ОПШТИ ПОДАЦИ
Тип конкурса: Општи југословенски конкурс за
архитектонско решење за три стамбене куле у булевару 23. октобра
(Булевар Ослбођења) у Новом Саду.
Реализација: 1968-72. године
Извођачи: ГП „Неимар“, Нови Сад
Локација: угао Булевара Ослобођења и Булевара Јаше Томића, код железничке станице
Аутори: арх. Петар Стогов, арх. Предраг Марјановић и арх. Ивица Млађеновић
О ОБЈЕКТУ
 |
| 01 | Поглед на куле из правца Булевара ослобођења |
Функција стана поприма извесне нове елементе, а архитектура до тада конвенционално униформисана пулсира са новим просторним димензијама и облицима.
Чини се да су аутори већ у свом конкурсном елаборату наговестили један обрачун са старим схватањима, боље речено, са школски прецизним шемама - којима су инвеститори слепо веровали јер, једноставно, друго нису ни имали на уму.
У трагању за неким новим елементима, решењима стана и садржајем структура, аутори су откривали свет форме и архитектонске пластике.
До тих архитектонских, примарних форми долазило се, рекло би се, форсираним путем и данас се чини да је тај пут од садржаја до форме био изузетно једноставан. У оквиру решења стана као целине, аутори нису прихватили на пречац створени култ повезивања више простора једноставним пробијањем врата у зидовима. Јасно дефинишући, пре свега, просторе за обедовање и просторе за дневни боравак, дакле, просторе у којима се увек нешто догађа, аутори су се определили за таква решења у којима ти простори нису ни периферни, ни посредно доступни.
Свака основа спрата није иста, али та различитост није плод неке нове диспозиције, ни архитектонске, ни конструктивне. Једноставно, примарну архитектонску пластику одређује промена једног дела садржаја у стану. Све је то, помало, и игра са простором и игра са садржајем и време ће показати колико је то било успешно и корисно.
Основни систем конструкције чине армиранобетонска платна дебљине 20 цм. Међуспратна конструкција је у једном појасу око степеништа, где се углавном налазе купатила, армиранобетонска плоча дебљине 14 цм, док је у осталим деловима ситноребраста таваница са испуном од глинених елемената и армиранобетонском плочом од 6 цм.
Лифтови и степенишни образни носачи су одвојени од вертикалних зидних платна дилатацијом да би се обезбедила колико звучна изолација толико и одвојен рад конструкције.
Фундирање објекта је извршено на армиранобетонској темељној плочи у коју су анкерована вертикална зидна армиранобетонска платна. Темељна плоча има своје конзолне делове дуж целог обима.
Кота подрума је у максималној подземној води, шзо значи да су морали бити створени услови потпуне хидроизолације.
На крају, треба рећи да је захваљујући , пре свега, архитекти Славку Одавићу конкурсна идеја у значајној мери остала сачувана и приликом израде главног пројекта и после у току изградње објекта. Извесних компромиса је било, али они су, нажалост, данас неитбежни.
Чини се да су аутори већ у свом конкурсном елаборату наговестили један обрачун са старим схватањима, боље речено, са школски прецизним шемама - којима су инвеститори слепо веровали јер, једноставно, друго нису ни имали на уму.
У трагању за неким новим елементима, решењима стана и садржајем структура, аутори су откривали свет форме и архитектонске пластике.
До тих архитектонских, примарних форми долазило се, рекло би се, форсираним путем и данас се чини да је тај пут од садржаја до форме био изузетно једноставан. У оквиру решења стана као целине, аутори нису прихватили на пречац створени култ повезивања више простора једноставним пробијањем врата у зидовима. Јасно дефинишући, пре свега, просторе за обедовање и просторе за дневни боравак, дакле, просторе у којима се увек нешто догађа, аутори су се определили за таква решења у којима ти простори нису ни периферни, ни посредно доступни.
 |
| 02 | Изглед кула данас |
 |
| 03 | Основа спрата |
 |
| 04 | Основе станова |
Лифтови и степенишни образни носачи су одвојени од вертикалних зидних платна дилатацијом да би се обезбедила колико звучна изолација толико и одвојен рад конструкције.
Фундирање објекта је извршено на армиранобетонској темељној плочи у коју су анкерована вертикална зидна армиранобетонска платна. Темељна плоча има своје конзолне делове дуж целог обима.
Кота подрума је у максималној подземној води, шзо значи да су морали бити створени услови потпуне хидроизолације.
На крају, треба рећи да је захваљујући , пре свега, архитекти Славку Одавићу конкурсна идеја у значајној мери остала сачувана и приликом израде главног пројекта и после у току изградње објекта. Извесних компромиса је било, али они су, нажалост, данас неитбежни.
Извор: Три куле у Новом Саду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 53.
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects“
Нема коментара:
Постави коментар