома мало зна, док
његове реализације на простору Србије још увек чекају да буду подробно истражене
и вредноване. Ова изложба и планирана монографија за пролеће представљају веома
вредан материјал који ће бити од велике користи домаћим истраживачима приликом
утврђивања Кристловог доприноса у нашој средини, за који искрено верујем да је изузетно
велик, нарочито на пољу здравствених објеката.
 |
| 01 | Комплекс Клиничког центра у Љубљани | Фото: арх. Г. В. Анђелковић |
На
самом почетку изложбене поставке, као својеврсна увертира у Кристлову
архитектуру, посебну пажњу привлаче прецизно израђене макете oд дрвета. Оне
на врло једноставан начин посматрачу, било лаику било стручњаку, пружају први „опредмећени“ додир са
архитектуром овог аутора, и то кроз различите пројектне задатке: једнопородичне
и вишепородичне стамбене објекте, школе, вртиће и болнице. Ове просторне
приказе додатно допуњује жива (снимљена) реч аутора преко столних дисплеја и
слушалица.
У
малом, може се рећи интимном простору, симболично названом „Кристлова соба“, уочавају
се два стола на којима су изложени ауторов дипломски рад, конкурсни рад за ЦК
КП Македоније у Скопљу, свеске, преводи значајних страних аутора из oбласти
архитектуре, новински написи и тако даље.
У
преостале две веће просторије, тематски подељене (стамбени и школски
објекти/здравствени објекти и споменици), могу се детаљније сагледати пројекти
овог словеначког аутора.
Изложба
траје до 27. маја текуће године.
 |
| 02 | Вртић у Љубљани | Фото: арх. Г. В. Анђелковић |
На
крају треба рећи да се ове године навршава десет година од смрти нашег
архитекте Славка Одавића (1932–2008).
Управо је на рад и дело овог нашег аутора, иначе најбољег студента и првог
дипломца из генерације 1951. (студирао са Л. Ленарчичем, М. Митићем, И. Петровићем
и М. Чанком) на београдском Архитектонском факултету, те добитника Табаковићеве
награде 2004. године за целокупно архитектонско стваралаштво, утицао Кристл.
Двогодишњи рад у његовој пројектантској групи (1972–74) у Љубљани пружио му је
могућност праћења разраде пројеката за тада актуелне болнице у Копру (СР
Словенија), Дубровнику (СР Хрватска) и Сомбору (СР Србија). Кристлов утицај
примећује се на бројним Одавићевим реализацијама здраствених објеката у Новом
Саду, као што су на пример Домови здравља у Булевару Цара Лазара 77 на Лиману III и Булевару Слободана Јовановића 9 у Новом насељу (Октобарска награда Новог Сада
за 1986. годину). Посебно треба истаћи детаљ да је Одавић као једини архитекта
из наше средине учествовао са словеначким тимом (С. Кристлом, В. Доленц, П.
Читракар, А. Радилович, В. Кожељом и М. Видмар) на пројектовању Клиничког
центра у Новом Саду (1976–82) у Хајдук-Вељковој улици 1–9, који сплетом
околности није у потпуности реализован. На том комплексном и захтевном пројекту
посебно се истакао у примени стеченог словеначког искуства при пројектовању зграде
Поликлинике Медицинског центра, која је данас у склопу Клиничког центра
Војводине.
Аутор текста: арх. др Г. В. Анђелковић
Аутор фотографија: арх. др Г. В. Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар