У овом чланку биће речи о пројекту који сам радио на другој години студија, код професора Владимира Лојанице.
Прво ћу рећи пар уопштених речи о самом предмету и задатку. Наиме, предмет се зове „Студио пројекат 1 - архитектура” и ради се у трећем семестру, на другој години студија Архитектонског факултета у Београду. Тема је била „Кућа у транзицији”. Дакле, тематика студија се односила на објекте индивидуалног становања. Задата локација се налазила на подручју насеља „Шумице”, на општини Вождовац. То је простор који је оивичен улицама Сундачићевом, Војводе Тозе и Н.х. Милана Ђурића. У близини локације су се налазиле породичне куће у низу, архитекте Стојана Максимовића, о којима је већ било речи на мом блогу.
Део пројекта је објављен 2009. године у часопису „ARD review”, архитекте Михаила Чанка - чика Мике, у чланку који је посвећен мојим дотадашњим студентским радовима. У даљем тексту овог чланка објављујем страну и текст из овог часописа:
 |
| Часопис „ARD review”, број 2009/36, стр. 35 |
Реч је о малом пројекту који се радио у оквиру пројектног задатка на предмету. Мали пројекат се радио свега две недеље на студију. Задатак је био да се простор који је пројектним задатком био предвиђен уреди и среди. Пројекат је носио назив „Оживљавање напуштених простора”. Ту су биле различите и феноменалне идеје како тај зелени простор може да изгледа.
Текст из часописа:
1. Парк са видиковцем са светелећом и певајућом призмом (Пројекат „Оживљавање напуштених простора” )
Пројекат је рађен у склопу задатка „Кућа у транзицији” и односио се на празне и запуштене просторе на локацији „Шумице”. Пошло се од једноставног облика - троугла из кога је извучена форма тростране призме која је централни мотив композиције и транспарентна је. Стазе овог малог парка су постављене дијагонално ради најкраћег правца кретања. Због специфичне нивелације, стиче се утисак да се овај видиковац увлачи у терен. Овај простор инкопориран у парк, нема само улогу видиковца према Авали, већ делује и релаксационо, чему посебено доприноси транспарентна призма својим светлосним и звучним ефектима. Одлична вежба код одличног професора Владе Лојанице, који је у своје време, такође, био полазник нашег припремног течаја за студије архитектуре, а коме сам прорекао да ће да превазиђе чак и свог чувеног оца, проф. Милана Лојаницу!
После чика-Микиног текста, у даљем наставку чланка, постављам неке старе цртеже из тог времена:
Текст из часописа:
1. Парк са видиковцем са светелећом и певајућом призмом (Пројекат „Оживљавање напуштених простора” )
Пројекат је рађен у склопу задатка „Кућа у транзицији” и односио се на празне и запуштене просторе на локацији „Шумице”. Пошло се од једноставног облика - троугла из кога је извучена форма тростране призме која је централни мотив композиције и транспарентна је. Стазе овог малог парка су постављене дијагонално ради најкраћег правца кретања. Због специфичне нивелације, стиче се утисак да се овај видиковац увлачи у терен. Овај простор инкопориран у парк, нема само улогу видиковца према Авали, већ делује и релаксационо, чему посебено доприноси транспарентна призма својим светлосним и звучним ефектима. Одлична вежба код одличног професора Владе Лојанице, који је у своје време, такође, био полазник нашег припремног течаја за студије архитектуре, а коме сам прорекао да ће да превазиђе чак и свог чувеног оца, проф. Милана Лојаницу!
После чика-Микиног текста, у даљем наставку чланка, постављам неке старе цртеже из тог времена:
 |
| Ситуација - на цртежу су пројекти, поред мог, колегнице арх. Наташе Шарић и колеге арх. Саше Ђака |
 |
| Партерно решење - на цртежу су пројекти, поред мог, колегнице арх. Наташе Шарић и колеге арх. Саше Ђака |
 |
| Коментар проф. В. Лојанице на истом раду |
Филмови са студија:
Нема коментара:
Постави коментар