Музеј југословенске револуције | Aрх. Вјенцеслав Рихтер | 1

01 | Mузеј револуције народа и народности Југославијe, Вјенцеслав Рихтер

Овај чланак посветићу напуштеном здању Музеја југословенске револуције или Музеја револуције народа и народности Југославиjе, које се налази на Новом Београду између две значајне зграде српске архитектуре. Прво здање је Палата Србија (раније Савезно извршно веће, Палата федерације) [1], а друго је Пословни центар „Ушће“ (раније Зграда друштвено-политичких организација, ЦК СКЈ) [2].

Као што се види из приложеног, будући музеј је требало да се налази у окружењу значајних политичких институција ондашње државе. Музеј је требао да велича револуцију и идеологију тадашње Југославије. Аутор Музеја југословенске револулције је архитекта Вјенцеслав Рихтер (Vjenceslav Richter) [3], човек који се бавио и архитектуром и скулптуром (а и сликарством), човек који је овом решењу Музеја дао обликовну ноту монументалности и скулптуралности.

У својој мастер тези „Континуитет дисконтинуитета - археолошки траг једне идеологије у простору“ [4] сам се више бавио истраживањем решења овог здања, промена које су настајале у формирању идеје и пројекта, као и зашто је тај објекат данас руина и стециште бескућника. Наравно, и раније сам се бавио истраживањима пре факултета, a и на првој години студија код проф. др Љиљане Благојевић на предмету „Архитектура данас”. Данас тек презентујем неке резултатe дугогодишњег истраживања. Видећу да у неком наредном чланку, на ову тему, поставим делове своје тезе.

За почетак, поставићу пар видео записа које сам снимио у априлу 2007. године. Филм се зове „Вјенцеслав Рихтер“ и представља данашње стање никад завршеног Музеја југословенске револуције. Дакле, реч је више о документованом материјалу него неком уметничком филму, али свакако даје јасан визуелни приказ и реалну oвог здања.

Филм „Вјенцеслав Рихтер“ - први део

Филм „Вјенцеслав Рихтер“ - други део

У априлу 2011. године снимљен је нови филм „Музеј револуције“ који је састављен од појединих делова из филма „Вјенцеслав Рихтер“, али и са новим видео записима унутрашњости овог простора.

Филм „Музеј револуције“

[1] V. Potočnjak, Z. Neumann, A. Urlich i D. Perak (1947-48); М. Јанковић (1956-60). 
[2] М. Јанковић, М. Маријановић и Д. Миленковић (1965).
[3]  Вјенцеслав Рихтер (1917-2002)
[4] Мастер теза „Континуитет дисконтинуитета - археолошки траг једне идеологије у простору”, аутор арх. Горан Анђелковић; Мастер теза је рађена код ментора проф. доц. Ивана Рашковића 2011. године.